LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
BP znao za kvar na platformi
Jedan od radnika sa naftne platforme koja je izazvala ogromno izlivanje nafte u Meksičkom zalivu kaže da je nekoliko nedelja pre eksplozije video kako iz dela sigurnosnog mehanizma na bušotini curi nafta.
Posao Tajrona Bentona na naftnoj platformi Deepwater Horizon bio je da upravlja podvodnom robotičkom opremom.
Njegovi roboti su par sedmica pre eksplozije koja je uništila platformu i usmrtila 11 radnika, duboko pod vodom otkrili kvar.
Primećeno je da u jednoj od dve kontrolne kapsule na sigurnosnom sistemu čiji je zadatak da u vanrednim situacijama zatvori bušotinu, curi nafta.
Ovaj sigurnosni sistem je od ključnog značaja za prevenciju nekontrolisanog isticanja nafte.
Sastoji se, pored ostalog, i od džinovskih makaza, koje su napravljene tako da u slučaju opasnosti, preseku i zatvore glavnu cev koja izlazi iz bušotine.
Tajron Benton je BBC-ju rekao da je njegov šef o curenju nafte obavestio i vlasnika platforme, kompaniju Tranzoušn i njenog korisnika, BP:"Primetili smo da u kapsuli curi nafta i obavestili smo kompaniju. Oni su, iz svog kontrolnog centra, mogli da isključe jednu kapsulu i uključe drugu, tako da ne moraju da prekidaju proizvodnju".
Drugim rečima, pokvarena kontrolna kapsula je jednostavno isključena, umesto da bude popravljena.
Za popravak je bilo neophodno privremeno zatvaranje platforme, a to bi podrazumevalo ogromne troškove.
BP je, naime, za korišćenje naftne platforme "Dipvoter horajzon" u aprilu plaćao pola miliona dolara dnevno.
Stručnjak za geoinženjering, Ted Pacek, sa Univerziteta u Teksasu, kaže da je odluka da se crpljenje nafte nastavi uprkos kvaru na jednoj od kontrolnih kapsula, pogrešna:"Ja, kao inženjer, smatram da je to neprihvatljivo".
BP je na najnovije optužbe odgovorio da je za održavanje i funkcionisanje sigurnosnog sistema platforme bio nadležan njen vlasnik odnosno kompanija Tranzoušn.
Tranzoušn pak tvrdi da je sistem uspešno testiran tri dana pre eksplozije.
Izjava bivšeg radnika sa platforme "Dipvoter horajzon" Tajrona Bentona, poklapa se, međutim, sa rezultatima istrage američkog Kongresa, koja je ustanovila da je BP koristio raznorazne prečice kako bi uštedeo i vreme i novac, i da je na taj način, kako je navedeno, direktno doveo do eksplozije na platformi.
Ubrzanje isplate odštete
U medjuvremenu, Kenet Fajnberg, koji se nalazi na čelu fonda od 20 milijardi dolara, iz koga će se plaćati odšteta onima koji su pogodjeni izlivanjem nafte, izjavio je da je dolučan da taj proces ubrza.
Sredstva za taj fond obezbedio je BP, a g. Fajnberg je izjavio da pomoć mora da stigne brzo do onih kojima je potrebna.
Sjedinjene Države, čini se svakodnevno pojačavaju pritisak na BP, a izvršni direktor kompanije, Toni Hejvard, zadužen za zaustavljanje izlivanja nafte u Meksički zaliv, od ovog vikenda je na najboljem putu da, ako to već nije uspeo, postane najomraženiji čovek u Americi.
Vest da je Hejvard u subotu učestvovao u trci luksuznih jahti oko britanskog ostrva Vajt, mnogi Amerikanci su primili sa nevericom, uključujući tu i šefa kabineta američkog predsednika Baraka Obame, Rama Emanuela.
Emanuel je učešće BP-ijevog direktora u regati u Britaniji nazvao velikom greškom:"Mislim da svi možemo da zaključimo da Toni Hejvard neće nastaviti karijeru u oblasti odnosa sa javnošću. Ova regata je samo nastavak dugog niza gafova i grešaka".
Portparol BP-ja je, međutim, stao u odbranu izvršnog direktora, rekavši da je Toni Hejvard proveo samo nekoliko sati sa svojom porodicom i da mu je to bio prvi odmor od početka krize pre dva meseca.
Ipak, Toni Hejvard više neće rukovoditi operacijama u Meksičkom zalivu.
Novo lice BP-ja od tamo će ubuduće biti jedan od direktora, Bob Dadli, Amerikanac, koji će možda bolje znati da izađe na kraj sa američkom javnošću.
Naftna kompanija BP je, u međuvremenu, predočila da je na mere i akcije za sprečavanje izlivanja nafte iz oštećene bušotine na dnu Meksičkog zaliva potrošila 2 milijarde dolara te da je za obeštećenje isplaćeno više od 100 miliona dolara.
Izvor: BBCSerbian.com
Jedan od radnika sa naftne platforme koja je izazvala ogromno izlivanje nafte u Meksičkom zalivu kaže da je nekoliko nedelja pre eksplozije video kako iz dela sigurnosnog mehanizma na bušotini curi nafta.
Posao Tajrona Bentona na naftnoj platformi Deepwater Horizon bio je da upravlja podvodnom robotičkom opremom.
Njegovi roboti su par sedmica pre eksplozije koja je uništila platformu i usmrtila 11 radnika, duboko pod vodom otkrili kvar.
Primećeno je da u jednoj od dve kontrolne kapsule na sigurnosnom sistemu čiji je zadatak da u vanrednim situacijama zatvori bušotinu, curi nafta.
Ovaj sigurnosni sistem je od ključnog značaja za prevenciju nekontrolisanog isticanja nafte.
Sastoji se, pored ostalog, i od džinovskih makaza, koje su napravljene tako da u slučaju opasnosti, preseku i zatvore glavnu cev koja izlazi iz bušotine.
Tajron Benton je BBC-ju rekao da je njegov šef o curenju nafte obavestio i vlasnika platforme, kompaniju Tranzoušn i njenog korisnika, BP:"Primetili smo da u kapsuli curi nafta i obavestili smo kompaniju. Oni su, iz svog kontrolnog centra, mogli da isključe jednu kapsulu i uključe drugu, tako da ne moraju da prekidaju proizvodnju".
Drugim rečima, pokvarena kontrolna kapsula je jednostavno isključena, umesto da bude popravljena.
Za popravak je bilo neophodno privremeno zatvaranje platforme, a to bi podrazumevalo ogromne troškove.
BP je, naime, za korišćenje naftne platforme "Dipvoter horajzon" u aprilu plaćao pola miliona dolara dnevno.
Stručnjak za geoinženjering, Ted Pacek, sa Univerziteta u Teksasu, kaže da je odluka da se crpljenje nafte nastavi uprkos kvaru na jednoj od kontrolnih kapsula, pogrešna:"Ja, kao inženjer, smatram da je to neprihvatljivo".
BP je na najnovije optužbe odgovorio da je za održavanje i funkcionisanje sigurnosnog sistema platforme bio nadležan njen vlasnik odnosno kompanija Tranzoušn.
Tranzoušn pak tvrdi da je sistem uspešno testiran tri dana pre eksplozije.
Izjava bivšeg radnika sa platforme "Dipvoter horajzon" Tajrona Bentona, poklapa se, međutim, sa rezultatima istrage američkog Kongresa, koja je ustanovila da je BP koristio raznorazne prečice kako bi uštedeo i vreme i novac, i da je na taj način, kako je navedeno, direktno doveo do eksplozije na platformi.
Ubrzanje isplate odštete
U medjuvremenu, Kenet Fajnberg, koji se nalazi na čelu fonda od 20 milijardi dolara, iz koga će se plaćati odšteta onima koji su pogodjeni izlivanjem nafte, izjavio je da je dolučan da taj proces ubrza.
Sredstva za taj fond obezbedio je BP, a g. Fajnberg je izjavio da pomoć mora da stigne brzo do onih kojima je potrebna.
Sjedinjene Države, čini se svakodnevno pojačavaju pritisak na BP, a izvršni direktor kompanije, Toni Hejvard, zadužen za zaustavljanje izlivanja nafte u Meksički zaliv, od ovog vikenda je na najboljem putu da, ako to već nije uspeo, postane najomraženiji čovek u Americi.
Vest da je Hejvard u subotu učestvovao u trci luksuznih jahti oko britanskog ostrva Vajt, mnogi Amerikanci su primili sa nevericom, uključujući tu i šefa kabineta američkog predsednika Baraka Obame, Rama Emanuela.
Emanuel je učešće BP-ijevog direktora u regati u Britaniji nazvao velikom greškom:"Mislim da svi možemo da zaključimo da Toni Hejvard neće nastaviti karijeru u oblasti odnosa sa javnošću. Ova regata je samo nastavak dugog niza gafova i grešaka".
Portparol BP-ja je, međutim, stao u odbranu izvršnog direktora, rekavši da je Toni Hejvard proveo samo nekoliko sati sa svojom porodicom i da mu je to bio prvi odmor od početka krize pre dva meseca.
Ipak, Toni Hejvard više neće rukovoditi operacijama u Meksičkom zalivu.
Novo lice BP-ja od tamo će ubuduće biti jedan od direktora, Bob Dadli, Amerikanac, koji će možda bolje znati da izađe na kraj sa američkom javnošću.
Naftna kompanija BP je, u međuvremenu, predočila da je na mere i akcije za sprečavanje izlivanja nafte iz oštećene bušotine na dnu Meksičkog zaliva potrošila 2 milijarde dolara te da je za obeštećenje isplaćeno više od 100 miliona dolara.
Izvor: BBCSerbian.com