LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ekonomije u naglom usponu za spas evrozone
BRIKS spreman da pomogne u suzbijanju globalne krize
Tanjug
BRAZILIJA/PEKING/MOSKVA - Brazil je spreman da učestvuje u bilo kakvom međunarodnom planu za otklanjanje svetske finansijske krize, izjavila je predsednica Brazila Dilma Rusef.
Predsednica Brazila Dilma Rusef
Ističući da bi takva pomoć mogla da bude pružena posredstvom Međunarodnog monetarnog fonda, ona je juče upozorila da “problem u svetu ne predstavlja nedostatak novca, već pomanjkanje političke odluke da se investira”. Brazil je, kako je rekla Rusef, “uvek spreman da učestvuje u bilo kakvim međunarodnim naporima”, prenela je agencija AFP.
Ova njena izjava usledila je dan nakon što je brazilski ministar finansija Gvido Mantega izjavio da članice grupe zemalja s ekonomijama u naglom usponu BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika - razmatraju mogućnost ukazivanja pomoći evrozoni u rešavanju njenih problema s dugom.
Mantega je najavio da će lideri zemalja BRIKS, u okviru godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke, sledeće sedmice u Vašingtonu razgovarati o mogućnosti pomoći Evropskoj uniji, što bi predstavljalo zamenu ranijih uloga.
Predsednica Rusef, koja je po struci ekonomista, ukazala je da je “nemoguće da Brazil zapadne u istu vrstu krize kao SAD i evrozona”, uprkos tome što će brazilski ekonomski rast ove godine verovatno biti prepolovljen u odnosu na prošlogodišnju ekspanziju od 7,5 odsto.
Njena zemlja, kako je rekla, “poseduje sve instrumente koji su neophodni da bi se minimizirao uticaj takve krize.
Kineski premijer Ven Djibao je takodje poručio da su članice BRIKS spremne da pomognu, ali pod uslovom da Evropa, pre toga, “sredi situaciju u vlastitom dvorištu”.
Glavni ekonomski savetnik ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, Arkadij Dvorkovič, izjavio je juče da Evropska unija mora da izadje sa jasnom strategijom kako da spase svoje prezadužene članice pre nego što se Rusija obaveže da će povećati svoje vlasništvo nad aktivama denominovanim u evrima.
“Želimo da znamo kakvu akciju će preduzeti sama Evropska unija, za kakav scenario će se opredeliti: da li da Grčka bankrotira ili da ne bankrotira? Kome će da pomognu - bankama ili vladi?”, rekao je Dvorkovič na Rojtersovom ruskom investicionom samitu.
Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je ukazao da Rusija u principu podržava formiranje jedinstvenih obveznica evrozone, mada će nastaviti da investira u suvereni dug pojedinih članica zone evra.
Izvršna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je juče da moguća pomoć zemalja u naglom usponu prezaduženim članicama Evropske unije predstavlja “zanimljiv razvoj situacije”.
Ona je u intervjuu italijanskom listu “La stampa” izjavila da “zanimanje zemalja okupljenih pod nazivom BRIKS predstavlja interesantan razvoj situacije”, prenela je agencija AFP.
“Ali ako se oni ograniče samo na kupovinu obveznica koje svi ostali smatraju sigurnom investicijom, kao što su nemačke i britanske obveznice, neće preuzeti baš previše rizika. Nadam se da, ako se ove intervencije već dogadjaju, da će one biti velike i da neće biti ograničene samo na odredjene zemlje”, navela je Lagardova.
BRIKS spreman da pomogne u suzbijanju globalne krize
Tanjug
BRAZILIJA/PEKING/MOSKVA - Brazil je spreman da učestvuje u bilo kakvom međunarodnom planu za otklanjanje svetske finansijske krize, izjavila je predsednica Brazila Dilma Rusef.
Predsednica Brazila Dilma Rusef
Ističući da bi takva pomoć mogla da bude pružena posredstvom Međunarodnog monetarnog fonda, ona je juče upozorila da “problem u svetu ne predstavlja nedostatak novca, već pomanjkanje političke odluke da se investira”. Brazil je, kako je rekla Rusef, “uvek spreman da učestvuje u bilo kakvim međunarodnim naporima”, prenela je agencija AFP.
Ova njena izjava usledila je dan nakon što je brazilski ministar finansija Gvido Mantega izjavio da članice grupe zemalja s ekonomijama u naglom usponu BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika - razmatraju mogućnost ukazivanja pomoći evrozoni u rešavanju njenih problema s dugom.
Mantega je najavio da će lideri zemalja BRIKS, u okviru godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke, sledeće sedmice u Vašingtonu razgovarati o mogućnosti pomoći Evropskoj uniji, što bi predstavljalo zamenu ranijih uloga.
Predsednica Rusef, koja je po struci ekonomista, ukazala je da je “nemoguće da Brazil zapadne u istu vrstu krize kao SAD i evrozona”, uprkos tome što će brazilski ekonomski rast ove godine verovatno biti prepolovljen u odnosu na prošlogodišnju ekspanziju od 7,5 odsto.
Njena zemlja, kako je rekla, “poseduje sve instrumente koji su neophodni da bi se minimizirao uticaj takve krize.
Kineski premijer Ven Djibao je takodje poručio da su članice BRIKS spremne da pomognu, ali pod uslovom da Evropa, pre toga, “sredi situaciju u vlastitom dvorištu”.
Glavni ekonomski savetnik ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, Arkadij Dvorkovič, izjavio je juče da Evropska unija mora da izadje sa jasnom strategijom kako da spase svoje prezadužene članice pre nego što se Rusija obaveže da će povećati svoje vlasništvo nad aktivama denominovanim u evrima.
“Želimo da znamo kakvu akciju će preduzeti sama Evropska unija, za kakav scenario će se opredeliti: da li da Grčka bankrotira ili da ne bankrotira? Kome će da pomognu - bankama ili vladi?”, rekao je Dvorkovič na Rojtersovom ruskom investicionom samitu.
Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je ukazao da Rusija u principu podržava formiranje jedinstvenih obveznica evrozone, mada će nastaviti da investira u suvereni dug pojedinih članica zone evra.
Izvršna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je juče da moguća pomoć zemalja u naglom usponu prezaduženim članicama Evropske unije predstavlja “zanimljiv razvoj situacije”.
Ona je u intervjuu italijanskom listu “La stampa” izjavila da “zanimanje zemalja okupljenih pod nazivom BRIKS predstavlja interesantan razvoj situacije”, prenela je agencija AFP.
“Ali ako se oni ograniče samo na kupovinu obveznica koje svi ostali smatraju sigurnom investicijom, kao što su nemačke i britanske obveznice, neće preuzeti baš previše rizika. Nadam se da, ako se ove intervencije već dogadjaju, da će one biti velike i da neće biti ograničene samo na odredjene zemlje”, navela je Lagardova.