Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Brending
BREND
robna marka koja se prepoznaje kao posebna i različita od drugih sličnih, koja sa sobom nosi određenu psihološku vrednost za konzumenta
BRENDIRANJE
proces stvaranja prepoznatljive robne marke
BRENDOVI SRBIJE
Ružan san
Pričamo o brendingu i o zakonima brendinga. Verovatno je većina čitalaca pojam brendinga mahom vezivala za marketing, tržište i ekonomiju. Kad razmišljamo o brendu obično ga vezujemo za pojam robne marke, za neki svetski poznati proizvod. Međutim brending je mnogo širi pojam i može se primeniti na bilo koju životnu pojavu ili aktivnost. Konkretno, pojam brendinga može se primeniti i na naciju, recimo našu Srbiju. Brend Srbije
Rekli smo da je brend jedinstvena ideja ili koncept u svesnosti ljudi. To znači da i Srbija kao nacija, odnosno državna zajednica Srba i Crnogoraca, za ljude širom sveta predstavlja neku ideju ili koncept. Kako se meri i procenjuje nešto tako apstraktno kao što je ideja ili koncept u ljudskoj svesnosti? To se postiže merenjem reakcije koju ljudi imaju na tu ideju ili koncept. Shodno tome, tri su moguće reakcije na bilo koji brend:
1. Ako je reakcija pozitivna, odnosno željena, onda kažemo da je brend snažan.
2. Ako reakcije nema, onda kažemo da svesnost o brendu ne postoji.
3. Ako je reakcija negativna, odnosno neželjena, onda imamo veliki problem.
Verovatno ste iz dosadašnje priče pretpostavili koja je reakcija ljudi u svetu kada se pomene reč Srbija. Nažalost reakcija je veoma negativna, neželjena, i mi građani Srbije u vezi s tim imamo ozbiljan problem. Mnogo je teže promeniti postojeću percepciju u zasićenoj svesnosti ljudi nego kreirati novu. Lakše je od nule stići do pozitivnog nego krenuti od duboko negativnog. Kako je došlo do ovog problema?
Istorija brenda Srbije
Ako pođemo od stvaranja moderne države u pretprošlom veku, reč Srbija uvek je imala pozitivnu konotaciju. Svet je o nama imao predstavu kao o slobodoljubivom narodu koji je do svoje slobode došao kroz velike patnje i stradanja. Čak i u vreme komunizma, zahvaljujući veštoj politici žongliranja između istoka i zapada, ugled Srbije (Jugoslavije) u svetu bio je na zavidnom nivou.
Kao i svaki uspešni diktator Tito je imao neverovatnu sposobnost da sebe i svoju državu predstavi na najbolji način. Rezultat te izuzetno uspešne PR kampanje bio je da su Jugoslovenska preduzeća imala jako puno uspeha na svetskom tržištu. Recimo Energoprojekt u to vreme verovatno nije bio najbolja građevinska firma na svetu, ali je zahvaljujući poziciji brenda Jugoslavije dolazio do veoma dobrih poslova.
Ja sam osamdesetih godina živeo u Nju Jorku i bilo je pravo zadovoljstvo posmatrati lica ljudi kada bi čuli da sam iz Srbije. Obično bi njihovo lice ozario osmeh uz reči poštovanja o zemlji iz koje dolazim. Brend Srbije (Jugoslavije), bio je u to vreme opšte prepoznatljiv, i izazivao je pozitivnu reakciju.
Ako je trebalo ugovoriti neki posao, ili tražiti investiciju za projekat u zemlji, njen brend je u većini slučajeva ugovarao posao sam od sebe. Sa visoko pozicioniranim brendom lako je uspeti na tržištu. A onda je nastao preokret.
Sumrak brenda Srbije
O tome šta se sve izdešavalo devedesetih godina svima je poznato. Šta se desilo sa brendom Srbije? On je i dalje ostao opšte poznat, ali je u potpunosti promenio svoju konotaciju. Raniji osmesi ljudi u svetu kada bi im se pomenula reč Srbija, pretvorili su se u grč. Pored namrštenih lica rezultat je bilo ili ćutanje ili izjave saučešća. Kao, mi znamo da ste vi van toga, ali je strašno to što se tamo dešava.
Njihova reakcija na pomen Srbije bila je kao na komšiju pijanca koji bije svoju ženu ili decu i svađa se i tuče sa svojim komšijama. Sa takvim komšijom niko ne zna šta da radi, a u sebi svi priželjkuju da se taj komšija odseli negde drugde. Ili jednostavno priželjkujete da u svojoj agresivnosti pretera, pa da ga konačno policija otera u zatvor i skine vam bedu s vrata.
Znam da ovo sve jako ružno zvuči ali to je nažalost realnost sadašnje pozicije brenda naše voljene Srbije. No glavu gore, ne treba kukati za prolivenom vodom i razbijenim krčagom, pitanje je šta se može učiniti da se situacija promeni. Jasno je da je brend Srbije u velikoj krizi i da treba nešto učiniti da se kriza prevaziđe.
Odnosi sa svetom
Kao što znate brend se kreira uspešnim korišćenjem PR-a. Takođe ako želite da promenite postojeću percepciju o vašem brendu odgovor je opet PR. Problem brenda Srbije je da se već više od decenije nalazi u krizi a da niko povodom toga ništa ne preduzima. Problem je i to što ne postoji strategija nacionalne politike Srbije koja bi dala smernice razvoja i uopšte razjasnila sebi i svetu šta mi to želimo.
Ustvari niko nije postavio pitanje ko je zadužen za brending i poziciju Srbije kao države. Iznenadićete se ako vam kažem da svaka država ima instituciju koja je zadužena za komunikaciju sa spoljnim svetom. Imao je čak i svinjarski trgovac Miloš Obrenović pa je zahvaljujući toj državnoj instituciji uspeo da se izbori za nezavisnost Srbije i knjaževsku titulu.
Smešno, tužno ali istinito, ta krizna PR agencija o kojoj pričam je Ministarstvo Spoljnih Poslova. Od kako je sveta i veka i modernih država, diplomatija je ta koja je prvenstveno zadužena za odnose sa svetom. Kvalitet njenog rada ogleda se u ugledu neke zemlje ili u kvalitetu i snazi njenog brenda.
Krizni Period
Vratimo li se u vreme Slobinog režima i posledica koji je imao na poziciju brenda Srbije u Svetu, videćemo da su Muslimani, Hrvati i Albanci rat brendova dobili pre svega lobiranjem i medijima. Samo su pravilno primenili zakone PR-a (odnosa sa svetskom javnošću), i rezultat je bio dobro poznat svima. Dok su Srbi postali oličenje zla i primitivnosti, oni su postali anđelčići.
Dok su strani novinari u Srbiji proglašavani spoljnim neprijateljem i špijunima. Dok je naša diplomatija imala zadatak da se zatvori u busije svojih ambasada i neprijateljima Srbije (ceo svet), pokaže svoju mržnju i prezir. Dotle su diplomate naših tadašnjih neprijatelja bile medijske zvezde u svim stranim informativnim emisijama i javnim diskusijama. Rezultat je poznat. Srbija je postala jedna od najomraženijih zemalja u svetu. Svrstavani smo uz Ruandu, Irak, Liberiju.
Prava komunikacija
U krizi, kako korporacije tako i države, jedini spas je brza i pravovremena komunikacija sa svima, apsolutno svima. Dobar diplomata mora pre svega biti vrhunski PR menadžer, neprevaziđeni komunikator. Sposobnosti, znanja i umeća potrebna vrhunskom PR menadžeru u firmi, ista su kao i ona potrebna uspešnom diplomati. Zatvaranje u sebe i izigravanje uvređenog i povređenog deteta imalo je za posledicu katastrofalni pad ugleda naše zemlje u svetu.
Dan danas sećam se jednog od Slobinih ministara spoljnih poslova koji je u nekim stranim vestima sa iskonskom mržnjom gledao u kamere i ceo svet koji ga eto ne razume. Kada ceo svet mrziš na taj način, pred kamerama, rezultat je da i taj svet koji te gleda onda mrzi tebe. Problem je što je on tada pred kamerama predstavljao brend Srbije.
Važnost brenda Srbije
Pitaćete se pa zašto je brend Srbije tako važan? Šta mi obični građani imamo od toga kakvu predstavo o Srbiji imaju ljudi u belom svetu? Nažalost mi živimo u 21-om veku i ako želimo da se uključimo u svetske ekonomske tokove pozicija i kvalitet brenda Srbije imaju ključnu ulogu ako želimo da u tome i uspemo.
Zamislite da ste strani investitor. Imate puno para u Švajcarskoj banci ili u nekim sigurnim akcijama, sedite na plaži ispod palmice, pijete tropski koktel i neko vam priđe i predloži da uložite svoj novac u Srbiju. Lepo vam je i udobno, razmišljate da li da se bućnete u vodu, ili odete na pecanje, a neko vas eto gnjavi idejom da svoje mukom stečene pare uložite negde drugde, u neku tamo zemlju Srbiju.
Ono što će odlučiti o tome da li da uopšte ovu ideju i razmotrite je pre svega ona prva asocijacija, prvi osećaj koji će vam o Srbiji pasti napamet. Ta odluka neće biti rezultat racionalnog razmišljanja, odluku ćete doneti u trenutku, kao kad odlučujete da kupite Coca Colu ili Pepsi Colu. Ako vam brend Srbije uliva poverenje, prihvatićete ponudu i umesto na kupanje otići ćete da uložite svoje pare, ako ne, onda ćemo mi u Srbiji i dalje čekati ispred biroa rada i zatezati kaiševe.
Šta mislite kakav će osećaj poverenja u stabilnost Srbije imati ovaj pomenuti investitor kada na televiziji kao glavnu vest vidi upaljenu džamiju u Beogradu, i razbijene izloge radnji poznatih svetskih kompanija. Ona ideja o investiranju i posao u Srbiji verovatno će mu se učiniti kao ružan san.
BREND MENADŽMENT
Brend menadžment obuhvata skup aktivnosti koje se odnose na kreiranje i pozicioniranje brenda, upravljanje brendom kroz sve faze njegovog životnog ciklusa i merenje realne vrednosti brenda.Brend menadžment obuhvata skup aktivnosti koje se odnose na kreiranje i pozicioniranje brenda, upravljanje brendom kroz sve faze njegovog životnog ciklusa i merenje realne vrednosti brenda. Uspešno sprovedene aktivnosti strateškog brend menadžmenta mogu značajno uticati na: stvaranje željenog korporativnog imidža i reputacije, osvajanje novih i zadržavanje postojećih tržišta, uspostavljanje dobrih odnosa sa poslovnim saradnicima, lojalnost kupaca/potrošača/korisnika i njihovu zaštitu, olakšanje donošenja odluka kupaca o kupovini itd.
Ciljevi Steći teorijska i praktična znanja, kao i veštine i tehnike potrebne za izgradnju i održavanje uspešnih brend strategija. Upoznavanje sa osnovnim principima brendinga i njihovom primenom na svakodnevno i dugoročno upravljanje brendom.
Sadržaj
Brend. Značaj brenda. Razvoj brenda od proizvoda preko robne marke. Oblast primene brenda (proizvod, usluga, maloprodajni objekat, osobe i organizacije, geografske lokacije, ideje). Kreiranje brenda. Utvrđivanje osnove pozicioniranja brenda. Elementi brenda: ime, logo, dizajn, ličnost, poruka. Razvoj elemenata brenda. Komunikacijski miks brenda. Integrisana marketing komunikacija. Korprorativna komunikacija. Planiranje aktivnosti strateškog brend menadžmenta. Brend identitet. Brend imidž. Planiranje brend identiteta (modeli planiranja). Promene brend identiteta. Realizacija aktivnosti strateškog brend menadžmenta. Strategije pozicioniranja brenda u odnosu na konkurenciju. Strategije brenda u odnosu na koristi za kupce. Strategije brenda u odnosu na životni ciklus brenda. Kontrola aktivnosti strateškog brend menadžmenta. Koncept realne vrednosti brenda. Realna vrednost brenda za organizaciju. Realna vrednost brenda za kupce. Metodi za merenje realne vrednosti brenda. Brend u međunarodnom poslovanju. Međunarodno okruženje. Strategije nastupa brenda na međunarodnom tržištu. Razvoj brenda na Internetu. Opšti on-line pristup komunikaciji. Personalizovani on-line pristup komunikaciji. Poziciniranje i održavanje brenda na Internetu.
Kako smo izabrali Najbolje iz Srbije?
SRBIJA je postala deo globalne tržišne borbe, što se na svakom koraku može i videti... Skoro svi poznati brendovi su prisutni, i na taj način pred potrošačima je ostalo da u skladu sa svojim ograničenim budžetom samo izaberu! Kakva je pozicija preduzeća i marki iz Srbije? Izbor je ove godine proširen na tri glavne kategorije. Te tri osnovne kategorije jesu:
Kao što je i obećano prethodne godine, posebno mesto u ocenjivanju imaće potrošači i njihov sud, uz naravno poslovne rezultate, koje su preduzeća i njihove marke ostvarili u prethodnom periodu.
Dakle, kriterijumi za izbor ove godine će se temeljiti na tri grupe pokazatelja:
Tržišno-finansijski (poslovni) kriterijumi
Dobra preduzeća i marke uspešno posluju. Najvidljiviji rezultati su upravo finansijski i poslovni pokazatelji koji proističu iz aktivnosti u određenom periodu. Pritom se misli naravno na legalno i u knjigama prikazano poslovanje, kao jedini mogući način poslovno, etički i društveno prihvatljivog poslovanja kompanije.
Polazeći od najpoznatijih svetskih metodologija za izbor najboljih marki, uz naravno određena prilagođavanja zbog specifičnosti našeg tržišta i faze razvoja u kojoj se nalazimo, definisali smo osnovne kriterijume po kojima će preduzeća biti ocenjivana.
Tržišno - finansijski (poslovni) kriterijumi, dakle, polaze od nekih konkretnih vrednosti, koje određena robna marka stvara, a mogu se izmeriti. U ukupnom zbiru, od 100 maksimalnih poena, oni daju ukupno 70 poena, i to su sledeći pokazatelji:
Do ovih pokazatelja se dolazi iz zvaničnih – zakonskih obaveznih knjiga preduzeća, te uz druge dokaze o ispunjenosti određenih kriterijuma koja dostavljaju preduzeća pod punom moralnom i zakonskom odgovornošću, i naravno iz drugih relevantnih publikacija i izvora dostupnih članovima žirija i organizatorima akcije.
Percepcija potrošača
Ukupno 900 slučajno izabranih ispitanika širom Srbije učestvovalo je u istraživanju koje je, za potrebe projekta „Najbolje robne marke Srbije“, sprovela agencija za marketing istraživanja GfK Beograd.1. Istraživanje je sprovedeno ličnim kontaktom (interviju licem-u-lice) u domaćinstvima ispitanika u periodu 17-30.novembra, a ispitanici su bili oba pola i starosti preko 15 godina. Uzorak je reprezentativan po polu, uzrastu i regionu za teritoriju Srbije, što podrazumeva proporcionalnu uključenost i gradskih i ostalih (vangradskih, ruralnih) opština. Zbog toga možemo reći da se odgovori koje smo dobili ne odnose samo na učesnike u anketi, već se mogu projektovati na čitavu populaciju Srbije, odnosno na osnovu njih mogu se donositi zaključci o stavovima čitave populacije.
Pitanja na koja su ispitanici odgovarali trebalo je da daju odgovor u osnovi na 2 stvari – koja proizvodna i uslužna preduzeća, odnosno koje robne marke proizvedene u Srbiji su našim građanima najpoznatije, i o kojim preduzećima odnosno robnim markama oni imaju najlepše mišljenje.
Drugim rečima, koje firme i robne marke su najbolje iz ugla potrošača. Ovde moramo podvući da rezultati koje je dala ova studija predstavljaju isključivo percepciju potrošača, odnosno, to nije prikaz stvarnog stanja stvari i uspešnosti preduzeća i robnih marki iskazano na primer u finansijskoj dobiti. Percepcija prosečnog potrošača u Srbiji izgrađena je kako na osnovu onoga što su oni videli ili čuli, tako i na osnovu onoga što oni koriste u svakodnevnom životu, pa je i za očekivati da su im poznatije, ako ne i bliže, one robne marke i preduzeća sa kojima se češće susreću.
Upitnik je bio sastavljen iz dva dela od kojih je jedan sadržao otvorena, a drugi zatvorena pitanja. Kada kažemo otvoreno pitanje, misli se na pitanje kada se ispitaniku ne nudi nikakva opcija za odgovor, već oni sami odgovaraju pojmovima koji im prvi padnu na pamet. Pitanja u ovom delu odnosila su se na najbolje kompanije i robne marke iz Srbije generalno, a po mišljenju prosečnog potrošača iz Srbije.
Zatvoreno pitanje podrazumeva da se posle postavljenog pitanja ispitaniku nude određene opcije na posebnom listu papira, odnosno, mi ga na taj način „podsećamo“ šta sve postoji, a ispitanik potom sam bira one opcije koje mu se čine najprihvatljivije za postavljeno pitanje. Grupa zatvorenih pitanja je imala tri celine, od kojih se jedna odnosila na proizvodna preduzeća, druga na uslužna, a treća na robne marke. U tom delu su ispitanici dakle bili podsećeni na moguće opcije, i po izboru jedne ili više opcija (firme ili marke) ispitanici su potom te opcije ocenjivali po pitanju imidža i dopadljivosti.
Na osnovu rezultata koji predstavljaju percepciju potrošača, odnosno ono što je za njih „istina“ kada je reč o najboljim robnim markama i preduzećima iz Srbije, preduzeća i marke su ocenjivani i rangirani, pri čemu je maksimalni broj poena bio 25 (svesnost, imidž, lojalnost i stavovi o određenim karakteristikama marki bile su kategorije u kojima su ocenjivane).
Slobodne ocene članova žirija
I pored svega navedenog postoje neke stvari koje se ne mogu videti ni oceniti ni iz dostavljenih podataka ni iz percepcija potrošača. Stoga je ostavljena mogućnost da članovi žirija na osnovu svog iskustva i kompetentnosti izvrše ocenu vrednosti marke, ceneći i stvari koje nisu ušle u istraživanja i analizu, a na osnovu svoje stručne procene. Oni su dodeljivali poene svakoj marki u svim kategorijama na skali od 0-5 poena, pokušavajući da sagledaju njene perspektive razvoja, i to na sledeći način.
Kao što smo prošle godine na početku akcije istakli, uspešne marke čine uspešna preduzeća, uspešna preduzeća čine uspešnu privredu... Na tom putu uspeha, treba izmeriti, rangirati i prikazati rezultate dosadašnjeg razvoja domaćih robnih marki. Nadamo se da smo u tome uspeli, i da će naš napor omogućiti da se promovišu prave vrednosti, pokazivanjem svetlih primera domaće poslovne prakse, u stvaranju jakih, ne samo domaćih, već u perspektivi i regionalnih i svetskih brendova.
Priznanja dodeljena najuspešnijim markama će stoga biti smernice za dalji rast i razvoj u ovoj oblasti. Nadamo se da će se iduće godine u izbor uključiti još veći broj marki i preduzeća iz Srbije. Mi ćemo se potruditi da i dalje profesionalno, objektivno i stručno sprovodimo akciju, šireći je i na neke nove oblasti...
Prof. dr. Stipe Lovreta
i dr. Saša Veljković
Ekonomski fakultet
Beograd
Mihajlo Idvorski Pupin
Mihajlo Idvorski Pupin (4. oktobar 1854 — 12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“.
Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.
Nikola Tesla
Čovek koji je izumeo dvadeseti vek
Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera - IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.
Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.
Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.
Kobasica duga kao selo
Tradicionalna "Kobasicijada", jedan od najpopularnijih vojvođanskih turističkih brendova, tokom ovog vikenda okupila je, po procenama organizatora, gotovo 50.000 ljudi. Sokacima Turije, naprednog paorskog sela u srcu bačke ravnice, vladala je neopisiva gužva. Narod se gurao kako pod šatorima, tako i na otvorenom prostoru, gde se u velikim kotlovima krčkao paprikaš i dimio roštilj. Velika gužva vladala je i oko tezgi sa bogatstvom raznovrsnih suhomesnatih specijaliteta domaće radinosti, koji su prodavani po pristupačnim cenama.
FK Crvena Zvezda najbolji brend Beograda
Privredna komora Beograda, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Medija Invent su juče, drugu godinu zaredom, dodelili nagrade "Kapetan Miša Anastasijević" pojedincima i preduzećima koja aktivno doprinose razvoju preduzetničke kulture i stvaralaštva. Kriterijumi za izbor najboljih su poslovnost, tržišna pozicija, kooperativnost, socijalna politika, kao i razvijanje moralnih vrednosti. Čitavu zamisao prati poruka "Put ka vrhu".
EXIT i MERCEDES, zlatni brendovi
Priznanje se dodeljuje u 60 zemalja sveta i to robnim markama koji su kvalitetni, prepoznatljivi, dosledni i dominiraju tržištem. U izboru za "Superbrend Srbije 2006." takmičilo se 2.800 robnih marki prisutnih na domaćem tržištu, podeljenih u 34 kategorije. Laureat je i B92 u kategoriji elektronskih medija i Interneta.
Najbolji su izabrani na osnovu mišljenja 17 stručnjaka iz oblasti ekonomije, biznisa, marketinga i medija, a njihovom izboru dodati su glasovi samih potrošača. Za najbolje se glasalo na osnovu prepoznatljivosti, reputacije, kvaliteta, pouzdanosti, dugogodišnje doslednosti i tradicije.
Novi Sad među brendovima
„Biblija brendova Srbije”, koja je obuhvatila 55 najpopularnijih domaćih i stranih robnih imena u našoj zemlji, sinoć je promovisana u beogradskom Hotelu “Hajat”. Reč je o luksuzno opremljenoj monografiji u izdanju “Superbrenda”, nezavisne organizacije za arbitražu u brendiranju.
Monografija je štampana u tiražu od 8.000 primeraka i, između ostalog, dospeće i u 60 zemalja, u kojima “Superbrend” sprovodi svoje aktivnosti. Predsednik Saveta “Superbrenda” 2006. za Srbiju Srđan Šaper rekao je prilikom promocije da je monografija odličan način za promociju srpskih brendova u inostranstvu.
„Muskat krokan“
ni na nebu ni na zemlji
Autor: Izvor : ALO
Jednom od najčuvenijih srpskih brendova, vinu „muskat krokan“, koje se jedino pravi u Srbiji, na Bisernom ostrvu kod Bečeja, preti nestanak, iako vlasnik vinograda Bora Gvozdenac najavljuje novi početak proizvodnje tog vina za dva meseca.
„Krokan“ je izuzetno tražen i za njega se raspituju svi strani diplomati kad dođu u našu zemlju. Međutim, nijedan litar „krokana“ nije proizveden od 2004. godine, a poslednje flaše te berbe skoro su rasprodate.
Oko prava na vinograd, proizvodnju vina, flaširanje i prodaju godinama se tuže sadašnji i bivši vlasnici prava, optužujući se međusobno.
Lozu krokan je na svoje imanje na Bisernom ostrvu doneo u 19. veku mađarski grof Rohonci. Neki podaci govore da je loza poreklom iz Francuske, drugi da je stigla iz Alžira, ali sigurno je da se nigde više u svetu nije primila. Posle nacionalizacije Rohoncijevog imanja 1946, vinogradi su povereni društvenom preduzeću „Sokolac“. Ono je 2003. prodato firmi „Multinova“, ali je ta firma otišla pod stečaj. Tada počinje propadanje vinograda.
U međuvremenu, 1996. vlasnica preduzeća „Ibis“ Vera Simić, zahvaljujući dobrim vezama, sa „Sokolcem“ je sklopila ugovor koji joj daje ekskluzivno pravo prodaje „krokana“. „Sokolac“ je bio obavezan da sve proizvedeno vino proda Simićevoj za četiri nemačke marke po litru, a ona ga je flaširala i prodavala. Taj ugovor je istekao 2003. ali je Simićeva nastavila da prodaje vino. Ona je u međuvremenu zaštitila geografsko poreklo vina „biserno ostrvo muskat krokan“, ali nema pravo korišćenja, jer više ni na koji način ne učestvuje u proizvodnji, a zaštitila je i žig „muskat krokan“, koji ne koristi jer više ne puni vino.
S druge strane je Bora Gvozdenac iz Novog Bečeja, čije je preduzeće „Euro-pan“ 2005. pobedilo na konkursu Ministarstva poljoprivrede i dobilo pravo korišćenja 224 hektara zemljišta na kome se nalazi i loza muskat krokan. On je zakonski zastupnik naslednika Rohoncijevog imanja Kristijana Šauške, koji je i većinski vlasnik tog preduzeća. Oni jedini imaju pravo na proizvodnju i prodaju vina, ali od 2004. godine nije napunjena ni prodata nijedna flaša.
Gvozdenac kaže da će vino, uprkos velikom pritisku Simićeve, početi da puni i prodaje za dva meseca i da očekuje da će dobiti oko 20.000 litara „krokana“.
Njujork traži ljuti ajvar
Autor: Marko LOPUŠINA
Kada su Gordana i Ljubiša Đaković iz sela Popina kod Trstenika pre petnaestak godina kao stručnjaci fabrike “Prva petoletka” uvideli da će ostati bez posla, nisu se uplašili. Imali su već pripremljenu alternativu: porodicu će izdržavati tako što će da prodaju svoju zimnicu!
Gordana je kuvala slatko, džemove, pravila ajvar, kao što to radi i bezmalo svaka žena sa ovih prostora. Samo sada su količine bile ozbiljnije. Spravljala je srpske specijalitete u velikim vanglama, a muž ih je upakovane u malim teglama prodavao privatnim vlasnicima prodavnica.
KRVAV POSAO
Njihovi sinovi su, takođe, bili u poslu, jer je trebalo voće da se čisti, a paprike peku. Kako paprika kraj Morave zna često da rodi kao luda, u pravljenje zimnice su se uključili i rođaci i komšije.
- Bio je to i bukvalno krvav posao. Kako smo ljuti ajvar jedno vreme pravili od “somborki” i papričica, dešavalo se da nam zbog ljutine prsti procvetaju i bole čak i kada smo koristile plastične rukavice. Da bismo ih spasli odlučili smo da ajvar ljutimo kvalitetnom suvom paprikom - seća se Ljubiša, glavni organizator prve seoske manufakture za proizvodnju ajvara na veliko.
Koriste se bakini recepti, stari šporeti na drva, na kojima u sezoni može da se ispeče i do 300 kilograma paprike.
- Za ajvar, pinđur i ljutenicu, koje spravljamo, najbolja je crvena kurtovska paprika, a potom domaće “slonovo uvo”. Oljuštena i samlevena paprika se potom kuva i upržava sa malo plavog patlidžana i ulja napolju u kazanima od po 30 kilograma. Od jednog kilograma svežih paprika dobijamo 350 grama ajvara - otkriva nam bakin recept Gordana.
Vremenom, zimnica porodice Đaković iz Popine počela je da se iz Šumadije probija do Beograda. Trebalo je početi otkup velikih količina paprike, ali i da se montira desetak šporeta, koji su počeli da troše i do 150 kubika drva mesečno.
A, onda se, kao u američkim filmovima, dogodilo čudo.
Prvo je pre šest godina jedan trgovac naručio 28.000 tegli džemova od šipaka, drenjina i šumskog voća. A, potom ih je gospodin Rimer Lejn, član američke Organizacije za ekonomsku pomoć USAID, oduševljen ljutim ajvarom iz Popine, pozvao pre dve godine da učestvuju na Sajmu prirodne hrane u Njujorku.
OZBILJNA FIRMA
- Prvi posao sa džemovima smo odradili za tri meseca. Proširili smo porodičnu kuću, napravili mali pogon za proizvodnju i pakovanje zimnice i postali mala i ozbiljna firma. U Njujorku smo se pojavili kao preduzeće za proizvodnju prirodne hrane “Fudeks” iz Popine u Srbiji. Kako Amerikanci ne znaju šta je to ajvar, mi smo ga plasirali kao ljuti namaz od paprike. Jedan domaćin je probao ajvar, zatražio recept i mi smo mu ga dali. Iznenadio se kad je shvatio da je tajna za pravljenje ajvara vrlo prosta. Rekao je oduševljen ukusom: “Pa ovo je pravo crveno zlato!”
Zahvalio se i otišao. Đorđevići su njega zaboravili, jer su bili oduševljeni nagradom za dizajn koju su dobili u SAD.
- Ali, Amerikanac nije zaboravio nas. Posle nekoliko dana poslao nam je vrlo neobičnu ponudu - seća se Ljubiša Đaković prve prezentacije svog ajvara na sajmu “Summer fancy food shonj” u Njujorku. Gospodin Džons, kao vlasnik velikog lanca samousluga u državi Džordžija, tražio je da mu isporučimo 118.000 tegli srpskog ajvara! Prvo što sam pomislio bilo je: gde ćemo u Srbiji na nađemo 118.000 tegli? Drugo, ko će mi dati kredit za ovaj izvozni posao koji vredi najmanje pet miliona evra? Tada je započeo naš hod po mukama. Amerikanca nismo odbili, jer ne želimo da ispustimo ovaj posao veka. Bojimo se da g. Džons ne ode kod Makedonaca ili Slovenaca i kupi njihov lažni srpski ajvar - strepi Ljubiša Đaković.
Kada su prošle godine Đakovići od Fonda za razvoj dobili kredite investirali su ga u modernizaciju fabrike hrane. Pored ajvara porodica Đaković iz Popine danas proizvodi i pinđur, džemove od šumskog voća, drenjina, šipaka, ali i prave domaće voćne sirupe. Ova prirodna hrana priprema se ručno. Poseduje međunarodne sertifikate sa oznakom hrana pet i dozvole za izvoz.
Porodična zimnica iz Popine izvozi se na tržišta Kanade, Australije, Švajcarske i Nemačke. Proboj na američko tržište se još - očekuje.
RAT
NA Balkanu se danas vodi otvorena bitka za proizvodnju velikih količina kvalitetnog ajvara i njegovu prodaju na Zapadu. Godišnji izvoz prirodne hrane sa Balkana vredi najmanje 10 miliona dolara.
- Makedonci već godinama proizvode ajvar od barene paprike, vodnjikav i redak, ali je i takav našao put na tržište Amerike. Slovenci, takođe, proizvode lažni ajvar od srpske i makedonske paprike, koji izvoze u Evropu. Jedino mi Srbi, koji pravimo originalni ajvar na stari način, ne umemo to, kao naš brend, uspešno da plasiramo na svetsko tržište - kaže Gordana Đaković
ŠAMPIONI
U PROIZVODNjU ajvara Đakovići su dosad uložili oko 600.000 evra. Lane je 70 žena iz Popine ispeklo 250 tonapaprike. Taj proizvod je na Novosadskom sajmu dobio šampionski pehar za kvalitet. Uz to, Đakovići su vlasnici još 28 zlatnih medalja za kvalitet svojih proizvoda.
izvor:brendovisrbije
“Đavoli“ se razigrali
Autor: A. KRSMANOVIĆ
Đ avolja varoš ponovo je na prvom mestu u izboru za sedam svetskih čuda prirode! Kandidat Srbije nalazi se ispred Kapadokije, Gibraltara, Uluru (crvene stene u Australiji), pa čak i Grand kanjona!
Ukoliko nastave ovim tempom, „đavoli“ će ući i u najuži izbor kada organizatori dolaze u posetu, čime Srbija dobija besplatnu svetsku promociju!
Prvu fazu glasanja, tokom koje se kristalisao po jedan kandidat iz svake zemlje, naš predstavnik je završio na fantastičnom 11. mestu i od početka je bio najbolje plasirani iz Evrope. Sada je počela druga faza glasanja u kojoj svi mogu ponovo da glasaju.
Autor: S. POPOVIĆ
SRBI su nedopustivo komotni kad se radi o onom najkvalitetnijem što je iznedrila ova nacija. Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i Nikola Tesla su veličine svetskog značaja i taj "triling asova", po mišljenju Miroslava Stankovića, direktora producentske kuće "Sine-pro 93", treba da postane srpski brend.
- Predstojeća Univerzijada je prava prilika i popravni ispit za nas da uradimo sve ono što je propušteno, a tiče se naša tri velikana svetskog ugleda - ističe Stanković.
Pupin, Milanković i Tesla su unapredili civilizaciju, obogatili kulturu i trajno zadužili čovečanstvo, a pripadaju srpskom narodu. Stoga, šta je, pita naš sagovornik, ova sredina učinila za njih. A, saznanja o njima i njihovim delima obogaćuju interkulturalnu riznicu i inspirišu na nova dostignuća. Stanković smatra da je Univerzijada idealna prilika da svetu preko DVD-a predstavimo identitet srpske nacije i to preko svoja tri velikana. Dokumentarni filmovi o Pupinu, Milankoviću i Tesli nisu Stankovićeva ad hok ideja. Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu u trajanju od 55 minuta jeste projekat "u radu". Pored lokacija u rodnom Idvoru, Pančevu, Novom Sadu, u pitanju su i Njujork, Vašington, Čikago, Pitsburg i Norfolk.
Po Stankovićevim rečima, kalkulacija za film iznosi 106.700 evra. A, Ministarstvo kulture Srbije je u te svrhe već dalo milion dinara, Sekretarijat za kulturu vojvodine 830.000 dinara, Pančevo 600.000, Telekom Srbije 520.000 i Ministarstvo nauke 300.000 dinara. Vlada Arsić, scenarista filma o Pupinu, fokusira ne samo naučni doprinos već i fenomenalno uzbudljivu biografiju "derana iz Idvora" koji sa pet centi dolazi u Njujork. Radi na farmi, unosi ugalj, radi kao moler - da bi postao prvi predsednik Njujorške akademije nauka. Bio je osnivač današnje NASA. Pupinov rad na Mirovnoj konferenciji u Parizu je promenio tok svetske istorije... Scenario i režija filma o Milankoviću povereni su Draganu Ćirjaniću, a scenario za film o Nikoli Tesli Branislavu Milanoviću, dok bi trebalo da ga režira Milan Knežević.
SPOMENIK
Tri srpska velikana, građanina sveta - trebalo bi, po mišljenju Miroslava Stankovića, da dobiju i spomenik. To bi trebalo da bude kreativno smišljeno umetničko delo, dostojno onih kojima je posvećeno, a ne "odrađena" nekreativna tezga. Da bi se došlo do najboljeg rešenja, trebalo bi raspisati konkurs, a najbolje bi bilo kad bi on imao međunarodni karakter.
KNJIGA
U ovom "paketu" skretanja pažnje na naučnike svetskog glasa srpskog porekla trebalo bi da bude ponovljeno izdanje Pupinove autobiografije (na srpskom i engleskom), dopunjene fotografijama.
izvor:brendovisrbije
Čaviću priznanje Udruženja novinara
Autor: Tanjug
Olimpijski vicešampion iz Pekinga Milorad Čavić proglašen je za najboljeg sportistu Srbije u 2008. godini u izboru Udruženja sportskih novinara Srbije.
Čavić je u ovoj godini osvojio zlatnu medalju na evropskim prvenstvima u plivanju u Ajndhovenu, srebrnu medalju na Olimpijskim igrama i zlatno i srebrno odličje na nedavno održanom prvenstvu Evrope u malim bazenima u Rijeci.
Svečanom uručenju priznanja prisustvovali su i predsednik i generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije Ivan Churković i Predrag Manojlović, kao i gradski sekretar za sport Beograda Igor Miklja.
Predsednik Teniskog saveza Beograda Đorđe Antelj u prostorijama Udruženja novinara Srbije otvorio je izložbu subotičkog fotoreportera Jovana Mirčevskog pod nazivom "Najbolji srpski brend – teniser".
izvor:brendovisrbije
Beograd najbolji!
Autor: B. CVETOJEVIĆ
Novak Đoković je Srbiji i zvanično predstavio ATP turnir, prvi u istoriji koji će se igrati u Beogradu. Zajedničkim naporima porodice našeg najboljeg tenisera, gradskih i republičkih vlasti, od 2. do 9. maja 2009. godine na terenima dorćolskog SC "Srđan Gale Muškatirović" svet će gledati Srbija open!
Autor: Dragan Stojanović
Futožani su se dobro pripremili za postavljenja novog rekorda u broju skuvanih sarmi, jer uz glavni adut - čuveni kupus, jedan od srpskih brendova, pribavili su i kazan sa duplim dnom. Poučeni mađarskim iskustvom (komšijama sa severa je prvi sloj sarmi zagoreo pa su ostali bez prestižne titule), Futožani su naručili kazan sa dva dna, zapremine dva kubna metra, kako im sarme ne bi bile upropašćene, a Ginisov rekord izmakao iz ruku. U listove futoškog kupusa, koji sada nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, zavijeno je oko 400 kilograma svinjskog i junećeg mesa.
Dok se krčkalo u velikom kazanu, 60 takmičara se borilo za titulu najboljeg u kuvanju kupusa i to u dve kategorije: kuvanje u oranijama i kotliću. U te dve kategorije su dodeljene po tri nagrade, a jedna je otišla u ruke najboljem novosadskom javnom preduzeću.
Na rakiju nisu imuni ni motoraši, koji su imali svoj štand, ali i svoje tajne.
SARME će posle Kupusijade biti prosleđene kuhinjama Doma za decu ometenu u razvoju u Veterniku, Udruženju obolelih od cerebralne paralize „Sunce“ i narodnoj kuhinji.
POLA TONE SARMI
U FUTOGU je u subotu skuvano 6.556 sarmi, a utrošeno je 300 kilograma kupusa, 400 kilograma mesa, 35 kilograma pirinča, 50 kila crnog i četiri belog luka. Pripremljeno je ukupno pola tone sarmi. Sarme je motalo 20 žena od devet ujutru u petak sve do ponoći, kada su počele da se kuvaju.
izvor:brendovisrbije
“Jafu” voli cela Jugoslavija
Autor: D. MarinkoviĆ
“JAFA” biskvit, proizvod sa ovih prostora, i dalje je najomiljeniji konditorski brend na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Istraživanja “PGM konsulta” i “Masmija” pokazuju da je “jafa”, uz Srbiju, bez premca u Hrvatskoj i Sloveniji, dok je na ostalim “jugoslovenskim” tržištima među prva tri omiljena prehrambena proizvoda. Osim tržišta u regionu, “jafa” se uspešno plasira i u Nemačku, Švajcarsku, ali i Ameriku, Kanadu, Australiju... Na tržištima jugoistočne Evrope udeo fabrike iz Crvenke u prodaji biskvita prelazi 60 odsto, dok na nekim tržištima bivše Jugoslavije ta brojka premašuje i 80 odsto.
Tokom pet godina posle privatizacije fabrike, vlasnik, “Kapastar” grupa, uložio je 25 miliona evra. Najviše je investirano u novu proizvodnu halu od 12.000 kvadratnih metara, kao i nove tehnologije. U halu su instalirane tri savremene proizvodne linije, magacini gotovih proizvoda, sirovina i ambalaže, laboratorija... To je dupliralo proizvodne kapacitete, a sa prvobitna dva, broj proizvoda povećao se na 25.
Te investicije, po rečima Milice Ličine, menadžera za odnose s javnošću ove kompanije, omogućile su smanjenje troškova proizvodnje i plasiranje pojedinih vrsta keksa po znatno nižoj ceni od konkurencije. Najsavremenije mašine omogućavaju uštede u proizvodnji i do 30 odsto.
Jurićeva dodaje da se kompletna sirovina za biskvit - jaja, brašno, šećer, masnoće, maslac, osim, naravn,o kakao praha i želatina - nabavljaju u krugu od 10 kilometara. Inače, za proizvodnju ovog biskvita, od trenutka mešenja testa, preko pečenja i pripremanja preliva, pa do pakovanja, potrebno je tačno 40 minuta.
BRINU I O OKOLINI
MEĐU prvima, “Jafa” je 2004. godine uvela i međunarodne sertifikate ISO 9001 i HACCP i na taj način pokazala da može da udovolji svim zahtevima EU. Uz to, pošto se fabrika nalazi uz Kulski kanal, “Jafa” je jedina u tom regionu rešila i pitanje otpadnih voda.
izvor:brendovisrbije
Hoće pita da pobedi burek
Autor: S. VELJKOVIĆ
Znate onaj vic o Vranjancu koji je u jednoj beogradskoj pekari naručivao burek, a prodavačica mu rekla da imaju sa sirom, mesom, zeljem i prazan.
- Ja ću taj sa prazom - odgovorio je Vranjanac, misleći da mu je ponudila burek sa prazilukom. Šalu na stranu, ali imaju Vranjanci svoj prazan burek, tačnije samsu, praznu pitu. I nema vranjske domaćice koja drži do sebe a da nije vrsni majstor u pravljenju ove đakonije. Naizgled jednostavan recept, ali svaka Vranjanka ima neku svoju „caku“. To je i Paraskevi Stevanović donelo titulu najblje za ovu godinu, a priznanje je osvojila u oštroj konkurenciji svojih koleginica iz grada i okoline na takmičenju organizovanom na kulturno-turističkoj manifestaciji „Stari dani“ u Vranju.
BOGATOJ trpezi nije se imalo šta prigovoriti, ali je ubedljivo najviše pohvala pobrala baš pita samsa - tradicionalno jelo iz vranjskih krajeva.
To što je ovo veoma zanimljivo jelo karakteristično samo za vranjski kraj, bio je povod vlasniku najstarije privatne pekare u gradu Aleksandru Jakovljeviću da pokrene inicijativu da se samsa registruje kao kulinarski brend juga Srbije. Jakovljević, i sam vičan umeću sa oklagijom, smatra da bi bila prava šteta da se samsa ne proglasi vranjskim brendom.
PROŠLE godine je Turistička organizacija organizovala i anketu među građanima Vranja šta bi moglo da bude vranjski brend i najveći broj se izjasnio za samsu. Dakle, stekli su se svi uslovi da Vranjanci samsu registruju kao svoj brend. Samo, morali bi da požure, inače pretekoše ih Slovenci. Priča o leskovačkom ajvaru nije bila baš tako davno.
izvor:brendovisrbije
Borovnica "cedi" malinu
Autor: N. JANKOVIĆ
Prerastaju ovih dana mnoge zarasle ledine u užičkom kraju u prvoklasne plantaže pitome borovnice. Stigao je iz nemačkog grada Gilten prvi tovar najkvalitetnijih uvoznih sadnica skupocenog voća. Malina je kao srpski voćni brend ”broj 1” dobila - konkurenciju. Upakovan u velike palete, rasad brižljivo odgajan tri godine na imanju nemačke kompanije ”Beriport” iz Giltena, iz požeškog carinskog skladišta kreće dalje, na put po Srbiji. Stići će, osim u sela užičkog kraja, i do Raške. Svi očekuju visok rod, dobru otkupnu cenu i veliku zaradu...
Po sertifikovane sadnice u carinsko skladište u Požegi prvi je stigao Ilija Krunić iz Užica. Na svakom sanduku, i to je novina, vidljivo je istaknuta deklaracija o kvalitetu, a na svakoj grančici sertifikat. U selu Krvavci Ilija je pripremio 64 ara zemlje. Na novoj plantaži su radnici istog dana posadili 1.550 sadnica.
- Svaka sadnica košta 5,40 evra. Najviše je sorte ”djuk”. Prve dve godine nema roda, a tek 2011. očekujem veću berbu. Uložio sam dosta novca, nadam se i pristojnoj zaradi - kao da tepa sadnicama Ilija, dok njegov sin Aco znatiželjno posmatra krhke biljke na mestu dojučerašnje livade, pomaže u sadnji i supruga Milena, tu su ćerke Ivana i Jovana, kada im fakultetske obaveze to dozvole.
Samo za paljeni stajnjak, ukupno 30 velikih traktorskih prikolica, Ilija je uložio 3.000 evra. Sadnice je platio 8.370 evra, dovukao je na imanje tone strugotine od četinara, neophodne za zastiranje rasada. Odlučio se za borovnicu, kada je video plantažu Žarka Kuzeljevića na Beloj zemlji, nadomak Užica. Reč je o bez konkurencije najuređenijoj plantaži ”modrog voća” u državi i jednoj od najvećih, na 1,6 hektara.
ProivođaČi ističu kako je, ipak, došlo vreme da pohvale državu, jer bez njenih subvencija ne bi se usudili da pokrenu posao. Država im vraća 3,5, od ukupno 5,40 evri, koliko košta svaka uvezena sadnica.
Na adresi ”Agros - trejda”, firme koja je generalni zastupnik nemačkog ”Beriporta”, sabralo se srpsko iskustvo u gajenju borovnice.
SIMPO
Autor: D. MARINKOVIĆ
Širenje ekonomskog uticaja Srbije, svuda gde je to moguće, najpre kroz regionalni razvoj domaće trgovine, ali i jaču promociju nacionalnog brenda, osnovni su ciljevi Strategije i politike razvoja trgovine Srbije. Kako se čulo na javnoj raspravi ove strategije, prvi iskorak na okolna tržišta, ali i zemlje EU, napravila je kompanija "Delta Maksi", i tako otvorila "put" za plasman domaćih prehrambenih proizvoda.
Taj model, međutim, trebalo bi da se primeni i kod trajne potrošne robe, smatraju proizvođači nameštaja.
Da bi uspeli da preduhitre konkurenciju, neophodno je, prema mišljenju Manasijevića, da država omogući povoljne i pristupačne kredite za izgradnju velikih centara od 10.000 do 15.000 kvadratnih metara. Naravno, koliko je moguće da posreduje i u dobijanju odgovarajućih lokacija. Uz domaći nameštaj, tu bi se prodavala i prateća roba, neophodna za opremanje stanova i domaćinstava u potpunosti. Dakle, značajan deo domaće privrede bio bi angažovan.
Manasijević ukazuje da je ova kompanija već tada imala u vidu značaj sopstvene trgovačke mreže. Otvarani su prodajni saloni nameštaja u Sofiji, Varšavi, Krakovu, ali i Moskvi, Solunu, Londonu... U bivšim jugoslovenskim republikama, imali su sopstvene salone. Ali, gotovo svi prodajni centri u Hrvatskoj ostali su van domašaja ove srpske kompanije. U vlasništvu "Simpa" samo su "na papiru". U poslednje dve decenije dva-tri puta su čak menjali vlasništvo, a na osnovu njih, novi vlasnici su čak podigli kredite kod inostranih banaka u Zagrebu.
Kompanija je raspadom zemlje pretrpela ogromne štete. A, kako je ranije procenjeno, direktan gubitak iznosi oko 120 miliona evra, što do dana današnjeg firma nije uspela da vrati u svoje vlasništvo. Izgubljeni su prodajni objekti, robne kuće i prodavnice u Zagrebu, Samoboru, Splitu, Zadru, zatim u Sarajevu, Banjaluci, Bosanskoj Gradiški, Palama, na Kosovu, u Prištini, Gnjilanu i još šest gradova ove pokrajine. Zatim robne kuće i saloni u desetak gradova Makedonije. Mreža i prodaja vranjskog nameštaja posebno je bila razvijena u Poljskoj, Varšavi i svim većim centrima ove zemlje, a prestali su da rade i saloni i velike trgovine istočnog bloka - Rusije i Ukrajine.
POZNATI I U EVROPI
"Simpo" je ne samo na ovim prostorima, nego i u Evropi, poznat po kvalitetnom nameštaju. Istraživanja pokazuju da ovaj vodeći domaći brend u proizvodnji nameštaja ima svoje mesto i u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj. Tokom 2007. godine "Simpo" je izvezao nameštaja u vrednosti 35 miliona evra u pomenute zemlje, ali i u Grčku, Bugarsku, Skandinaviju.
izvor:brendovisrbije
Treba nam institut za šljivu
U Osečini je u nedelju uspešno privedena kraju trodnevna turističko-kulturna manifestacija Sajam šljiva, posvećena promociji šljive u Srbiji. Tokom Sajma okupili su se proizvođači, prerađivači i svi oni koji se bave šljivom. Mnogi su u Osečinu stigli samo da bi upoznali predeo u kome se gaji oko milion stabala tog voća i pogledali šta se sve može napraviti od čuvene podgorske šljive, domaće sorte "požegače", koje su im ponudili izlagači, njih 150.
Na izložbi šljiva i proizvoda od šljiva razmenjena su iskustva proizvođača iz svih krajeva Srbije, ali i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Bugarske, Češke, Mađarske, koji su stigli organizovano autobusima.
U okviru Sajma održan je i okrugli sto agronoma, predstavnika Regionalne privredne komore Valjevo i državnih institucija na kojem se razgovaralo o tome kako doći do kvalitetnijeg domaćeg proizvoda, do sopstvenog brenda i kako ga plasirati na evropsko, ali i rusko tržište.
Učesnici su se složili da je neophodna institucionalizacija posla, stvaranje određene agencije ili instituta koji bi se starao o šljivi počev od sadnog materijala pa sve do plasmana na tržištu.
izvor:brendovisrbije
BREND
robna marka koja se prepoznaje kao posebna i različita od drugih sličnih, koja sa sobom nosi određenu psihološku vrednost za konzumenta
BRENDIRANJE
proces stvaranja prepoznatljive robne marke
BRENDOVI SRBIJE
Ružan san
Pričamo o brendingu i o zakonima brendinga. Verovatno je većina čitalaca pojam brendinga mahom vezivala za marketing, tržište i ekonomiju. Kad razmišljamo o brendu obično ga vezujemo za pojam robne marke, za neki svetski poznati proizvod. Međutim brending je mnogo širi pojam i može se primeniti na bilo koju životnu pojavu ili aktivnost. Konkretno, pojam brendinga može se primeniti i na naciju, recimo našu Srbiju. Brend Srbije
Rekli smo da je brend jedinstvena ideja ili koncept u svesnosti ljudi. To znači da i Srbija kao nacija, odnosno državna zajednica Srba i Crnogoraca, za ljude širom sveta predstavlja neku ideju ili koncept. Kako se meri i procenjuje nešto tako apstraktno kao što je ideja ili koncept u ljudskoj svesnosti? To se postiže merenjem reakcije koju ljudi imaju na tu ideju ili koncept. Shodno tome, tri su moguće reakcije na bilo koji brend:
1. Ako je reakcija pozitivna, odnosno željena, onda kažemo da je brend snažan.
2. Ako reakcije nema, onda kažemo da svesnost o brendu ne postoji.
3. Ako je reakcija negativna, odnosno neželjena, onda imamo veliki problem.
Verovatno ste iz dosadašnje priče pretpostavili koja je reakcija ljudi u svetu kada se pomene reč Srbija. Nažalost reakcija je veoma negativna, neželjena, i mi građani Srbije u vezi s tim imamo ozbiljan problem. Mnogo je teže promeniti postojeću percepciju u zasićenoj svesnosti ljudi nego kreirati novu. Lakše je od nule stići do pozitivnog nego krenuti od duboko negativnog. Kako je došlo do ovog problema?
Istorija brenda Srbije
Ako pođemo od stvaranja moderne države u pretprošlom veku, reč Srbija uvek je imala pozitivnu konotaciju. Svet je o nama imao predstavu kao o slobodoljubivom narodu koji je do svoje slobode došao kroz velike patnje i stradanja. Čak i u vreme komunizma, zahvaljujući veštoj politici žongliranja između istoka i zapada, ugled Srbije (Jugoslavije) u svetu bio je na zavidnom nivou.
Kao i svaki uspešni diktator Tito je imao neverovatnu sposobnost da sebe i svoju državu predstavi na najbolji način. Rezultat te izuzetno uspešne PR kampanje bio je da su Jugoslovenska preduzeća imala jako puno uspeha na svetskom tržištu. Recimo Energoprojekt u to vreme verovatno nije bio najbolja građevinska firma na svetu, ali je zahvaljujući poziciji brenda Jugoslavije dolazio do veoma dobrih poslova.
Ja sam osamdesetih godina živeo u Nju Jorku i bilo je pravo zadovoljstvo posmatrati lica ljudi kada bi čuli da sam iz Srbije. Obično bi njihovo lice ozario osmeh uz reči poštovanja o zemlji iz koje dolazim. Brend Srbije (Jugoslavije), bio je u to vreme opšte prepoznatljiv, i izazivao je pozitivnu reakciju.
Ako je trebalo ugovoriti neki posao, ili tražiti investiciju za projekat u zemlji, njen brend je u većini slučajeva ugovarao posao sam od sebe. Sa visoko pozicioniranim brendom lako je uspeti na tržištu. A onda je nastao preokret.
Sumrak brenda Srbije
O tome šta se sve izdešavalo devedesetih godina svima je poznato. Šta se desilo sa brendom Srbije? On je i dalje ostao opšte poznat, ali je u potpunosti promenio svoju konotaciju. Raniji osmesi ljudi u svetu kada bi im se pomenula reč Srbija, pretvorili su se u grč. Pored namrštenih lica rezultat je bilo ili ćutanje ili izjave saučešća. Kao, mi znamo da ste vi van toga, ali je strašno to što se tamo dešava.
Njihova reakcija na pomen Srbije bila je kao na komšiju pijanca koji bije svoju ženu ili decu i svađa se i tuče sa svojim komšijama. Sa takvim komšijom niko ne zna šta da radi, a u sebi svi priželjkuju da se taj komšija odseli negde drugde. Ili jednostavno priželjkujete da u svojoj agresivnosti pretera, pa da ga konačno policija otera u zatvor i skine vam bedu s vrata.
Znam da ovo sve jako ružno zvuči ali to je nažalost realnost sadašnje pozicije brenda naše voljene Srbije. No glavu gore, ne treba kukati za prolivenom vodom i razbijenim krčagom, pitanje je šta se može učiniti da se situacija promeni. Jasno je da je brend Srbije u velikoj krizi i da treba nešto učiniti da se kriza prevaziđe.
Odnosi sa svetom
Kao što znate brend se kreira uspešnim korišćenjem PR-a. Takođe ako želite da promenite postojeću percepciju o vašem brendu odgovor je opet PR. Problem brenda Srbije je da se već više od decenije nalazi u krizi a da niko povodom toga ništa ne preduzima. Problem je i to što ne postoji strategija nacionalne politike Srbije koja bi dala smernice razvoja i uopšte razjasnila sebi i svetu šta mi to želimo.
Ustvari niko nije postavio pitanje ko je zadužen za brending i poziciju Srbije kao države. Iznenadićete se ako vam kažem da svaka država ima instituciju koja je zadužena za komunikaciju sa spoljnim svetom. Imao je čak i svinjarski trgovac Miloš Obrenović pa je zahvaljujući toj državnoj instituciji uspeo da se izbori za nezavisnost Srbije i knjaževsku titulu.
Smešno, tužno ali istinito, ta krizna PR agencija o kojoj pričam je Ministarstvo Spoljnih Poslova. Od kako je sveta i veka i modernih država, diplomatija je ta koja je prvenstveno zadužena za odnose sa svetom. Kvalitet njenog rada ogleda se u ugledu neke zemlje ili u kvalitetu i snazi njenog brenda.
Krizni Period
Vratimo li se u vreme Slobinog režima i posledica koji je imao na poziciju brenda Srbije u Svetu, videćemo da su Muslimani, Hrvati i Albanci rat brendova dobili pre svega lobiranjem i medijima. Samo su pravilno primenili zakone PR-a (odnosa sa svetskom javnošću), i rezultat je bio dobro poznat svima. Dok su Srbi postali oličenje zla i primitivnosti, oni su postali anđelčići.
Dok su strani novinari u Srbiji proglašavani spoljnim neprijateljem i špijunima. Dok je naša diplomatija imala zadatak da se zatvori u busije svojih ambasada i neprijateljima Srbije (ceo svet), pokaže svoju mržnju i prezir. Dotle su diplomate naših tadašnjih neprijatelja bile medijske zvezde u svim stranim informativnim emisijama i javnim diskusijama. Rezultat je poznat. Srbija je postala jedna od najomraženijih zemalja u svetu. Svrstavani smo uz Ruandu, Irak, Liberiju.
Prava komunikacija
U krizi, kako korporacije tako i države, jedini spas je brza i pravovremena komunikacija sa svima, apsolutno svima. Dobar diplomata mora pre svega biti vrhunski PR menadžer, neprevaziđeni komunikator. Sposobnosti, znanja i umeća potrebna vrhunskom PR menadžeru u firmi, ista su kao i ona potrebna uspešnom diplomati. Zatvaranje u sebe i izigravanje uvređenog i povređenog deteta imalo je za posledicu katastrofalni pad ugleda naše zemlje u svetu.
Dan danas sećam se jednog od Slobinih ministara spoljnih poslova koji je u nekim stranim vestima sa iskonskom mržnjom gledao u kamere i ceo svet koji ga eto ne razume. Kada ceo svet mrziš na taj način, pred kamerama, rezultat je da i taj svet koji te gleda onda mrzi tebe. Problem je što je on tada pred kamerama predstavljao brend Srbije.
Važnost brenda Srbije
Pitaćete se pa zašto je brend Srbije tako važan? Šta mi obični građani imamo od toga kakvu predstavo o Srbiji imaju ljudi u belom svetu? Nažalost mi živimo u 21-om veku i ako želimo da se uključimo u svetske ekonomske tokove pozicija i kvalitet brenda Srbije imaju ključnu ulogu ako želimo da u tome i uspemo.
Zamislite da ste strani investitor. Imate puno para u Švajcarskoj banci ili u nekim sigurnim akcijama, sedite na plaži ispod palmice, pijete tropski koktel i neko vam priđe i predloži da uložite svoj novac u Srbiju. Lepo vam je i udobno, razmišljate da li da se bućnete u vodu, ili odete na pecanje, a neko vas eto gnjavi idejom da svoje mukom stečene pare uložite negde drugde, u neku tamo zemlju Srbiju.
Ono što će odlučiti o tome da li da uopšte ovu ideju i razmotrite je pre svega ona prva asocijacija, prvi osećaj koji će vam o Srbiji pasti napamet. Ta odluka neće biti rezultat racionalnog razmišljanja, odluku ćete doneti u trenutku, kao kad odlučujete da kupite Coca Colu ili Pepsi Colu. Ako vam brend Srbije uliva poverenje, prihvatićete ponudu i umesto na kupanje otići ćete da uložite svoje pare, ako ne, onda ćemo mi u Srbiji i dalje čekati ispred biroa rada i zatezati kaiševe.
Šta mislite kakav će osećaj poverenja u stabilnost Srbije imati ovaj pomenuti investitor kada na televiziji kao glavnu vest vidi upaljenu džamiju u Beogradu, i razbijene izloge radnji poznatih svetskih kompanija. Ona ideja o investiranju i posao u Srbiji verovatno će mu se učiniti kao ružan san.
BREND MENADŽMENT
Brend menadžment obuhvata skup aktivnosti koje se odnose na kreiranje i pozicioniranje brenda, upravljanje brendom kroz sve faze njegovog životnog ciklusa i merenje realne vrednosti brenda.Brend menadžment obuhvata skup aktivnosti koje se odnose na kreiranje i pozicioniranje brenda, upravljanje brendom kroz sve faze njegovog životnog ciklusa i merenje realne vrednosti brenda. Uspešno sprovedene aktivnosti strateškog brend menadžmenta mogu značajno uticati na: stvaranje željenog korporativnog imidža i reputacije, osvajanje novih i zadržavanje postojećih tržišta, uspostavljanje dobrih odnosa sa poslovnim saradnicima, lojalnost kupaca/potrošača/korisnika i njihovu zaštitu, olakšanje donošenja odluka kupaca o kupovini itd.
Ciljevi Steći teorijska i praktična znanja, kao i veštine i tehnike potrebne za izgradnju i održavanje uspešnih brend strategija. Upoznavanje sa osnovnim principima brendinga i njihovom primenom na svakodnevno i dugoročno upravljanje brendom.
Sadržaj
Brend. Značaj brenda. Razvoj brenda od proizvoda preko robne marke. Oblast primene brenda (proizvod, usluga, maloprodajni objekat, osobe i organizacije, geografske lokacije, ideje). Kreiranje brenda. Utvrđivanje osnove pozicioniranja brenda. Elementi brenda: ime, logo, dizajn, ličnost, poruka. Razvoj elemenata brenda. Komunikacijski miks brenda. Integrisana marketing komunikacija. Korprorativna komunikacija. Planiranje aktivnosti strateškog brend menadžmenta. Brend identitet. Brend imidž. Planiranje brend identiteta (modeli planiranja). Promene brend identiteta. Realizacija aktivnosti strateškog brend menadžmenta. Strategije pozicioniranja brenda u odnosu na konkurenciju. Strategije brenda u odnosu na koristi za kupce. Strategije brenda u odnosu na životni ciklus brenda. Kontrola aktivnosti strateškog brend menadžmenta. Koncept realne vrednosti brenda. Realna vrednost brenda za organizaciju. Realna vrednost brenda za kupce. Metodi za merenje realne vrednosti brenda. Brend u međunarodnom poslovanju. Međunarodno okruženje. Strategije nastupa brenda na međunarodnom tržištu. Razvoj brenda na Internetu. Opšti on-line pristup komunikaciji. Personalizovani on-line pristup komunikaciji. Poziciniranje i održavanje brenda na Internetu.
Kako smo izabrali Najbolje iz Srbije?
SRBIJA je postala deo globalne tržišne borbe, što se na svakom koraku može i videti... Skoro svi poznati brendovi su prisutni, i na taj način pred potrošačima je ostalo da u skladu sa svojim ograničenim budžetom samo izaberu! Kakva je pozicija preduzeća i marki iz Srbije? Izbor je ove godine proširen na tri glavne kategorije. Te tri osnovne kategorije jesu:
- marka proizvoda
- korporativna marka (kod proizvodnih preduzeća)
- korporativna marka (kod uslužnih preduzeća)
Kao što je i obećano prethodne godine, posebno mesto u ocenjivanju imaće potrošači i njihov sud, uz naravno poslovne rezultate, koje su preduzeća i njihove marke ostvarili u prethodnom periodu.
Dakle, kriterijumi za izbor ove godine će se temeljiti na tri grupe pokazatelja:
- poslovni, ekonomski ili bolje reći tržišno - finansijski kriterijumi (max. 70 poena)
- perepcija potrošača – istraživanje stavova (max. 25 poena)
- slobodne ocene žirija – opšti utisak (max. 5 poena)
Tržišno-finansijski (poslovni) kriterijumi
Dobra preduzeća i marke uspešno posluju. Najvidljiviji rezultati su upravo finansijski i poslovni pokazatelji koji proističu iz aktivnosti u određenom periodu. Pritom se misli naravno na legalno i u knjigama prikazano poslovanje, kao jedini mogući način poslovno, etički i društveno prihvatljivog poslovanja kompanije.
Polazeći od najpoznatijih svetskih metodologija za izbor najboljih marki, uz naravno određena prilagođavanja zbog specifičnosti našeg tržišta i faze razvoja u kojoj se nalazimo, definisali smo osnovne kriterijume po kojima će preduzeća biti ocenjivana.
Tržišno - finansijski (poslovni) kriterijumi, dakle, polaze od nekih konkretnih vrednosti, koje određena robna marka stvara, a mogu se izmeriti. U ukupnom zbiru, od 100 maksimalnih poena, oni daju ukupno 70 poena, i to su sledeći pokazatelji:
- profit i prodaja (promet) preduzeća (do 15 poena)
- internacionalizacija poslovanja (do 15 poena)
- broj inostranih tržišta na kojima je prisutna (sa odgovarajućom minimalnom vrednošću izvoza na njima)
- ukupan izvoz, u 000
- ukupan izvoz date robne marke procentualno u odnosu na ukupnu proizvodnju date robne marke
- pozicija na tržištu – tržišno učešće u grani (do 15 poena)
- ostalo (do 25 poena)
- trademark registracija, zaštitni znak, zaštita od falsifikovanja
- standardi kvaliteta (ISO, HCCP, drugi relevantni standardi za određenu robnu grupu ili namenu proizvoda)
- priznanja i nagrade koje je marka osvojila na prestižnim sajmovima i takmičenjima, te od referentnih institucija.
Do ovih pokazatelja se dolazi iz zvaničnih – zakonskih obaveznih knjiga preduzeća, te uz druge dokaze o ispunjenosti određenih kriterijuma koja dostavljaju preduzeća pod punom moralnom i zakonskom odgovornošću, i naravno iz drugih relevantnih publikacija i izvora dostupnih članovima žirija i organizatorima akcije.
Percepcija potrošača
Ukupno 900 slučajno izabranih ispitanika širom Srbije učestvovalo je u istraživanju koje je, za potrebe projekta „Najbolje robne marke Srbije“, sprovela agencija za marketing istraživanja GfK Beograd.1. Istraživanje je sprovedeno ličnim kontaktom (interviju licem-u-lice) u domaćinstvima ispitanika u periodu 17-30.novembra, a ispitanici su bili oba pola i starosti preko 15 godina. Uzorak je reprezentativan po polu, uzrastu i regionu za teritoriju Srbije, što podrazumeva proporcionalnu uključenost i gradskih i ostalih (vangradskih, ruralnih) opština. Zbog toga možemo reći da se odgovori koje smo dobili ne odnose samo na učesnike u anketi, već se mogu projektovati na čitavu populaciju Srbije, odnosno na osnovu njih mogu se donositi zaključci o stavovima čitave populacije.
Pitanja na koja su ispitanici odgovarali trebalo je da daju odgovor u osnovi na 2 stvari – koja proizvodna i uslužna preduzeća, odnosno koje robne marke proizvedene u Srbiji su našim građanima najpoznatije, i o kojim preduzećima odnosno robnim markama oni imaju najlepše mišljenje.
Drugim rečima, koje firme i robne marke su najbolje iz ugla potrošača. Ovde moramo podvući da rezultati koje je dala ova studija predstavljaju isključivo percepciju potrošača, odnosno, to nije prikaz stvarnog stanja stvari i uspešnosti preduzeća i robnih marki iskazano na primer u finansijskoj dobiti. Percepcija prosečnog potrošača u Srbiji izgrađena je kako na osnovu onoga što su oni videli ili čuli, tako i na osnovu onoga što oni koriste u svakodnevnom životu, pa je i za očekivati da su im poznatije, ako ne i bliže, one robne marke i preduzeća sa kojima se češće susreću.
Upitnik je bio sastavljen iz dva dela od kojih je jedan sadržao otvorena, a drugi zatvorena pitanja. Kada kažemo otvoreno pitanje, misli se na pitanje kada se ispitaniku ne nudi nikakva opcija za odgovor, već oni sami odgovaraju pojmovima koji im prvi padnu na pamet. Pitanja u ovom delu odnosila su se na najbolje kompanije i robne marke iz Srbije generalno, a po mišljenju prosečnog potrošača iz Srbije.
Zatvoreno pitanje podrazumeva da se posle postavljenog pitanja ispitaniku nude određene opcije na posebnom listu papira, odnosno, mi ga na taj način „podsećamo“ šta sve postoji, a ispitanik potom sam bira one opcije koje mu se čine najprihvatljivije za postavljeno pitanje. Grupa zatvorenih pitanja je imala tri celine, od kojih se jedna odnosila na proizvodna preduzeća, druga na uslužna, a treća na robne marke. U tom delu su ispitanici dakle bili podsećeni na moguće opcije, i po izboru jedne ili više opcija (firme ili marke) ispitanici su potom te opcije ocenjivali po pitanju imidža i dopadljivosti.
Na osnovu rezultata koji predstavljaju percepciju potrošača, odnosno ono što je za njih „istina“ kada je reč o najboljim robnim markama i preduzećima iz Srbije, preduzeća i marke su ocenjivani i rangirani, pri čemu je maksimalni broj poena bio 25 (svesnost, imidž, lojalnost i stavovi o određenim karakteristikama marki bile su kategorije u kojima su ocenjivane).
Slobodne ocene članova žirija
I pored svega navedenog postoje neke stvari koje se ne mogu videti ni oceniti ni iz dostavljenih podataka ni iz percepcija potrošača. Stoga je ostavljena mogućnost da članovi žirija na osnovu svog iskustva i kompetentnosti izvrše ocenu vrednosti marke, ceneći i stvari koje nisu ušle u istraživanja i analizu, a na osnovu svoje stručne procene. Oni su dodeljivali poene svakoj marki u svim kategorijama na skali od 0-5 poena, pokušavajući da sagledaju njene perspektive razvoja, i to na sledeći način.
- loša marka, bez potencijala rasta i razvoja (0 poena)
- slaba marka, ali sa mogućnošću napretka (u lokalnim razmerama) (1 poen)
- dobra marka, sa mogućnošću daljeg razvoja i širenja van granica (2 poena)
- veoma dobra marka, sa mogućnošću daljeg razvoja i širenja van granica
- odlična marka, dugoročno stabilna na domaćem tržištu ali i sa jakim potencijalom za regionalnu marku ( Balkan i Jugoistočna Evropa pre svega) (4 poena)
- marka koja već ima status internacionalne marke (u regiji) i razvojne potencijale daljeg širenja ka globalnim razmerama (5 poena)
Kao što smo prošle godine na početku akcije istakli, uspešne marke čine uspešna preduzeća, uspešna preduzeća čine uspešnu privredu... Na tom putu uspeha, treba izmeriti, rangirati i prikazati rezultate dosadašnjeg razvoja domaćih robnih marki. Nadamo se da smo u tome uspeli, i da će naš napor omogućiti da se promovišu prave vrednosti, pokazivanjem svetlih primera domaće poslovne prakse, u stvaranju jakih, ne samo domaćih, već u perspektivi i regionalnih i svetskih brendova.
Priznanja dodeljena najuspešnijim markama će stoga biti smernice za dalji rast i razvoj u ovoj oblasti. Nadamo se da će se iduće godine u izbor uključiti još veći broj marki i preduzeća iz Srbije. Mi ćemo se potruditi da i dalje profesionalno, objektivno i stručno sprovodimo akciju, šireći je i na neke nove oblasti...
Prof. dr. Stipe Lovreta
i dr. Saša Veljković
Ekonomski fakultet
Beograd
Mihajlo Idvorski Pupin
Mihajlo Idvorski Pupin (4. oktobar 1854 — 12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“.
Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.
Nikola Tesla
Čovek koji je izumeo dvadeseti vek
Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera - IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.
Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.
Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.
Kobasica duga kao selo
Tradicionalna "Kobasicijada", jedan od najpopularnijih vojvođanskih turističkih brendova, tokom ovog vikenda okupila je, po procenama organizatora, gotovo 50.000 ljudi. Sokacima Turije, naprednog paorskog sela u srcu bačke ravnice, vladala je neopisiva gužva. Narod se gurao kako pod šatorima, tako i na otvorenom prostoru, gde se u velikim kotlovima krčkao paprikaš i dimio roštilj. Velika gužva vladala je i oko tezgi sa bogatstvom raznovrsnih suhomesnatih specijaliteta domaće radinosti, koji su prodavani po pristupačnim cenama.
FK Crvena Zvezda najbolji brend Beograda
Privredna komora Beograda, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Medija Invent su juče, drugu godinu zaredom, dodelili nagrade "Kapetan Miša Anastasijević" pojedincima i preduzećima koja aktivno doprinose razvoju preduzetničke kulture i stvaralaštva. Kriterijumi za izbor najboljih su poslovnost, tržišna pozicija, kooperativnost, socijalna politika, kao i razvijanje moralnih vrednosti. Čitavu zamisao prati poruka "Put ka vrhu".
EXIT i MERCEDES, zlatni brendovi
Priznanje se dodeljuje u 60 zemalja sveta i to robnim markama koji su kvalitetni, prepoznatljivi, dosledni i dominiraju tržištem. U izboru za "Superbrend Srbije 2006." takmičilo se 2.800 robnih marki prisutnih na domaćem tržištu, podeljenih u 34 kategorije. Laureat je i B92 u kategoriji elektronskih medija i Interneta.
Najbolji su izabrani na osnovu mišljenja 17 stručnjaka iz oblasti ekonomije, biznisa, marketinga i medija, a njihovom izboru dodati su glasovi samih potrošača. Za najbolje se glasalo na osnovu prepoznatljivosti, reputacije, kvaliteta, pouzdanosti, dugogodišnje doslednosti i tradicije.
Novi Sad među brendovima
„Biblija brendova Srbije”, koja je obuhvatila 55 najpopularnijih domaćih i stranih robnih imena u našoj zemlji, sinoć je promovisana u beogradskom Hotelu “Hajat”. Reč je o luksuzno opremljenoj monografiji u izdanju “Superbrenda”, nezavisne organizacije za arbitražu u brendiranju.
Monografija je štampana u tiražu od 8.000 primeraka i, između ostalog, dospeće i u 60 zemalja, u kojima “Superbrend” sprovodi svoje aktivnosti. Predsednik Saveta “Superbrenda” 2006. za Srbiju Srđan Šaper rekao je prilikom promocije da je monografija odličan način za promociju srpskih brendova u inostranstvu.
„Muskat krokan“
ni na nebu ni na zemlji
Autor: Izvor : ALO
Jednom od najčuvenijih srpskih brendova, vinu „muskat krokan“, koje se jedino pravi u Srbiji, na Bisernom ostrvu kod Bečeja, preti nestanak, iako vlasnik vinograda Bora Gvozdenac najavljuje novi početak proizvodnje tog vina za dva meseca.
„Krokan“ je izuzetno tražen i za njega se raspituju svi strani diplomati kad dođu u našu zemlju. Međutim, nijedan litar „krokana“ nije proizveden od 2004. godine, a poslednje flaše te berbe skoro su rasprodate.
Oko prava na vinograd, proizvodnju vina, flaširanje i prodaju godinama se tuže sadašnji i bivši vlasnici prava, optužujući se međusobno.
Lozu krokan je na svoje imanje na Bisernom ostrvu doneo u 19. veku mađarski grof Rohonci. Neki podaci govore da je loza poreklom iz Francuske, drugi da je stigla iz Alžira, ali sigurno je da se nigde više u svetu nije primila. Posle nacionalizacije Rohoncijevog imanja 1946, vinogradi su povereni društvenom preduzeću „Sokolac“. Ono je 2003. prodato firmi „Multinova“, ali je ta firma otišla pod stečaj. Tada počinje propadanje vinograda.
U međuvremenu, 1996. vlasnica preduzeća „Ibis“ Vera Simić, zahvaljujući dobrim vezama, sa „Sokolcem“ je sklopila ugovor koji joj daje ekskluzivno pravo prodaje „krokana“. „Sokolac“ je bio obavezan da sve proizvedeno vino proda Simićevoj za četiri nemačke marke po litru, a ona ga je flaširala i prodavala. Taj ugovor je istekao 2003. ali je Simićeva nastavila da prodaje vino. Ona je u međuvremenu zaštitila geografsko poreklo vina „biserno ostrvo muskat krokan“, ali nema pravo korišćenja, jer više ni na koji način ne učestvuje u proizvodnji, a zaštitila je i žig „muskat krokan“, koji ne koristi jer više ne puni vino.
S druge strane je Bora Gvozdenac iz Novog Bečeja, čije je preduzeće „Euro-pan“ 2005. pobedilo na konkursu Ministarstva poljoprivrede i dobilo pravo korišćenja 224 hektara zemljišta na kome se nalazi i loza muskat krokan. On je zakonski zastupnik naslednika Rohoncijevog imanja Kristijana Šauške, koji je i većinski vlasnik tog preduzeća. Oni jedini imaju pravo na proizvodnju i prodaju vina, ali od 2004. godine nije napunjena ni prodata nijedna flaša.
Gvozdenac kaže da će vino, uprkos velikom pritisku Simićeve, početi da puni i prodaje za dva meseca i da očekuje da će dobiti oko 20.000 litara „krokana“.
Njujork traži ljuti ajvar
Autor: Marko LOPUŠINA
Kada su Gordana i Ljubiša Đaković iz sela Popina kod Trstenika pre petnaestak godina kao stručnjaci fabrike “Prva petoletka” uvideli da će ostati bez posla, nisu se uplašili. Imali su već pripremljenu alternativu: porodicu će izdržavati tako što će da prodaju svoju zimnicu!
Gordana je kuvala slatko, džemove, pravila ajvar, kao što to radi i bezmalo svaka žena sa ovih prostora. Samo sada su količine bile ozbiljnije. Spravljala je srpske specijalitete u velikim vanglama, a muž ih je upakovane u malim teglama prodavao privatnim vlasnicima prodavnica.
KRVAV POSAO
Njihovi sinovi su, takođe, bili u poslu, jer je trebalo voće da se čisti, a paprike peku. Kako paprika kraj Morave zna često da rodi kao luda, u pravljenje zimnice su se uključili i rođaci i komšije.
- Bio je to i bukvalno krvav posao. Kako smo ljuti ajvar jedno vreme pravili od “somborki” i papričica, dešavalo se da nam zbog ljutine prsti procvetaju i bole čak i kada smo koristile plastične rukavice. Da bismo ih spasli odlučili smo da ajvar ljutimo kvalitetnom suvom paprikom - seća se Ljubiša, glavni organizator prve seoske manufakture za proizvodnju ajvara na veliko.
Koriste se bakini recepti, stari šporeti na drva, na kojima u sezoni može da se ispeče i do 300 kilograma paprike.
- Za ajvar, pinđur i ljutenicu, koje spravljamo, najbolja je crvena kurtovska paprika, a potom domaće “slonovo uvo”. Oljuštena i samlevena paprika se potom kuva i upržava sa malo plavog patlidžana i ulja napolju u kazanima od po 30 kilograma. Od jednog kilograma svežih paprika dobijamo 350 grama ajvara - otkriva nam bakin recept Gordana.
Vremenom, zimnica porodice Đaković iz Popine počela je da se iz Šumadije probija do Beograda. Trebalo je početi otkup velikih količina paprike, ali i da se montira desetak šporeta, koji su počeli da troše i do 150 kubika drva mesečno.
A, onda se, kao u američkim filmovima, dogodilo čudo.
Prvo je pre šest godina jedan trgovac naručio 28.000 tegli džemova od šipaka, drenjina i šumskog voća. A, potom ih je gospodin Rimer Lejn, član američke Organizacije za ekonomsku pomoć USAID, oduševljen ljutim ajvarom iz Popine, pozvao pre dve godine da učestvuju na Sajmu prirodne hrane u Njujorku.
OZBILJNA FIRMA
- Prvi posao sa džemovima smo odradili za tri meseca. Proširili smo porodičnu kuću, napravili mali pogon za proizvodnju i pakovanje zimnice i postali mala i ozbiljna firma. U Njujorku smo se pojavili kao preduzeće za proizvodnju prirodne hrane “Fudeks” iz Popine u Srbiji. Kako Amerikanci ne znaju šta je to ajvar, mi smo ga plasirali kao ljuti namaz od paprike. Jedan domaćin je probao ajvar, zatražio recept i mi smo mu ga dali. Iznenadio se kad je shvatio da je tajna za pravljenje ajvara vrlo prosta. Rekao je oduševljen ukusom: “Pa ovo je pravo crveno zlato!”
Zahvalio se i otišao. Đorđevići su njega zaboravili, jer su bili oduševljeni nagradom za dizajn koju su dobili u SAD.
- Ali, Amerikanac nije zaboravio nas. Posle nekoliko dana poslao nam je vrlo neobičnu ponudu - seća se Ljubiša Đaković prve prezentacije svog ajvara na sajmu “Summer fancy food shonj” u Njujorku. Gospodin Džons, kao vlasnik velikog lanca samousluga u državi Džordžija, tražio je da mu isporučimo 118.000 tegli srpskog ajvara! Prvo što sam pomislio bilo je: gde ćemo u Srbiji na nađemo 118.000 tegli? Drugo, ko će mi dati kredit za ovaj izvozni posao koji vredi najmanje pet miliona evra? Tada je započeo naš hod po mukama. Amerikanca nismo odbili, jer ne želimo da ispustimo ovaj posao veka. Bojimo se da g. Džons ne ode kod Makedonaca ili Slovenaca i kupi njihov lažni srpski ajvar - strepi Ljubiša Đaković.
Kada su prošle godine Đakovići od Fonda za razvoj dobili kredite investirali su ga u modernizaciju fabrike hrane. Pored ajvara porodica Đaković iz Popine danas proizvodi i pinđur, džemove od šumskog voća, drenjina, šipaka, ali i prave domaće voćne sirupe. Ova prirodna hrana priprema se ručno. Poseduje međunarodne sertifikate sa oznakom hrana pet i dozvole za izvoz.
Porodična zimnica iz Popine izvozi se na tržišta Kanade, Australije, Švajcarske i Nemačke. Proboj na američko tržište se još - očekuje.
RAT
NA Balkanu se danas vodi otvorena bitka za proizvodnju velikih količina kvalitetnog ajvara i njegovu prodaju na Zapadu. Godišnji izvoz prirodne hrane sa Balkana vredi najmanje 10 miliona dolara.
- Makedonci već godinama proizvode ajvar od barene paprike, vodnjikav i redak, ali je i takav našao put na tržište Amerike. Slovenci, takođe, proizvode lažni ajvar od srpske i makedonske paprike, koji izvoze u Evropu. Jedino mi Srbi, koji pravimo originalni ajvar na stari način, ne umemo to, kao naš brend, uspešno da plasiramo na svetsko tržište - kaže Gordana Đaković
ŠAMPIONI
U PROIZVODNjU ajvara Đakovići su dosad uložili oko 600.000 evra. Lane je 70 žena iz Popine ispeklo 250 tonapaprike. Taj proizvod je na Novosadskom sajmu dobio šampionski pehar za kvalitet. Uz to, Đakovići su vlasnici još 28 zlatnih medalja za kvalitet svojih proizvoda.
izvor:brendovisrbije
“Đavoli“ se razigrali
Autor: A. KRSMANOVIĆ
Đ avolja varoš ponovo je na prvom mestu u izboru za sedam svetskih čuda prirode! Kandidat Srbije nalazi se ispred Kapadokije, Gibraltara, Uluru (crvene stene u Australiji), pa čak i Grand kanjona!
Ukoliko nastave ovim tempom, „đavoli“ će ući i u najuži izbor kada organizatori dolaze u posetu, čime Srbija dobija besplatnu svetsku promociju!
Prvu fazu glasanja, tokom koje se kristalisao po jedan kandidat iz svake zemlje, naš predstavnik je završio na fantastičnom 11. mestu i od početka je bio najbolje plasirani iz Evrope. Sada je počela druga faza glasanja u kojoj svi mogu ponovo da glasaju.
- Organizatori izbora za sedam svetskih čuda prirode kažu da nije dovoljno da neki kandidat dobije najveći broj glasova, već da je značajno i to koliko se narod kojem pripada angažovao oko njegove promocije - podseća Zlatko Veljović, direktor „Prolom banje“.
- Zbog toga smo sigurni u pobedu, jer se Francuska nije mnogo angažovala oko Monblana, kao ni Italija oko Vezuva. Takođe, jedino je iza Đavolje varoši stala država, za razliku od ostalih balkanskih protivkandidata poput Plitvica, kanjona Tare, Ohrida, Vlašića, pa i Kapadokije...
Od kada je pre godinu dana Đavolja varoš postala kandidat za sedam svetskih čuda prirode - u kuršumlijskom kraju sve se promenilo. Samo zahvaljujući kandidaturi, ovaj siromašan kraj našao se na mapi turističkih odredišta Evrope. „Đavoli“ su postali srpski brend, stekli su svetsku slavu, kraj je dobio put. Turisti se broje na desetine hiljada, a u okolnim hotelima sobe se rezervišu mesecima unapred.
- Sa Ministarstvom dijaspore pripremamo nagradnu igru za naše iseljenike - kaže Veljović.
- Dogovaramo se sa školama i vojskom da se uključe u masovno glasanje. Na rok koncertima i drugim manifestacijama, delimo propagandni materijal. Pripremamo izložbu fotografija, a na proleće i veliki koncert.
izvor:brendovisrbije
Šampionska trojka - Dogovaramo se sa školama i vojskom da se uključe u masovno glasanje. Na rok koncertima i drugim manifestacijama, delimo propagandni materijal. Pripremamo izložbu fotografija, a na proleće i veliki koncert.
izvor:brendovisrbije
Autor: S. POPOVIĆ
SRBI su nedopustivo komotni kad se radi o onom najkvalitetnijem što je iznedrila ova nacija. Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i Nikola Tesla su veličine svetskog značaja i taj "triling asova", po mišljenju Miroslava Stankovića, direktora producentske kuće "Sine-pro 93", treba da postane srpski brend.
- Predstojeća Univerzijada je prava prilika i popravni ispit za nas da uradimo sve ono što je propušteno, a tiče se naša tri velikana svetskog ugleda - ističe Stanković.
Pupin, Milanković i Tesla su unapredili civilizaciju, obogatili kulturu i trajno zadužili čovečanstvo, a pripadaju srpskom narodu. Stoga, šta je, pita naš sagovornik, ova sredina učinila za njih. A, saznanja o njima i njihovim delima obogaćuju interkulturalnu riznicu i inspirišu na nova dostignuća. Stanković smatra da je Univerzijada idealna prilika da svetu preko DVD-a predstavimo identitet srpske nacije i to preko svoja tri velikana. Dokumentarni filmovi o Pupinu, Milankoviću i Tesli nisu Stankovićeva ad hok ideja. Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu u trajanju od 55 minuta jeste projekat "u radu". Pored lokacija u rodnom Idvoru, Pančevu, Novom Sadu, u pitanju su i Njujork, Vašington, Čikago, Pitsburg i Norfolk.
Po Stankovićevim rečima, kalkulacija za film iznosi 106.700 evra. A, Ministarstvo kulture Srbije je u te svrhe već dalo milion dinara, Sekretarijat za kulturu vojvodine 830.000 dinara, Pančevo 600.000, Telekom Srbije 520.000 i Ministarstvo nauke 300.000 dinara. Vlada Arsić, scenarista filma o Pupinu, fokusira ne samo naučni doprinos već i fenomenalno uzbudljivu biografiju "derana iz Idvora" koji sa pet centi dolazi u Njujork. Radi na farmi, unosi ugalj, radi kao moler - da bi postao prvi predsednik Njujorške akademije nauka. Bio je osnivač današnje NASA. Pupinov rad na Mirovnoj konferenciji u Parizu je promenio tok svetske istorije... Scenario i režija filma o Milankoviću povereni su Draganu Ćirjaniću, a scenario za film o Nikoli Tesli Branislavu Milanoviću, dok bi trebalo da ga režira Milan Knežević.
SPOMENIK
Tri srpska velikana, građanina sveta - trebalo bi, po mišljenju Miroslava Stankovića, da dobiju i spomenik. To bi trebalo da bude kreativno smišljeno umetničko delo, dostojno onih kojima je posvećeno, a ne "odrađena" nekreativna tezga. Da bi se došlo do najboljeg rešenja, trebalo bi raspisati konkurs, a najbolje bi bilo kad bi on imao međunarodni karakter.
KNJIGA
U ovom "paketu" skretanja pažnje na naučnike svetskog glasa srpskog porekla trebalo bi da bude ponovljeno izdanje Pupinove autobiografije (na srpskom i engleskom), dopunjene fotografijama.
izvor:brendovisrbije
Čaviću priznanje Udruženja novinara
Autor: Tanjug
Olimpijski vicešampion iz Pekinga Milorad Čavić proglašen je za najboljeg sportistu Srbije u 2008. godini u izboru Udruženja sportskih novinara Srbije.
Čavić je u ovoj godini osvojio zlatnu medalju na evropskim prvenstvima u plivanju u Ajndhovenu, srebrnu medalju na Olimpijskim igrama i zlatno i srebrno odličje na nedavno održanom prvenstvu Evrope u malim bazenima u Rijeci.
Ovo je za mene veliko priznanje i podstrek da u narednoj godini budem i još bolji. U julu me čeka svetsko prvenstvo u Rimu i na tom takmičenju želim da ostvarim bolje rezultate nego ove godine, rekao je posle uručivanja priznanja Čavić.
Nagrada "Novinar godine" pripala je Jovanu Jovanoviću iz "Sporta", a priznanje za najboljeg dopisnika dobio je Dušan Stamenković iz Radio Leskovca. Subotički fotoreporter Jovan Mirčevski dobitnik je priznanja "Kamera godine", a nagradne za životno delo pripale su Radomiru Jeremiću iz Beograda i Nenadu Paunoviću iz Pirota.
Svečanom uručenju priznanja prisustvovali su i predsednik i generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije Ivan Churković i Predrag Manojlović, kao i gradski sekretar za sport Beograda Igor Miklja.
Predsednik Teniskog saveza Beograda Đorđe Antelj u prostorijama Udruženja novinara Srbije otvorio je izložbu subotičkog fotoreportera Jovana Mirčevskog pod nazivom "Najbolji srpski brend – teniser".
izvor:brendovisrbije
Beograd najbolji!
Autor: B. CVETOJEVIĆ
Novak Đoković je Srbiji i zvanično predstavio ATP turnir, prvi u istoriji koji će se igrati u Beogradu. Zajedničkim naporima porodice našeg najboljeg tenisera, gradskih i republičkih vlasti, od 2. do 9. maja 2009. godine na terenima dorćolskog SC "Srđan Gale Muškatirović" svet će gledati Srbija open!
- Posle odličnih rezultata naših tenisera uspeli smo da Srbiju stavimo na tenisku mapu sveta. Obećali smo da ćemo uraditi sve što je u našoj moći i uspeli smo. Srbija to i zaslužuje jer živi za tenis. Bar je takav moj osećaj. Sada će se ljudima u našoj zemlji pružiti prilika da gledaju vrhunski tenis - istakao je Novak Đoković na konferenciji za medije u Skupštini Beograda.
Turnir će biti igran na šljaci, s nagradnim fondom od 500.000 dolara, a spisak učesnika još nije formiran.
- Već sam razgovarao sa nekim teniserima o njihovom dolasku u Beograd, ali samo površno jer nisam želeo da ništa radim dok ne budem siguran da ćemo dobiti turnir, što se desilo tek na kraju sezone u Šangaju. Svi zajedno ćemo pokušati da dovedemo što bolje igrače. Nije, međutim, presudno da u Beogradu odmah zaigraju Federer, Nadal i Marej. Bitno je da imamo što bolji tenis i organizaciju jer je u pitanju prvi turnir. Siguran sam da će Srbija open biti najbolje organizovan turnir u 2009. u svojoj kategoriji - poručio je Đoković, ističući da je prisustvo Nikole Pilića kao kodirektora turnira od ogromnog značaja.
- Pilić je veliko ime svetskog tenisa i ima iskustvo u ovom poslu, jer je dugo vodio turnir u Minhenu.
Pilić će direktorsku funkciju obavljati u tandemu sa Novakovim stricem Goranom Đokovićem.- Pilić je veliko ime svetskog tenisa i ima iskustvo u ovom poslu, jer je dugo vodio turnir u Minhenu.
- Prva godina je uvek nepredvidiva, ali dovešćemo interesantne igrače i organizovaćemo najbolji turnir u kategoriji. Znam šta je potrebno za to - istakao je Pilić, dok je Goran Đoković dodao da je ugovor sa ATP potpisan na neodređeno vreme.
Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić pomogao je u organizaciji ekspresnim sređivanjem papirologije.
- Nas u svetu poznaju po Novaku. On je srpski brend i potrebno nam je što više takvih pi-arova, kako bi se srušile predrasude koje postoje o našoj zemlji - poručio je Dulić.
izvor:brendovisrbije
Sladak kupus i “mala ljuta“ izvor:brendovisrbije
Autor: Dragan Stojanović
Futožani su se dobro pripremili za postavljenja novog rekorda u broju skuvanih sarmi, jer uz glavni adut - čuveni kupus, jedan od srpskih brendova, pribavili su i kazan sa duplim dnom. Poučeni mađarskim iskustvom (komšijama sa severa je prvi sloj sarmi zagoreo pa su ostali bez prestižne titule), Futožani su naručili kazan sa dva dna, zapremine dva kubna metra, kako im sarme ne bi bile upropašćene, a Ginisov rekord izmakao iz ruku. U listove futoškog kupusa, koji sada nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, zavijeno je oko 400 kilograma svinjskog i junećeg mesa.
Dok se krčkalo u velikom kazanu, 60 takmičara se borilo za titulu najboljeg u kuvanju kupusa i to u dve kategorije: kuvanje u oranijama i kotliću. U te dve kategorije su dodeljene po tri nagrade, a jedna je otišla u ruke najboljem novosadskom javnom preduzeću.
- Volim da učestvujem na kuvarskim takmičenjima iako sam uvek četvrti - priča Mihajlo Rausin, jedan od takmičara.
- Na „Kupusijadi“ kuvamo slatki kupus sa junetinom i ovčetinom, a moje omiljeno jelo je, ipak, kiseli kupus sa slaninom i suvim mesom.
Mogao se probati i svadbarski kupus koji je pripremao Darko Kovačević u zemljanom ćupu od 50 litara. Njegov specijalitet se krčkao na vatri, za razliku od ostalih takmičara koji su kuvali na plinskom plamenu.- Na „Kupusijadi“ kuvamo slatki kupus sa junetinom i ovčetinom, a moje omiljeno jelo je, ipak, kiseli kupus sa slaninom i suvim mesom.
- Taj ćup sam kroz najveću gužvu u Guči, za vreme sabora, nosio na leđima - priča Kovačević.
- Malo je falilo da padnem i razbijem i ćup i sebe, ali sam uspeo da ga doteram do Futoga i sada u njemu kuvam najbolji svadbarski kupus.
Neko voli da kuva, a neko zna da kuva, dobacuje Kovačevićev prijatelj dok sa vrha varjače srče čobru koju je „pustio“ kupus testirajući da li ima dovoljno začina. Zadovoljan rezultatom sipa „malu ljutu“ da „preseče“ ukus kupusa i pripremi se za sledeću probu.- Malo je falilo da padnem i razbijem i ćup i sebe, ali sam uspeo da ga doteram do Futoga i sada u njemu kuvam najbolji svadbarski kupus.
Na rakiju nisu imuni ni motoraši, koji su imali svoj štand, ali i svoje tajne.
- Doneli smo kupus iz Semberije, kako bismo ga uporedili sa čuvenim futoškim - priča Žare iz Beljine, član kluba „Knez“. - Mi pripremamo bosanski lonac, odnosno sve što imamo stavimo u kazan pa se to krčka. Jedno je sigurno - na kraju će se sve pojesti.
Njegov kolega iz Beograda, Sale, član grupe „MK Arhangel Srbija“, ima drugačiji pristup. Mešovita ekipa je donela po nekoliko začina i svako ima pravo da ubaci sve što je doneo - pa šta ispadne.
- Mi ne stavljamo sve što imamo odmah, već postepeno dodajemo - otkriva Sale tajnu motoraškog specijaliteta.
- Uvek spremamo nešto između gulaša i klasičnog kuvanog kupusa, a od izbora začina i količine koju stavimo u kotlić zavisi i ukus jela.
NAROD SRUŠIO OGRADUNjegov kolega iz Beograda, Sale, član grupe „MK Arhangel Srbija“, ima drugačiji pristup. Mešovita ekipa je donela po nekoliko začina i svako ima pravo da ubaci sve što je doneo - pa šta ispadne.
- Mi ne stavljamo sve što imamo odmah, već postepeno dodajemo - otkriva Sale tajnu motoraškog specijaliteta.
- Uvek spremamo nešto između gulaša i klasičnog kuvanog kupusa, a od izbora začina i količine koju stavimo u kotlić zavisi i ukus jela.
- USPELI smo da srušimo Ginisov rekord i da skuvamo 6.556 sarmi, a da nijedna nije zagorela - ponosan je Ostoja Novaković, jedan od organizatora „Kupusijade“.
- Međutim, imali smo peh. Ljudi koji su hteli da dođu do sarme, posle kuvanja su srušili ogradu i umalo nisu oborili kazan, tolika je bila pomama za 2.000 besplatnih sarmi. Inače, u konkurenciji najboljih kotlića prvo mesto je osvojio Pera Jovanović iz Novog Sada.
HUMANOST- Međutim, imali smo peh. Ljudi koji su hteli da dođu do sarme, posle kuvanja su srušili ogradu i umalo nisu oborili kazan, tolika je bila pomama za 2.000 besplatnih sarmi. Inače, u konkurenciji najboljih kotlića prvo mesto je osvojio Pera Jovanović iz Novog Sada.
SARME će posle Kupusijade biti prosleđene kuhinjama Doma za decu ometenu u razvoju u Veterniku, Udruženju obolelih od cerebralne paralize „Sunce“ i narodnoj kuhinji.
POLA TONE SARMI
U FUTOGU je u subotu skuvano 6.556 sarmi, a utrošeno je 300 kilograma kupusa, 400 kilograma mesa, 35 kilograma pirinča, 50 kila crnog i četiri belog luka. Pripremljeno je ukupno pola tone sarmi. Sarme je motalo 20 žena od devet ujutru u petak sve do ponoći, kada su počele da se kuvaju.
izvor:brendovisrbije
“Jafu” voli cela Jugoslavija
Autor: D. MarinkoviĆ
“JAFA” biskvit, proizvod sa ovih prostora, i dalje je najomiljeniji konditorski brend na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Istraživanja “PGM konsulta” i “Masmija” pokazuju da je “jafa”, uz Srbiju, bez premca u Hrvatskoj i Sloveniji, dok je na ostalim “jugoslovenskim” tržištima među prva tri omiljena prehrambena proizvoda. Osim tržišta u regionu, “jafa” se uspešno plasira i u Nemačku, Švajcarsku, ali i Ameriku, Kanadu, Australiju... Na tržištima jugoistočne Evrope udeo fabrike iz Crvenke u prodaji biskvita prelazi 60 odsto, dok na nekim tržištima bivše Jugoslavije ta brojka premašuje i 80 odsto.
Tokom pet godina posle privatizacije fabrike, vlasnik, “Kapastar” grupa, uložio je 25 miliona evra. Najviše je investirano u novu proizvodnu halu od 12.000 kvadratnih metara, kao i nove tehnologije. U halu su instalirane tri savremene proizvodne linije, magacini gotovih proizvoda, sirovina i ambalaže, laboratorija... To je dupliralo proizvodne kapacitete, a sa prvobitna dva, broj proizvoda povećao se na 25.
Te investicije, po rečima Milice Ličine, menadžera za odnose s javnošću ove kompanije, omogućile su smanjenje troškova proizvodnje i plasiranje pojedinih vrsta keksa po znatno nižoj ceni od konkurencije. Najsavremenije mašine omogućavaju uštede u proizvodnji i do 30 odsto.
- U ukupnoj proizvodnji, “jafa” keks je svakako lider i učestvuje sa oko 46 odsto, a ta proizvodna linija radi non-stop - ističe Jelena Jurić, direktor proizvodnje “Jafe”.
- Radi se u takozvanoj četvorobrigadnoj smeni, što znači da nema stajanja vikendom niti pauze praznikom. Staje se samo jedan dan u godini, zbog remonta.
“Jafa” biskvit je na tržištu prisutan već 30 godina, otkako je 1978. godine, prema engleskoj licenci, počeo da se proizvodi u Crvenki. Domaća “jafa”, u poređenju sa “jafom” iz drugih zemalja, recimo Velike Britanije ili Grčke, boljeg je kvaliteta, jer se pravi od svežih jaja. Dnevno se potroši 36.000 komada jaja, a nabavljaju ih sa obližnje farme iz Kruščića. To daje onaj specifičan sočan ukus, pa s pravom i nosi ime biskvit. “Jafa” koja se proizvodi u ostalim zemljama i dalje je na nivou keksa.- Radi se u takozvanoj četvorobrigadnoj smeni, što znači da nema stajanja vikendom niti pauze praznikom. Staje se samo jedan dan u godini, zbog remonta.
Jurićeva dodaje da se kompletna sirovina za biskvit - jaja, brašno, šećer, masnoće, maslac, osim, naravn,o kakao praha i želatina - nabavljaju u krugu od 10 kilometara. Inače, za proizvodnju ovog biskvita, od trenutka mešenja testa, preko pečenja i pripremanja preliva, pa do pakovanja, potrebno je tačno 40 minuta.
BRINU I O OKOLINI
MEĐU prvima, “Jafa” je 2004. godine uvela i međunarodne sertifikate ISO 9001 i HACCP i na taj način pokazala da može da udovolji svim zahtevima EU. Uz to, pošto se fabrika nalazi uz Kulski kanal, “Jafa” je jedina u tom regionu rešila i pitanje otpadnih voda.
izvor:brendovisrbije
Hoće pita da pobedi burek
Autor: S. VELJKOVIĆ
Znate onaj vic o Vranjancu koji je u jednoj beogradskoj pekari naručivao burek, a prodavačica mu rekla da imaju sa sirom, mesom, zeljem i prazan.
- Ja ću taj sa prazom - odgovorio je Vranjanac, misleći da mu je ponudila burek sa prazilukom. Šalu na stranu, ali imaju Vranjanci svoj prazan burek, tačnije samsu, praznu pitu. I nema vranjske domaćice koja drži do sebe a da nije vrsni majstor u pravljenju ove đakonije. Naizgled jednostavan recept, ali svaka Vranjanka ima neku svoju „caku“. To je i Paraskevi Stevanović donelo titulu najblje za ovu godinu, a priznanje je osvojila u oštroj konkurenciji svojih koleginica iz grada i okoline na takmičenju organizovanom na kulturno-turističkoj manifestaciji „Stari dani“ u Vranju.
BOGATOJ trpezi nije se imalo šta prigovoriti, ali je ubedljivo najviše pohvala pobrala baš pita samsa - tradicionalno jelo iz vranjskih krajeva.
- Najvažnije od svega je da imate dobro brašno. Onda se sa mlakom vodom i sirovim kvascem zamesi testo, a kore se ručno razvuku što tanje. Uvijaju se isto kao da imaju fil, a u stvari su prazne i ređaju se u pleh. Još bolje je ako ih stavite u porcelansku tepsiju. Dok se ređaju, kore se premazuju rastopljenom mašću ili ugrejanim uljem. Tepsija se stavi u zagrejanu rernu i ispeče. Dok je još vruća pita se iseče na manje komade i prelije kiselim mlekom ili pavlakom u koje ste dodali usitnjeni beli luk. Količina zavisi od ukusa - objašnjava Paraskeva.
TAKO prelivena, pita treba da odstoji petnaestak minuta da dobro upije kiselo mleko i beli luk, a onda se služi.
To što je ovo veoma zanimljivo jelo karakteristično samo za vranjski kraj, bio je povod vlasniku najstarije privatne pekare u gradu Aleksandru Jakovljeviću da pokrene inicijativu da se samsa registruje kao kulinarski brend juga Srbije. Jakovljević, i sam vičan umeću sa oklagijom, smatra da bi bila prava šteta da se samsa ne proglasi vranjskim brendom.
- Možda samsu prave i u nekim drugim mestima, sad je to moderno da se po hotelima služi tradicionalna hrana, ali, tvrdim, ovde se jede najbolja samsa - objašnjava Jakovljević.
Doduše, nešto su na tome već poradili u Turističkoj organizaciji Vranja, pa su na turističkim sajmovima obavezno na svom štandu posluživali i ovu pitu. Tako su je u slast konzumirali Nemci, Kanađani, Amerikanci, Francuzi, Australijanci, Švajcarci i drugi stranci. i svima se dopao taj jedinstveni ukus pečenog testa, kiselog mleka i belog luka.
- Vranjska kuhinja je veoma bogata i raznovrsna. Ima tu karakterističnih specijaliteta, ali je samsa definitivno najpoznatija. Mislim da svaka vranjska porodica, makar ona koja je starinom odavde ima svoju recepturu za samsu, mada vam se na prvi pogled čini kako je to veoma jednostavno jelo.
- NA dosadašnjim takmičenjima u pripremanju tradicionalnih specijaliteta vranjske kuhinje, propozicije predviđaju da svaka takmičarka mora članovima žirija da ponudi i samsu - kaže Izabela Savić iz Turističke organizacije Vranje.
SVI SU JEDNOGLASNI- NA dosadašnjim takmičenjima u pripremanju tradicionalnih specijaliteta vranjske kuhinje, propozicije predviđaju da svaka takmičarka mora članovima žirija da ponudi i samsu - kaže Izabela Savić iz Turističke organizacije Vranje.
PROŠLE godine je Turistička organizacija organizovala i anketu među građanima Vranja šta bi moglo da bude vranjski brend i najveći broj se izjasnio za samsu. Dakle, stekli su se svi uslovi da Vranjanci samsu registruju kao svoj brend. Samo, morali bi da požure, inače pretekoše ih Slovenci. Priča o leskovačkom ajvaru nije bila baš tako davno.
izvor:brendovisrbije
Borovnica "cedi" malinu
Autor: N. JANKOVIĆ
Prerastaju ovih dana mnoge zarasle ledine u užičkom kraju u prvoklasne plantaže pitome borovnice. Stigao je iz nemačkog grada Gilten prvi tovar najkvalitetnijih uvoznih sadnica skupocenog voća. Malina je kao srpski voćni brend ”broj 1” dobila - konkurenciju. Upakovan u velike palete, rasad brižljivo odgajan tri godine na imanju nemačke kompanije ”Beriport” iz Giltena, iz požeškog carinskog skladišta kreće dalje, na put po Srbiji. Stići će, osim u sela užičkog kraja, i do Raške. Svi očekuju visok rod, dobru otkupnu cenu i veliku zaradu...
Po sertifikovane sadnice u carinsko skladište u Požegi prvi je stigao Ilija Krunić iz Užica. Na svakom sanduku, i to je novina, vidljivo je istaknuta deklaracija o kvalitetu, a na svakoj grančici sertifikat. U selu Krvavci Ilija je pripremio 64 ara zemlje. Na novoj plantaži su radnici istog dana posadili 1.550 sadnica.
- Svaka sadnica košta 5,40 evra. Najviše je sorte ”djuk”. Prve dve godine nema roda, a tek 2011. očekujem veću berbu. Uložio sam dosta novca, nadam se i pristojnoj zaradi - kao da tepa sadnicama Ilija, dok njegov sin Aco znatiželjno posmatra krhke biljke na mestu dojučerašnje livade, pomaže u sadnji i supruga Milena, tu su ćerke Ivana i Jovana, kada im fakultetske obaveze to dozvole.
Samo za paljeni stajnjak, ukupno 30 velikih traktorskih prikolica, Ilija je uložio 3.000 evra. Sadnice je platio 8.370 evra, dovukao je na imanje tone strugotine od četinara, neophodne za zastiranje rasada. Odlučio se za borovnicu, kada je video plantažu Žarka Kuzeljevića na Beloj zemlji, nadomak Užica. Reč je o bez konkurencije najuređenijoj plantaži ”modrog voća” u državi i jednoj od najvećih, na 1,6 hektara.
- Radni vek sam proveo u Nemačkoj kao alatničar. Odlučio sam da ušteđevinu uložim u ovu plantažu. Imam sorte ”djuk”, ”nui”, ”blukrop”. Primila je ovde borovnica ”srpsko državljanstvo” - ističe Kuzeljević, koji je pre sadnje izgradio put do zasada.
Sada je tu sve ”pod konac”. Na nekadašnju ledinu doveo je vodu, uveo struju. Umesto ”redovnih” 25.000 evra, njegov zasad je po hektaru koštao dvostruko više...
ProivođaČi ističu kako je, ipak, došlo vreme da pohvale državu, jer bez njenih subvencija ne bi se usudili da pokrenu posao. Država im vraća 3,5, od ukupno 5,40 evri, koliko košta svaka uvezena sadnica.
- Za moju borovnicu obezbedio sam obavezno navodnjavanje ”kap po kap”, a država pokriva 50 odsto cene ovog sistema. I za protivgradne mreže vraća se 30 odsto - objašnjava Kuzeljević.
On očekuje da mu ovih dana bude isplaćena subvencija za raniji, prolećni zasad. Novac kasni, kažu, prvo zbog zastoja oko formiranja vlade, a zatim i zbog rebalansa budžeta. Ali će stići... Pomažu i gradovi i opštine, finansiraju kupovinu sadnica za svoje proizvođače. Užice, Bajina Bašta i Čajetina prednjače. Svih 4.600 strukova, koji su stigli u Rašku, primera radi, platila je opština.
Na adresi ”Agros - trejda”, firme koja je generalni zastupnik nemačkog ”Beriporta”, sabralo se srpsko iskustvo u gajenju borovnice.
- Jedina smo zemlja izvan Evropske unije koja je, iako ”na jedvite jade”, uspela da dobije ovako kvalitetan sadni materijal. Ove godine smo uvezli 40.000 sadnica, prošle isto toliko. Poređenja radi, nemački ”Beriport” godišnje izveze 1,5 miliona biljaka u Italiju, Austriju, Španiju, Poljsku - podseća direktor ”Agros - trejda” Stevo Dojčinovski. - Interesovanje u Srbiji je veliko, jer država pomaže.
Letos je srpska borovnica prodavana za ”lepe pare”. Otkupna cena za kilogram bila je od 6 do 10 evra, zasenila je malinu. Skoro sav rod, u svežem stanju, otišao je u EU.
Krug borovničara bio bi nepotpun bez Inovacionog centra za poljoprivredu u Arilju. Ovde je moguće dobiti sve informacije o gajenju kulture koja je kod nas dugo bila potcenjena, o kojoj se malo zna.Letos je srpska borovnica prodavana za ”lepe pare”. Otkupna cena za kilogram bila je od 6 do 10 evra, zasenila je malinu. Skoro sav rod, u svežem stanju, otišao je u EU.
- U Srbiji sada imamo više od 50 hektara pod borovnicom, najviše u užičkom kraju i u Belanovici kod Ljiga. Na novim plantažama, pre zime je potrebno u zasad dodati piljevinu, i osnovno đubrivo, izraelski ”multikombejsi” - naglašava direktor centra Radojko Luković.
Kažu da potražnja borovnice u sledećoj deceniji neće znatnije padati. To je i garancija za pristojne otkupne cene. Tona modrog voća je ove godine prodavana za 6.000 do 10.000 evra...
PUT NA BRITANSKO OSTRVOKažu da potražnja borovnice u sledećoj deceniji neće znatnije padati. To je i garancija za pristojne otkupne cene. Tona modrog voća je ove godine prodavana za 6.000 do 10.000 evra...
- KADA dostignemo ozbiljniji nivo izvoza borovnice, otkupna cena će verovatno biti niža od sadašnje, iznosiće oko 3 do 4 evra za kilogram. ”Beriport”, od koga uvozimo sadnice, pomogao je da ove godine sa svežim rodom uđemo i na tržište Engleske - ističe Dojčinovski.
- Očekujem dalji rast tražnje iz EU, pa će i ”Agros - trejd” pored uvoza sadnica, krenuti u izvoz ploda.
izvor:brendovisrbije
- Očekujem dalji rast tražnje iz EU, pa će i ”Agros - trejd” pored uvoza sadnica, krenuti u izvoz ploda.
izvor:brendovisrbije
SIMPO
Autor: D. MARINKOVIĆ
Širenje ekonomskog uticaja Srbije, svuda gde je to moguće, najpre kroz regionalni razvoj domaće trgovine, ali i jaču promociju nacionalnog brenda, osnovni su ciljevi Strategije i politike razvoja trgovine Srbije. Kako se čulo na javnoj raspravi ove strategije, prvi iskorak na okolna tržišta, ali i zemlje EU, napravila je kompanija "Delta Maksi", i tako otvorila "put" za plasman domaćih prehrambenih proizvoda.
Taj model, međutim, trebalo bi da se primeni i kod trajne potrošne robe, smatraju proizvođači nameštaja.
- To isto treba da se uradi i sa industrijom nameštaja, ali neophodna je i pomoć države - ukazuje Srboljub Manasijević, zamenik generalnog direktora "Simpa", i dodaje da u potpunosti podržavaju strategiju trgovine. - Dakle, država treba da podrži i formiranje lanca maloprodaje trajnih dobara. Jer, posle svih ovih burnih godina, trgovinu smo sveli mahom na tržište Srbije.
Najpre, kako kaže, treba da se "pokrije" područje Balkana, da se baziramo na Bugarsku, Makedoniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, kao što su to već učinile pojedine trgovinske firme nameštajem. Jer, pitanje je samo vremena kada će veliki "igrači" iz ove industrije, poput švedske "Ikee", slovenačke "Lesnine" ili pak austrijske "Kike" stići na ova tržišta.
Da bi uspeli da preduhitre konkurenciju, neophodno je, prema mišljenju Manasijevića, da država omogući povoljne i pristupačne kredite za izgradnju velikih centara od 10.000 do 15.000 kvadratnih metara. Naravno, koliko je moguće da posreduje i u dobijanju odgovarajućih lokacija. Uz domaći nameštaj, tu bi se prodavala i prateća roba, neophodna za opremanje stanova i domaćinstava u potpunosti. Dakle, značajan deo domaće privrede bio bi angažovan.
- To bi bila velika šansa domaćim proizvođačima nameštaja, jer bi na taj način najbrže izvozili svoje proizvode na okolna tržišta - smatra Manasijević.
Inače, "Simpo" je prednost razvijanja i širenja trgovačke mreže, među prvima, shvatio još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je otvarao salone u svim većim centrima, ne samo bivše Jugoslavije, nego i u ovom delu Evrope.
Manasijević ukazuje da je ova kompanija već tada imala u vidu značaj sopstvene trgovačke mreže. Otvarani su prodajni saloni nameštaja u Sofiji, Varšavi, Krakovu, ali i Moskvi, Solunu, Londonu... U bivšim jugoslovenskim republikama, imali su sopstvene salone. Ali, gotovo svi prodajni centri u Hrvatskoj ostali su van domašaja ove srpske kompanije. U vlasništvu "Simpa" samo su "na papiru". U poslednje dve decenije dva-tri puta su čak menjali vlasništvo, a na osnovu njih, novi vlasnici su čak podigli kredite kod inostranih banaka u Zagrebu.
Kompanija je raspadom zemlje pretrpela ogromne štete. A, kako je ranije procenjeno, direktan gubitak iznosi oko 120 miliona evra, što do dana današnjeg firma nije uspela da vrati u svoje vlasništvo. Izgubljeni su prodajni objekti, robne kuće i prodavnice u Zagrebu, Samoboru, Splitu, Zadru, zatim u Sarajevu, Banjaluci, Bosanskoj Gradiški, Palama, na Kosovu, u Prištini, Gnjilanu i još šest gradova ove pokrajine. Zatim robne kuće i saloni u desetak gradova Makedonije. Mreža i prodaja vranjskog nameštaja posebno je bila razvijena u Poljskoj, Varšavi i svim većim centrima ove zemlje, a prestali su da rade i saloni i velike trgovine istočnog bloka - Rusije i Ukrajine.
POZNATI I U EVROPI
"Simpo" je ne samo na ovim prostorima, nego i u Evropi, poznat po kvalitetnom nameštaju. Istraživanja pokazuju da ovaj vodeći domaći brend u proizvodnji nameštaja ima svoje mesto i u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj. Tokom 2007. godine "Simpo" je izvezao nameštaja u vrednosti 35 miliona evra u pomenute zemlje, ali i u Grčku, Bugarsku, Skandinaviju.
izvor:brendovisrbije
Treba nam institut za šljivu
U Osečini je u nedelju uspešno privedena kraju trodnevna turističko-kulturna manifestacija Sajam šljiva, posvećena promociji šljive u Srbiji. Tokom Sajma okupili su se proizvođači, prerađivači i svi oni koji se bave šljivom. Mnogi su u Osečinu stigli samo da bi upoznali predeo u kome se gaji oko milion stabala tog voća i pogledali šta se sve može napraviti od čuvene podgorske šljive, domaće sorte "požegače", koje su im ponudili izlagači, njih 150.
Na izložbi šljiva i proizvoda od šljiva razmenjena su iskustva proizvođača iz svih krajeva Srbije, ali i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Bugarske, Češke, Mađarske, koji su stigli organizovano autobusima.
U okviru Sajma održan je i okrugli sto agronoma, predstavnika Regionalne privredne komore Valjevo i državnih institucija na kojem se razgovaralo o tome kako doći do kvalitetnijeg domaćeg proizvoda, do sopstvenog brenda i kako ga plasirati na evropsko, ali i rusko tržište.
Učesnici su se složili da je neophodna institucionalizacija posla, stvaranje određene agencije ili instituta koji bi se starao o šljivi počev od sadnog materijala pa sve do plasmana na tržištu.
izvor:brendovisrbije
Poslednja izmena: