Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Brisel zabrinut za propast evra
Ogroman budžetski deficit i velike razlike u konkurentnosti članica i neravnoteže koja proističe pružaju osnove za ozbiljnu zabrinutost za evrozonu u celini. Razlike između pojedinih zemalja slabe poverenje u zajedničku valutu i ugrožavaju opstanak monetarne unije - saopštila Generalna direkcija privreda i finansija.
BRISEL - Evropska komisija zazvonila je na uzbunu, upozoravajući da je doveden u pitanje opstanak monetarne unije i od najzaduženijih članica, kao što su Španija, Grčka i Irska, zahteva stroge mere štednje, u koje spadaju snižavanje zarada i otkazi za veliki broj radnika.
- Ogromni budžetski deficit i velike razlike u konkurentnosti pojedinih članica i neravnoteže koja proističe pružaju osnove za ozbiljnu zabrinutost za evrozonu u celini - navodi se u dokumentu Generalne direkcije privreda i finansija koji je pripremljen za ministre finansija evrogrupe, saznaje Špigl on-lajn.
Stručnjaci strahuju da razlike između pojedinih zemalja koje su uvele evro "slabe poverenje u zajedničku valutu i ugrožavaju opstanak monetarne unije". Vlasti u Briselu posebno zabrinjava situacija u zemljama koje su proteklih godina napravile ogromne budžetske deficite. Zahvaljujući niskim kamatama, te članice su godinama živele od kredita. Sada te zemlje - pre svega Španija, Irska i Grčka - ne znaju kako da izađu na kraj sa ogromnim manjkom u budžetima.
- Kombinacija sve manje konkurentnosti i sve većih državnih dugova izaziva uznemirenost - kaže se u ekspertizi.
Kao izlaz stručnjaci EU nude sanaciju budžeta i hitne reforme. Visina zarada mora se dovesti u sklad sa smanjenom produktivnošću i manjom konkurentnošću - ili jednostavnije rečeno - zaposleni moraju da se pomire sa manjim platama, kao i sa porastom nezaposlenosti.
Ta strategija podseća na onu zahvaljujući kojoj je proteklih godina Nemačka podstakla privredni rast, ali se i ona pominje u dokumentu. Od Nemačke i drugih relativno uspešnih zemalja kao što su Holandija i Austrija zahteva se da podstaknu potražnju na domaćim tržištima. U tom cilju Brisel predlaže veću konkurenciju u sektoru usluga, poreske reforme i bolju kreditnu politiku.
Osim toga, stručnjaci upozoravaju da se sve mere moraju preduzeti što pre, jer što se više bude kasnilo, biće veća socijalna cena. Nema alternative: "Reforme su od životnog značaja za dugoročno funkcionisanje monetarne unije", kaže se - kako piše Špigl on-lajn - u njihovoj analizi.
Izvor: Glas javnosti
Ogroman budžetski deficit i velike razlike u konkurentnosti članica i neravnoteže koja proističe pružaju osnove za ozbiljnu zabrinutost za evrozonu u celini. Razlike između pojedinih zemalja slabe poverenje u zajedničku valutu i ugrožavaju opstanak monetarne unije - saopštila Generalna direkcija privreda i finansija.
BRISEL - Evropska komisija zazvonila je na uzbunu, upozoravajući da je doveden u pitanje opstanak monetarne unije i od najzaduženijih članica, kao što su Španija, Grčka i Irska, zahteva stroge mere štednje, u koje spadaju snižavanje zarada i otkazi za veliki broj radnika.
- Ogromni budžetski deficit i velike razlike u konkurentnosti pojedinih članica i neravnoteže koja proističe pružaju osnove za ozbiljnu zabrinutost za evrozonu u celini - navodi se u dokumentu Generalne direkcije privreda i finansija koji je pripremljen za ministre finansija evrogrupe, saznaje Špigl on-lajn.
Stručnjaci strahuju da razlike između pojedinih zemalja koje su uvele evro "slabe poverenje u zajedničku valutu i ugrožavaju opstanak monetarne unije". Vlasti u Briselu posebno zabrinjava situacija u zemljama koje su proteklih godina napravile ogromne budžetske deficite. Zahvaljujući niskim kamatama, te članice su godinama živele od kredita. Sada te zemlje - pre svega Španija, Irska i Grčka - ne znaju kako da izađu na kraj sa ogromnim manjkom u budžetima.
- Kombinacija sve manje konkurentnosti i sve većih državnih dugova izaziva uznemirenost - kaže se u ekspertizi.
Kao izlaz stručnjaci EU nude sanaciju budžeta i hitne reforme. Visina zarada mora se dovesti u sklad sa smanjenom produktivnošću i manjom konkurentnošću - ili jednostavnije rečeno - zaposleni moraju da se pomire sa manjim platama, kao i sa porastom nezaposlenosti.
Ta strategija podseća na onu zahvaljujući kojoj je proteklih godina Nemačka podstakla privredni rast, ali se i ona pominje u dokumentu. Od Nemačke i drugih relativno uspešnih zemalja kao što su Holandija i Austrija zahteva se da podstaknu potražnju na domaćim tržištima. U tom cilju Brisel predlaže veću konkurenciju u sektoru usluga, poreske reforme i bolju kreditnu politiku.
Osim toga, stručnjaci upozoravaju da se sve mere moraju preduzeti što pre, jer što se više bude kasnilo, biće veća socijalna cena. Nema alternative: "Reforme su od životnog značaja za dugoročno funkcionisanje monetarne unije", kaže se - kako piše Špigl on-lajn - u njihovoj analizi.
Izvor: Glas javnosti