LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Brane sirotinju poskupljenjima
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Od silne brige za najsiromašnije, na kraju ispade da poskupljuje najviše ono što siromašni građani jedino i kupuju – hleb, krompir, mleko, brašno...
Najavljeni „strujni” udar na cene, koji nas očekuje već sledećeg meseca, svakako će biti test za rekonstruisanu Vladu.
Ona nam obećava da će biti efikasnija od prethodne, da će poduzeti sve mere da bi zaustavila pad standarda, da će omogućiti fer tržišnu utakmicu...
Da li će Vlada „pasti” na prvim obećanjima, i to baš na onome što najviše boli građane, videćemo vrlo brzo – na hlebu i pšenici. Kupujemo krompir po 90 dinara i više, mleko po 81,90, kafu po 98,90...
Umesto šećera iz Robnih rezervi po 98 dinara, ovih dana sve više je onog po 103 dinara. Hoćemo li i pola kilograma hleba uskoro plaćati 70 dinara i hoćemo li veknu mesiti od tuđe pšenice?
Jeste da smo, kada je o hlebnom žitu reč, doterali do duvara i da smo prekardašili s izvozom i ugrozili domaće bilanse jer smo svetu prodali više od 600.000 tona pšenice, ali nije kasno da se reaguje. Pšenice ima još i zna se kod koga je – kod dve-tri kompanije koje zapravo drže sve tržište u šaci.
Predsednik Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran takođe je ocenio da bi država morala imati uticaja na cene hleba i mleka preko Robnih rezervi. Po njemu, rast cena energenata ne bi morao toliko da se odrazi na cenu osnovnih namirnica, a država bi mogla intervenisati tako što bi obezbedila za mlekare i pekare subvencionisanu cenu struje, odnosno goriva.
Sve su to mere koje pod hitno treba preduzeti da bi se obezbedili domaći bilansi žita i da bi vekna ostala po starom, ali nedovoljne da bi se značajnije popravio standard građana.
Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji u četvrtom tromesečju prošle godine iznosili su, naime, 45.800 dinara , od čega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića – 41,2 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U četvrtom kvartalu 2010. godine prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u Srbiji iznosila su 48.426 dinara.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Od silne brige za najsiromašnije, na kraju ispade da poskupljuje najviše ono što siromašni građani jedino i kupuju – hleb, krompir, mleko, brašno...
Ona nam obećava da će biti efikasnija od prethodne, da će poduzeti sve mere da bi zaustavila pad standarda, da će omogućiti fer tržišnu utakmicu...
Da li će Vlada „pasti” na prvim obećanjima, i to baš na onome što najviše boli građane, videćemo vrlo brzo – na hlebu i pšenici. Kupujemo krompir po 90 dinara i više, mleko po 81,90, kafu po 98,90...
Umesto šećera iz Robnih rezervi po 98 dinara, ovih dana sve više je onog po 103 dinara. Hoćemo li i pola kilograma hleba uskoro plaćati 70 dinara i hoćemo li veknu mesiti od tuđe pšenice?
Jeste da smo, kada je o hlebnom žitu reč, doterali do duvara i da smo prekardašili s izvozom i ugrozili domaće bilanse jer smo svetu prodali više od 600.000 tona pšenice, ali nije kasno da se reaguje. Pšenice ima još i zna se kod koga je – kod dve-tri kompanije koje zapravo drže sve tržište u šaci.
Predsednik Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran takođe je ocenio da bi država morala imati uticaja na cene hleba i mleka preko Robnih rezervi. Po njemu, rast cena energenata ne bi morao toliko da se odrazi na cenu osnovnih namirnica, a država bi mogla intervenisati tako što bi obezbedila za mlekare i pekare subvencionisanu cenu struje, odnosno goriva.
Sve su to mere koje pod hitno treba preduzeti da bi se obezbedili domaći bilansi žita i da bi vekna ostala po starom, ali nedovoljne da bi se značajnije popravio standard građana.
Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji u četvrtom tromesečju prošle godine iznosili su, naime, 45.800 dinara , od čega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića – 41,2 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U četvrtom kvartalu 2010. godine prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u Srbiji iznosila su 48.426 dinara.