Briga i o budućoj karijeri studenta

[PYC]

ntervju: Prof. Pejovnik, rektor Univerziteta u Ljubljani

Briga i o budućoj karijeri studenta





Izvor: Blic Branislava Gigović | 09. 01. 2011. - 00:02h

Univerzitet u Ljubljani ima centar za karijeru, koji brine o karijeri studenata još dok su na studijama, za koji smo od Ministarstva obrazovanja dobili milion evra putem javnog tendera. Imamo takozvani inkubator koji pomaže našim studentima u osnivanju preduzeća - kaže za “Blic nedelje” prof. dr Radovan Stanislav Pejovnik, rektor Univerziteta u Ljubljani.

Od Vlade smo dobili mililon evra za koje smo morali da se takmičimo na tenderu: Rektor Univerziteta u Ljubljani

Univerzitet na čijem je čelu, prestigao je Beogradski i Zagrebački univerzitet i jedini u okruženju se našao na prestižnoj Šangajskoj listi najboljih visokoobrazovnih institucija.

Naš sagovornik kaže da je jedan od elemenata uspeha to što su najvažnija i najveća istraživačka organizacija u Sloveniji.

- U Agenciji za istraživanje Slovenije, više od 32 odsto registrovanih istraživača u zemlji su sa našeg univerziteta. Iako apsolutni broj publikacija i citati pokazuju prilično povoljan kvalitet istraživanja na našem univerzitetu, pokazatelj prosečne citiranosti naučnih publikacija još mora da se poboljša. Prosečan naučni rad na našem univerzitetu citiran je 5,26 puta (tokom 10 godina), dok članak sa Univerziteta u Sevilji 6,30, a članak sa Univerziteta u Gracu citiran je čak 10,46 puta. Ovome ćemo nastaviti da posvećujemo veliku pažnju, kako bi smo povećali citiranost - kaže prof. dr Pejovnik.

• Univerzitet u Ljubljani se jedini u okruženju našao na prestižnoj Šangajskoj listi. Šta ste promenili i unapredili kako bi se Univerzitet u Ljubljani našao na ovoj listi?

- Glavni kriterijum je u tesnoj vezi sa naučnoistraživačkim radom. Samo briga za kvalitet, stalno samoocenjivanje i kontrola kvaliteta nisu dovoljni za napredovanje na Šangajskoj listi. Posebna pažnja treba da bude posvećena kvalitetnom naučnoistraživačkom radu i obezbeđivaju uslova za kvalitetan rad. Na Univerzitetu u Ljubljani (UL) smo uložili značajna sredstva u najsavremeniju opremu za naučnoistraživačke radove, organizovali smo velike istraživačke grupe jer se pokazalo da rad u malim grupama nije dovoljan za objavljivanje radova u časopisima svetskog ranga. A to je preduslov za visoko rangiranje na ovoj prestižnoj listi.

• Koje su osnovni benefiti Univerziteta koji su vas stavili na ovu listu?

- Doktorske studije su osnovno mesto za stapanje nastave i istraživanja. Studije na trećem nivou Bolonje smo u potpunosti reorganizovali, standardizovali i ujedinili doktorske programe. Na Univerzitetu, koji se sastoji od 23 fakulteta i tri umetničke škole sada imamo 19 doktorskih programa, dok smo ih pre reforme imali više od 100. Doktorske studije su sprovedene u tri nivoa. Na prvom nivou su doktorske škole, na primer, biomedicina, a na drugom se nalazi nekoliko škola koje su osnovale zajedničke programe, kao što su doktorske studije humanističkih i društvenih nauka. Na trećem nivou su pojedinačni fakulteti, kao što su doktorske studije iz hemijskih nauka, uključujući i hemiju, biohemiju i hemijsko inžinjerstvo.

• Univerzitet u Ljubljani dugo godina se nalazio ispod univerziteta u Beogradu i Zagrebu, pa kako ste uspeli da ih prestignete? Kako sada vidite Univerzitet u Ljubljani u odnosu na univerzitete u Beogradu i Zagrebu?

- Klasifikacija na različitim rang-listama, kao što je na primer Šangajska, nije mera za osiguranje kvaliteta na Univerzitetu u Ljubljani. Sa univerzitetima u Beogradu i Zagrebu imamo veoma dobre odnose i saradnju. Postoje određeni problemi u Srbiji i Hrvatskoj s kojima ste se suočavali u nedavnoj prošlosti, a mi verujemo da univerziteti rade i više nego što mogu u datim okolnostima.

• Beogradskom univerzitetu, koji nije dospeo na ovu listu, zamereno je da nije dovoljno transparentan, da nema dobar internet portal, slab informacioni sistem i javnost podataka. Koliko je sve ovo neophodno da bi se jedan univerzitet našao na listi najboljih visokoškolskih ustanova?

- Dobar internet portal svakako da je od izuzetne važnosti, transparentnost i politika učenja moraju da budu jasni svakome ko stupa na univerzitet. Posebno je važno da aktuelna politika nema uticaj na osoblje univerziteta. Briga za autonomiju univerziteta mora da bude osnovna briga za svakog rukovodioca.

Da sam u Beogradu, radio bih isto što i oni

• Da ste vi rektor Univerziteta u Beogradu, šta biste prvo promenili? Isto važi i za Univerzitet u Zagrebu?

- Radio bih isto to što rade i moje kolege u Beogradu i Zagrebu, a to je borba za adekvatno finansiranje. To je preduslov za poboljšanje kvaliteta. Jasno je da tome i teže oba univerziteta. Nadam se samo da su srpska i hrvatska vlada shvatile da je neophodno adekvatno finansiranje univerziteta za podizanje privrede.