- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
BEOGRAD 06. 01. 2010
PRESS
Božićni običaji u svetu
Proslava rođenja Isusa Hrista među pravoslavnim vernicima u svetu razlikuje se od naroda do naroda, ali je to svuda praznik porodice koji podrazumeva kićenje božićnog drveta, odlazak na liturgiju u ponoć i darivanje
Ostavština iz paganskih vremena... Tradicionalno paljenje badnjaka zadržalo se do danas
Božićni običaji u pravoslavnom svetu razlikuju se od podneblja do podneblja, gde je svaki narod uneo sopstvenu tradiciju u praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista. Pored tih specifičnosti, brojni običaji poput kićenja božićnog drveta na Badnji dan, odlaska na liturgiju u ponoć, pevanje božićnih pesama i darivanje zadržani su među svim pravoslavnim vernicima.
Božić je svuda u svetu praznik cele porodice i ona je tokom prazničnih dana obično na okupu. Za taj praznik vezani su lepi običaji i praznični dani se svuda u svetu najsvečanije proslavljaju.
Rođenje Isusa Hrista u pravoslavnom svetu slavi se tri dana. Prvi dan je Badnji dan, drugi je sam dan Božića, odnosno dan radosti rađanja i obnavljanja života, a treći dan provodi se u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama se služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.
Rusija
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče. Nakon posta, sledi specijalna badnja večera bez mesa, a glavno jelo zove se „kutja". Večera je pripremljena od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i semenki maka, koje simbolizuju sreću i mir. To se smatra „svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo ruho u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese malo slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća se postavlja u sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
Ukrajina... Deca idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme
Rusi jedni drugima 7. januara čestitaju božić rečima „S roždestvom". Prema starom običaju, deca se na Božić oblače u simbole iz božićnih priča - zvezdu, jagnje, izaslanika božje poruke.
Pre praznika se ne jedu meso ni riba, ali na božićnoj trpezi zato ima svega - pečena guska, usoljeni losos, jaja punjena kavijarom. Sveštenici se mole za „duhovni razvoj" i život sa manje greha. Takođe, molitve se upućuju i da svi ljudi sveta dožive Vaskrs.
Ukrajina
U Ukrajini je najvažniji deo proslave Božića večera na Badnje veče, koju Ukrajinci zovu „Svjata večera". Na ukrajinskim ulicama tokom ovog praznika dele se sendviči sa salom i parčićima kiselih krastavaca, uz obaveznu domaću rakiju. Deca se obično oblače u narodnu nošnju i idu od kuće do kuće pevajući božićne pesme, a zauzvrat dobijaju bombone i kolačiće.
Gruzija
Gruzini na Badnje veče čekaju da sat otkuca 12 puta, a zatim počinju večeru uz tradicionalno gruzijsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo". Deci se daruju bombone i kolačići.
Makedonija
U Makedoniji, koja Božić proslavlja po starom kalendaru, „kolede", odnosno dečje pevanje božićnih pesama od vrata do vrata, događaju se 5. januara. Dan kasnije sledi Badnje veče, kad se na kućno ognjište donosi božićno drvo „badnik". Drvo se pre toga iseče na tri dela, što predstavlja sveto trojstvo, a sve delove u kuću unosi otac. Sin ili drugi član porodice delove drveta stavlja u vatru, a zatim se razmene čestitke: „Dobra večer i vesel badnik".
Egipat... Najveći božićni poklon je odora koju vernici nose na liturgiji 6. januara
Sirija i Egipat
Pravoslavni vernici u Siriji i Egiptu proslavljaju Božić na sličan način kao i u Rusiji, jer su ruski pravoslavni sveštenici bili ti koji su u Afriku i na Bliski istok doneli seme pravoslavlja.
U Egiptu postoji Koptska pravoslavna crkva, čiji vernici za Božić najčešće upućuju želje poput „Želimo da vam godina bude dobra". Posle 43 dana posta, kada prođe ponoć 6. januara, u ranu zoru 7. januara počinje slavlje. Prema predanju, apostol Marko je bio osnivač ove pravoslavne crkve koja okuplja oko 30 miliona poklonika na severu Afrike, s tim da među njima ima najviše Egipćana. Najvećim božićnim poklonom smatra se odora koju vernici oblače za odlazak u crkvu na liturgiju 6. januara.
Gruzija... Proslava počinje litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo"
Etiopija
Božićno jutro u Etiopiji dočekuje se bdenjem sa upaljenim svećama u rukama, a cela zajednica stoji sve vreme bogosluženja koje traje tri sata. Prethodno se u litiji obiđe tri puta oko crkve, a korak sveštenika i „debtera", odnosno laika koji učestvuju u bogosluženju, podseća na ples.
Amerika
Pravoslavni vernici okupljeni oko Američke pravoslavne crkve, nastale od mitropolije Ruske pravoslavne crkve u Americi 1970, takođe 7. januara proslavljaju Božić. Pravoslavci u Americi stoga na sličan način slave božić kao i Rusi. Procenjuje se da ova crkva okuplja oko 1,1 milion vernika u SAD i Kanadi, a njenih hramova ima i u Meksiku i Australiji.
Ruska božićna legenda
MOSKVA - U Ruskoj pravoslavnoj crkvi još se čuva božićna legenda s početka 20. veka o neobičnom i dirljivom susretu pravoslavnog episkopa i starog siromaha.
U jednoj varoši, posle ponoćne božićne liturgije, episkop je po običaju darivao siromahe. Svi su dobili poklone, osim ubogog starca, poslednjeg u redu, jer je episkop već razdelio darove, pa ga zato pozva za svoju trpezu. Slušajući priču tog iznemoglog siromaha episkop je saznao da je on nekad bio bogati trgovac.
„Sećam se, vladiko sveti, jedne Badnje večeri kad sam išao sam na sankama u daleki grad. Noć je bila hladna, kud god da pogledaš, samo sneg. Beskrajnu tišinu jedino su narušavale zvonjava praporaca i škripa snega pod sankama. Odjednom, ugledah poveći crni smotuljak u toj nepreglednoj belini. Zastanem i priđem. Bio je to dečak. Ležao je potrbuške, pokrivši glavu rukama. Nije davao znake života. Uzevši ga kod sebe u sanke, trljao sam mu lice i ruke, umotao ga u moju bundu. I oživeo je, rođeni moj. Rekao mi je da je bogoslov, da je krenuo kući da sa roditeljima proslavi Božić. Otac mu je bio sveštenik u selu, 50 kilometara od grada. Pošao je pešice, uzdajući se u svoju mladost. Stigla ga je mećava i zalutao je. Posustalom, promrzlom, prispavalo mu se. Ali, Bog nije dozvolio da se smrzne. Odvezao sam tog dečaka kući i rekao njegovim roditeljima: „Primite vašeg sina živog!" Kako li su me blagosiljali, kako zahvaljivali! Mili Bože, gde li je sad taj mališan? Šta se zbilo s njim?"
Vladika je pažljivo slušao ovu priču, ničim ne odajući uzbuđenje koje ga je zahvatilo. Kad je starac zaćutao, episkop je ustao, prišao ikonama i počeo da se moli. A zatim, okrenuvši se starcu, rekao je:
„Ja sam bio taj dečak, bogoslov, kojeg si ti spasao. Neka je blagosloven Bog! Pitao si se šta se desilo s tim detetom. Vidiš i sam, Gospod me je udostojio arhijerejskog čina. A ti si taj koji mi je život spasao. Budi blagosloven!"
Vladika i njegov gost pali su jedan drugom u zagrljaj, a zatim na kolena pred ikonom Rođenja Isusa Hrista. Arhijerej se pobrinuo za siromašnog starca i on je ostao da živi u vladičanskom dvoru, do upokojenja i prelaska u carstvo nebesko.
(AG.)
PRESS
Božićni običaji u svetu
Proslava rođenja Isusa Hrista među pravoslavnim vernicima u svetu razlikuje se od naroda do naroda, ali je to svuda praznik porodice koji podrazumeva kićenje božićnog drveta, odlazak na liturgiju u ponoć i darivanje
Ostavština iz paganskih vremena... Tradicionalno paljenje badnjaka zadržalo se do danas
Božićni običaji u pravoslavnom svetu razlikuju se od podneblja do podneblja, gde je svaki narod uneo sopstvenu tradiciju u praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista. Pored tih specifičnosti, brojni običaji poput kićenja božićnog drveta na Badnji dan, odlaska na liturgiju u ponoć, pevanje božićnih pesama i darivanje zadržani su među svim pravoslavnim vernicima.
Božić je svuda u svetu praznik cele porodice i ona je tokom prazničnih dana obično na okupu. Za taj praznik vezani su lepi običaji i praznični dani se svuda u svetu najsvečanije proslavljaju.
Rođenje Isusa Hrista u pravoslavnom svetu slavi se tri dana. Prvi dan je Badnji dan, drugi je sam dan Božića, odnosno dan radosti rađanja i obnavljanja života, a treći dan provodi se u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama se služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.
Rusija
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče. Nakon posta, sledi specijalna badnja večera bez mesa, a glavno jelo zove se „kutja". Večera je pripremljena od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i semenki maka, koje simbolizuju sreću i mir. To se smatra „svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo ruho u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese malo slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća se postavlja u sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
Ukrajina... Deca idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme
Rusi jedni drugima 7. januara čestitaju božić rečima „S roždestvom". Prema starom običaju, deca se na Božić oblače u simbole iz božićnih priča - zvezdu, jagnje, izaslanika božje poruke.
Pre praznika se ne jedu meso ni riba, ali na božićnoj trpezi zato ima svega - pečena guska, usoljeni losos, jaja punjena kavijarom. Sveštenici se mole za „duhovni razvoj" i život sa manje greha. Takođe, molitve se upućuju i da svi ljudi sveta dožive Vaskrs.
Ukrajina
U Ukrajini je najvažniji deo proslave Božića večera na Badnje veče, koju Ukrajinci zovu „Svjata večera". Na ukrajinskim ulicama tokom ovog praznika dele se sendviči sa salom i parčićima kiselih krastavaca, uz obaveznu domaću rakiju. Deca se obično oblače u narodnu nošnju i idu od kuće do kuće pevajući božićne pesme, a zauzvrat dobijaju bombone i kolačiće.
Gruzija
Gruzini na Badnje veče čekaju da sat otkuca 12 puta, a zatim počinju večeru uz tradicionalno gruzijsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo". Deci se daruju bombone i kolačići.
Makedonija
U Makedoniji, koja Božić proslavlja po starom kalendaru, „kolede", odnosno dečje pevanje božićnih pesama od vrata do vrata, događaju se 5. januara. Dan kasnije sledi Badnje veče, kad se na kućno ognjište donosi božićno drvo „badnik". Drvo se pre toga iseče na tri dela, što predstavlja sveto trojstvo, a sve delove u kuću unosi otac. Sin ili drugi član porodice delove drveta stavlja u vatru, a zatim se razmene čestitke: „Dobra večer i vesel badnik".
Egipat... Najveći božićni poklon je odora koju vernici nose na liturgiji 6. januara
Sirija i Egipat
Pravoslavni vernici u Siriji i Egiptu proslavljaju Božić na sličan način kao i u Rusiji, jer su ruski pravoslavni sveštenici bili ti koji su u Afriku i na Bliski istok doneli seme pravoslavlja.
U Egiptu postoji Koptska pravoslavna crkva, čiji vernici za Božić najčešće upućuju želje poput „Želimo da vam godina bude dobra". Posle 43 dana posta, kada prođe ponoć 6. januara, u ranu zoru 7. januara počinje slavlje. Prema predanju, apostol Marko je bio osnivač ove pravoslavne crkve koja okuplja oko 30 miliona poklonika na severu Afrike, s tim da među njima ima najviše Egipćana. Najvećim božićnim poklonom smatra se odora koju vernici oblače za odlazak u crkvu na liturgiju 6. januara.
Gruzija... Proslava počinje litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo"
Etiopija
Božićno jutro u Etiopiji dočekuje se bdenjem sa upaljenim svećama u rukama, a cela zajednica stoji sve vreme bogosluženja koje traje tri sata. Prethodno se u litiji obiđe tri puta oko crkve, a korak sveštenika i „debtera", odnosno laika koji učestvuju u bogosluženju, podseća na ples.
Amerika
Pravoslavni vernici okupljeni oko Američke pravoslavne crkve, nastale od mitropolije Ruske pravoslavne crkve u Americi 1970, takođe 7. januara proslavljaju Božić. Pravoslavci u Americi stoga na sličan način slave božić kao i Rusi. Procenjuje se da ova crkva okuplja oko 1,1 milion vernika u SAD i Kanadi, a njenih hramova ima i u Meksiku i Australiji.
Ruska božićna legenda
MOSKVA - U Ruskoj pravoslavnoj crkvi još se čuva božićna legenda s početka 20. veka o neobičnom i dirljivom susretu pravoslavnog episkopa i starog siromaha.
U jednoj varoši, posle ponoćne božićne liturgije, episkop je po običaju darivao siromahe. Svi su dobili poklone, osim ubogog starca, poslednjeg u redu, jer je episkop već razdelio darove, pa ga zato pozva za svoju trpezu. Slušajući priču tog iznemoglog siromaha episkop je saznao da je on nekad bio bogati trgovac.
„Sećam se, vladiko sveti, jedne Badnje večeri kad sam išao sam na sankama u daleki grad. Noć je bila hladna, kud god da pogledaš, samo sneg. Beskrajnu tišinu jedino su narušavale zvonjava praporaca i škripa snega pod sankama. Odjednom, ugledah poveći crni smotuljak u toj nepreglednoj belini. Zastanem i priđem. Bio je to dečak. Ležao je potrbuške, pokrivši glavu rukama. Nije davao znake života. Uzevši ga kod sebe u sanke, trljao sam mu lice i ruke, umotao ga u moju bundu. I oživeo je, rođeni moj. Rekao mi je da je bogoslov, da je krenuo kući da sa roditeljima proslavi Božić. Otac mu je bio sveštenik u selu, 50 kilometara od grada. Pošao je pešice, uzdajući se u svoju mladost. Stigla ga je mećava i zalutao je. Posustalom, promrzlom, prispavalo mu se. Ali, Bog nije dozvolio da se smrzne. Odvezao sam tog dečaka kući i rekao njegovim roditeljima: „Primite vašeg sina živog!" Kako li su me blagosiljali, kako zahvaljivali! Mili Bože, gde li je sad taj mališan? Šta se zbilo s njim?"
Vladika je pažljivo slušao ovu priču, ničim ne odajući uzbuđenje koje ga je zahvatilo. Kad je starac zaćutao, episkop je ustao, prišao ikonama i počeo da se moli. A zatim, okrenuvši se starcu, rekao je:
„Ja sam bio taj dečak, bogoslov, kojeg si ti spasao. Neka je blagosloven Bog! Pitao si se šta se desilo s tim detetom. Vidiš i sam, Gospod me je udostojio arhijerejskog čina. A ti si taj koji mi je život spasao. Budi blagosloven!"
Vladika i njegov gost pali su jedan drugom u zagrljaj, a zatim na kolena pred ikonom Rođenja Isusa Hrista. Arhijerej se pobrinuo za siromašnog starca i on je ostao da živi u vladičanskom dvoru, do upokojenja i prelaska u carstvo nebesko.
(AG.)