LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Brazil se štiti od bogatih zemalja
[/h] Izvor: business.hr
Brazilija -- Brazil je predstavio javnosti smanjenje poreza i novi paket mera za podsticanje privrednog rasta i oživljavanje posustalog industrijskog sektora.
Ovaj paket mere će, prema rečima predsednice Dilma Rusef, "zaštiti zemlju od grabljive prakse bogatih zemalja".
"Vlada pokreće nove mere kako bi ojačala brazilsko privredu i odgovorila na probleme koje je stvorila kriza u svetskoj privredi", rekao je ministar finansija Gvido Mantega vodećim brazilskim industrijalcima i sindikalnim čelnicima. Na tom skupu bila je i predsednica Dilma Rusef, koja je preuzela dužnost u januaru 2011.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Naime, brazilska je privreda šesto po veličini u svetu, a jačanje reala vlada pripisuje "valutnom ratu" koji su pokrenule razvijene zemlje zapljuskujući tržište dolarima preko jeftinih kredita. Priliv deviza u zemlje poput Brazila koje imaju visoke kamatne stope dovodi do jačanja nacionalne valute i poskupljuje izvoz.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ona je optužila labave uslove kreditiranja u Evropi i SAD-u za ono što je u Nemačkoj prošlog meseca nazvala "monetarni cunami" koji je doveo do sužavanja brazilskog trgovinskog suficita. Predsednica Brazila obrušila se na bogate nacije zbog cunamija jeftinog novca, koji je zapretio kanibalizaciji siromašnijih država, u koje ona ubraja i Brazil.
Kao deo paketa podsticaja vlada će eliminisati 12,1 milijardu reala poreza na plate u industrijama koje su najteže pogođene porastom uvoza, a to će učiniti tokom 2013.
Državna razvojna banka BNDES proširiće subvencionisano kreditiranje, uz podršku od 45 milijardi reala injekcije iz riznice. Ministar finansija Guido Mantega obećao je da će preduzeti više mera kako bi se oslabila valuta.
Tako ministar finansija nije isključio ni mogućnost novih mera kojima bi se ograničilo jačanje reala prema dolaru i mera za suzbijanje nepravedne inostrane konkurencije.
"To nije protekcionizam", tvrdio je tokom prezentacije mera na 56 stranica i dodao da Brazil ne može ostati inertan dok drugi narodi praktikuju skriveni protekcionizam.
"Učinićemo sve što treba za odbranu naših firmi, radnih mesta i podsticanje rasta", rekla je predsednica Rusef i poručila da vlada neće odustati od brazilske industrije.
Brazilska vlada je preduzela mere rasta upravo nakon što je prošlog meseca objavljeno da je privreda u prošloj godini poraslo za samo 2,7 odsto, a industrija za samo 1,6 odsto.
Ukidanje 20% poreza na platu, dugogodišnji zahtev brazilskih poslodavaca, stupiće na snagu u julu za 15 industrija, uključujući proizvođače aviona, računara, autodelova i kapitalnih dobara.
Nove mere trebale bi pomoći izvoznicima i dopuna su paketa podsticaja za industriju koji je vlada objavila u avgustu prošle godine. Ipak, paket podsticaja takođe najavljuje oštriju sprovođenje trgovinskih pravila.
Vlada tako namerava kupovati brazilske proizvode koji su do 25 odsto skuplji od uvoznih, na primer u sektorima proizvodnje lekova i građevinskih mašina. Namerava takođe podstaći brži razvoj sektora informacionih tehnologija i komunikacija kupovinom računara za škole i širenjem usluga širokopojasnog pristupa internetu na celu zemlju.
Automobilska industrija takođe će dobiti novu pomoć. Vlada je prošle godine nastojala da ojača industriju poreskim podsticajima za radno intenzivne sektore poput automobilske i vojne industrije. U paket mera idu i poreske olakšice za privlačenje ulaganja u brazilsku automobilsku industriju, koja je prošle godine bila suočena sa 30-postotnim porastom uvoza automobila.
Ako ne uspe podsticaj za podizanje industrije, postoji rizik da bi Brazil mogao postati zatvorena ekonomija, rekao je Jankiel Santos, glavni ekonomista investicione banke Espirito Santo. Prema njegovim rečima, mere mogu pomoći samo nekoliko firmi, ali je uticaj na privredu u celini neizvestan.
[/h] Izvor: business.hr
Brazilija -- Brazil je predstavio javnosti smanjenje poreza i novi paket mera za podsticanje privrednog rasta i oživljavanje posustalog industrijskog sektora.
"Vlada pokreće nove mere kako bi ojačala brazilsko privredu i odgovorila na probleme koje je stvorila kriza u svetskoj privredi", rekao je ministar finansija Gvido Mantega vodećim brazilskim industrijalcima i sindikalnim čelnicima. Na tom skupu bila je i predsednica Dilma Rusef, koja je preuzela dužnost u januaru 2011.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Naime, brazilska je privreda šesto po veličini u svetu, a jačanje reala vlada pripisuje "valutnom ratu" koji su pokrenule razvijene zemlje zapljuskujući tržište dolarima preko jeftinih kredita. Priliv deviza u zemlje poput Brazila koje imaju visoke kamatne stope dovodi do jačanja nacionalne valute i poskupljuje izvoz.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ona je optužila labave uslove kreditiranja u Evropi i SAD-u za ono što je u Nemačkoj prošlog meseca nazvala "monetarni cunami" koji je doveo do sužavanja brazilskog trgovinskog suficita. Predsednica Brazila obrušila se na bogate nacije zbog cunamija jeftinog novca, koji je zapretio kanibalizaciji siromašnijih država, u koje ona ubraja i Brazil.
Kao deo paketa podsticaja vlada će eliminisati 12,1 milijardu reala poreza na plate u industrijama koje su najteže pogođene porastom uvoza, a to će učiniti tokom 2013.
Državna razvojna banka BNDES proširiće subvencionisano kreditiranje, uz podršku od 45 milijardi reala injekcije iz riznice. Ministar finansija Guido Mantega obećao je da će preduzeti više mera kako bi se oslabila valuta.
Tako ministar finansija nije isključio ni mogućnost novih mera kojima bi se ograničilo jačanje reala prema dolaru i mera za suzbijanje nepravedne inostrane konkurencije.
"To nije protekcionizam", tvrdio je tokom prezentacije mera na 56 stranica i dodao da Brazil ne može ostati inertan dok drugi narodi praktikuju skriveni protekcionizam.
"Učinićemo sve što treba za odbranu naših firmi, radnih mesta i podsticanje rasta", rekla je predsednica Rusef i poručila da vlada neće odustati od brazilske industrije.
Brazilska vlada je preduzela mere rasta upravo nakon što je prošlog meseca objavljeno da je privreda u prošloj godini poraslo za samo 2,7 odsto, a industrija za samo 1,6 odsto.
Ukidanje 20% poreza na platu, dugogodišnji zahtev brazilskih poslodavaca, stupiće na snagu u julu za 15 industrija, uključujući proizvođače aviona, računara, autodelova i kapitalnih dobara.
Nove mere trebale bi pomoći izvoznicima i dopuna su paketa podsticaja za industriju koji je vlada objavila u avgustu prošle godine. Ipak, paket podsticaja takođe najavljuje oštriju sprovođenje trgovinskih pravila.
Vlada tako namerava kupovati brazilske proizvode koji su do 25 odsto skuplji od uvoznih, na primer u sektorima proizvodnje lekova i građevinskih mašina. Namerava takođe podstaći brži razvoj sektora informacionih tehnologija i komunikacija kupovinom računara za škole i širenjem usluga širokopojasnog pristupa internetu na celu zemlju.
Automobilska industrija takođe će dobiti novu pomoć. Vlada je prošle godine nastojala da ojača industriju poreskim podsticajima za radno intenzivne sektore poput automobilske i vojne industrije. U paket mera idu i poreske olakšice za privlačenje ulaganja u brazilsku automobilsku industriju, koja je prošle godine bila suočena sa 30-postotnim porastom uvoza automobila.
Ako ne uspe podsticaj za podizanje industrije, postoji rizik da bi Brazil mogao postati zatvorena ekonomija, rekao je Jankiel Santos, glavni ekonomista investicione banke Espirito Santo. Prema njegovim rečima, mere mogu pomoći samo nekoliko firmi, ali je uticaj na privredu u celini neizvestan.