Šta je novo?

Brutalna istina o bitkoinu

Učlanjen(a)
18.01.2020
Poruka
70

Brutalna istina o bitkoinu

brutalna-istina-o-bitkoinu.png


Bitkoin, originalna kriptovaluta, od svog stvaranja 2009. godine, bila je u divljoj vožnji. Početkom ove godine, cena jednog bitkoina popela se na preko 60.000 dolara, što je osmostruko povećanje za svega 12 meseci. A zatim je za samo nekoliko nedelja pala na polovinu te vrednosti.


Ti stalni skokovi i padovi, učinili su ga zanimljivim za mnoge, koji su u celu tu priču ušli bez iskustva i ne znajući šta da očekuju. Zato ćemo se u ovom tekstu baviti brutalnom istinom o bitkoinu, da vidimo možemo li da pomognemo u razrešenju nekih nedoumica.

A šta je sa ostalim kriptovalutama?

Dogecoin.png

I vrednosti ostalih kriptovaluta poput Dogecoina, rasle su a onda padale još oštrije, što je često bilo zasnovano samo na tvitovima Ilona Maska, jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Čak i nakon nedavnog pada njihovih cena, ukupna tržišna vrednost svih kriptovaluta sada prelazi 1.5 trilion dolara, što je zapanjujući iznos za virtuelne objekte koji nisu ništa drugo do kompjuterski kod.

Da li su kriptovalute talas budućnosti i treba li ulagati u njih? I da li ogromna kretanja u njihovim vrednostima najavljuju probleme u finansijskom sistemu? A, da podsetimo, samo u maju, skoro 1 trilion dolara njihove ukupne vrednosti bio je izbrisan!

Ali da se vratimo na bitcoin

Bitcoin je stvoren od strane osobe ili grupe ljudi koja do danas nije identifikovana, kao način za obavljanje transakcija bez intervencije treće strane od poverenja, poput centralne banke ili neke druge finansijske institucije. Njegov nastanak usred globalne finansijske krize, koja je uzdrmala poverenje banaka, pa čak i vlada, savršeno je tempiran.

Zloupotreba bitcoina


Omogućio je transakcije koristeći samo digitalne identitete, i tako dajući korisnicima određeni stepen anonimnosti. Nažalost, time je bitkoin postao preferirana valuta i za nezakonite aktivnosti. Pokretao je mračnu mrežu ilegalne internet trgovine, slično kao što je PayPall pomogao porast eBay trgovine olakšavajući plaćanje.

Kako mu je popularnost rasla, bitkoin je postajao glomazan, spor i skup za upotrebu. Validacija većine transakcija pomoću kriptovalute traje oko deset minuta, a naknada za transakciju je ove godine iznosila prosečno oko 20 američkih dolara. Nestabilna vrednost bitkoina takođe ga je učinila neodrživim sredstvom razmene. Kao kada biste za 10 dolara jednog dana mogli da kupite pivo, a drugog dana flašu dobrog vina.

Štaviše, postalo je jasno da bitkoin ne nudi istinsku anonimnost. Uspeh vlade u praćenju i preuzimanju dela otkupnine za bitkoine plaćene hakerskom kolektivu DarkSide za ransomware napad na “Colonial Pipeline” povećao je sumnju u sigurnost i nenadgledljivost transakcija bitkoina.

Šta je još pokrenuo bitkoin


Bitcoin.jpg


Iako bitcoin nije uspeo u ostvarivanju svojih ciljeva, postao je spekulativna investicija. Zanimljivo je da on nema unutrašnju vrednost i ničim nije potkrepljen. Ljubitelji bitkoina će vam reći da, poput zlata, njegova vrednost dolazi iz oskudice. Računarski algoritam bitkoina nalaže fiksnu granicu od 21 miliona digitalnih kovanica, dok je do sada stvorio oko 19 miliona.

Ali oskudica sama po sebi teško može bti izvor vrednosti, a čini se da se ulagači u btkoin oslanjaju na teoriju „veće budale“ jer, sve što vam je potrebno da biste profitirali od ulaganja je da pronađete nekoga ko je voljan da kupi imovinu po još višoj ceni.

Uprkos visokim vrednostima na papiru, kolaps bitkoina i drugih kriptovaluta verovatno neće uzdrmati finansijski sistem. Banke su uglavnom ostale po strani. Kao i kod svakog spekulativnog balona, naivni investitori koji kasne na zabavu izloženi su najvećem riziku od gubitka.

Vlade bi svakako trebalo da upozore male investitore da rade na sopstvenu odgovornost. Hartije od vrednosti koje omogućavaju špekulacije o cenama bitkoina već su regulisane, ali ne postoji mnogo više onoga što bi vlade mogle da učine.

Da li je bitkoin šarena laža?

Ne, Bitcoin nije bezazlen. Transakcije obrađuju „rudari“ koristeći ogromne količine računarske snage u zamenu za nagrade u obliku bitkoina. Prema nekim procenama, bitkoin mreža troši količine električne energije kao čitave zemlje poput Argentine ili Norveške, a da ne pominjemo planine elektronskog otpada od specijalizovanih mašina koje se koriste za takve rudarske operacije, koje brzo izgore.

blockchain.png


I bez obzira na konačnu sudbinu bitkoina, njegova blokčein tehnologija je zaista revolucionarna i u mnogo čemu – genijalna. Bitkoin je pokazao kako se programi koji se izvode na računarskim mrežama mogu iskoristiti za sigurno obavljanje plaćanja unutar i između zemalja, bez oslanjanja na pohlepne finansijske institucije koje naplaćuju visoke naknade.

Na primer, za radnike – migrante, koji šalju novčane pošiljke u svoje zemlje, takse predstavljaju veliko opterećenje. Tehnologije koje plaćanja čine jeftinijim, bržim i lakšim za praćenje, bile bi od koristi i potrošačima i preduzećima, olakšavajući domaću i međunarodnu trgovinu.

Fejsbukova kriptovaluta – Diem

Diem.png


Nijedna tehnologija nije bez rizika. Zato Fejsbuk planira da uvede sopstvenu kriptovalutu pod nazivom Diem, sa namerom da olakša digitalna plaćanja. Za razliku od bitkoina, Diem bi u potpunosti bio podržan rezervama američkih dolara ili drugih velikih valuta, čime bi se obezbedila stabilna vrednost.

Ali, kao i sa drugim, navodno visokoumnim inicijativama, Fejsbuku se teško može verovati da će dobrobit javnosti staviti iznad svoje. Izgledi da će multinacionalne korporacije jednog dana izdavati sopstvene kriptovalute bez pokrića širom sveta, duboko su uznemirujuće. Takve valute neće ugroziti američki dolar, ali bi mogle izbrisati valute manjih i manje razvijenih zemalja.

Varijante bitkoin tehnologije takođe čine mnoge finansijske proizvode i usluge dostupnim masama po niskim cenama, direktno povezujući štediše i zajmoprimce. Ova kretanja i mogućnosti koje stvaraju nove tehnologije potaknule su centralne banke da razmotre izdavanje digitalnih verzija svojih valuta. Kina, Japan i Švedska već sprovode ispitivanja svojih digitalnih valuta.

Produbljivanje nejednakosti​


Ipak, ironično je to što umesto da zaista demokratiziraju finansije, neke od ovih inovacija mogu pogoršati nejednakost. Jer, nejednaka finansijska pismenost i digitalni pristup, mogli bi dovesti do toga da sofisticirani investitori steknu beneficije, dok manje imućni, zaslepljeni novim tehnologijama, preuzimaju rizike koje ne shvataju u potpunosti.

Računarski algoritmi mogli bi pogoršati ukorenjene rasne i druge pristrasnosti u bodovanju kredita i finansijskim odlukama, umesto da ih smanje. Sveprisutnost digitalnih plaćanja mogla bi, takođe, da uništi sve preostale tragove privatnosti u našem svakodnevnom životu.

Na kraju...

Iako vrednost bitkoina deluje kao da je na rolerkosteru, naizmenično raste i pada što izaziva pažnju javnosti, daleko veća posledica je revolucija u novcu i finansijama koje je pokrenuo, i koja će na svakoga od nas uticati. Na nekoga bolje, na nekoga gore.

Zato, kako god da okrenete, trgovina kriptovalutama nije za svakoga i teška je verovatnoća da će se ikada omasoviti. Kao što smo već pomenuli, razlike između bogatih i siromašnih će, uz pomoć kriptovaluta, sasvim sigurno postati još veće.

A imate li vi iskustva u kupovini i prodaji Bitcoina? Šta mislite, da li je isplativo ulaganje u bitkoin? Kakva su vaša razmišljanja o tome? Podelite svoje mišljenje sa nama u komentarima. Hvala.

Jelena Todorović

Izvor: Firme iz Srbije
 
Član
Učlanjen(a)
13.10.2009
Poruka
895
Ništa od svega toga. Inače tekst je dobro napisan jedino ja vrednujem samo žlato i dijamante sve ostalo neki oblaci neke virtualne tehnologije i virtualni koini sve je to magla koja se digne i koja će proći. Nova moda.
 
Top