- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
9. mart 2010.
Boy toys - dečaci igračke
On je sladak, negovan, lepo vaspitan, emotivno inteligentan, uglavnom i fakultetski obrazovan, zaposlen „tamo negde“ gde ga šef ne razume, na oko idealan i – živi sa roditeljima! Iako vi već imate desetak godina staža, udoban penzioni i zdravstveni fond i dalje se ujutru iskradate iz njegove dečje sobe u kojoj je čak preostao po neki poster Supermena iz osamdeset i neke, a njegovi vas hvataju na vratima s rečenicom: „Doručkuj pre nego što odeš, bar popij kafu.“ Nezgodno? Jaaaako...
Izvor: B92
„Da izlazim s muškarcem koji živi s mamom i tatom?!? Radije ću se zamonašiti“, vrištala mi je u lice drugarica koja je samo nekoliko meseci kasnije bežala iz dečje sobe „najboljeg frajera na svetu“. To je bilo pre više od dve godine. Još uvek su zajedno, samo što on već godinu dana živi kod nje. Jer, ona je kupila stan i bez obzira na recesiju redovno otplaćuje mesečne rate.
A on i dalje ne zna da se u prodavnici osim čokolade i piva kupuje i toalet papir, deterdžent, so, biber, ne zna čemu služe svi ti dugmići na mašini za veš, gde se uključuje pegla... Sve to je ona preuzela na sebe iako na posao ide pre njega, vraća se posle njega, jednom mesečno putjue i nema je taman toliko da on za to vreme može svaki dan kod mame na ručak a da mu to ne dosadi. Jer, on nju vozi na posao, dovozi s posla.
Ne mrzi ga da ustaje u pet ujutru da bi ona u šest bila na aerodromu, da zagreje skuvano, da ode na pijacu i donese baš sve što je stavljeno na spisak... Ali zato ne plaća račune, ne učestvuje u podeli troškova za hranu, letovanja, bioskopa, večera, izlazaka. Podrazumeva se da je to njen deo posla. Kao što je do nedavno to bio mamin posao. A on troši isključivo na svoje igračke, od automobila do neshvatljivo nepotrebnih high-tech gedžeta kojih je puna kuća.
Ne bih rekla da joj je udobno u toj priči, ali kategorički odbija priču o zasnivanju porodice jer „nije u stanju da izdržava dva deteta“. I šta sad?“
Nemački naučnici tvrde da je problem strukturalne prirode i da je za sve kriv feminizam! Jer, kažu Nemci, žene su preuzele primat gotovo na svim poljima pa sada muškarcima treba pomoć. Spiegel koji se bavi rezultatima više istraživanja o položaju oba pola u modernom društvu navodi reči profesora Klausa Hurrelmanna, sa univerziteta Bielefeld: „Bilo da je reč o obrazovanju, zdravlju ili prosečnoj dužini života – žene su u boljoj situaciji.
Devojčice su bolje u školi, sada i u onim discpilinama koje su tradicionlno smatrane ’muškim’ kao što je matematika. Više devojaka diplomira, više ih studira, mladići češće prekidaju školovanje. Žene manje puše, ne drogiraju se tako često i manje obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova. Žene su ređe kriminalci...“
Ukratko, žene su pobednice u svim disciplinama. Problem je u tome što je ta pobeda izvojevana na račun muškaraca, smatraju naučnici. Akcija koja je šezdesetih godina 20. veka za cilj imala poboljšanje položaja žena veoma je uspela.
„Brinući o ženama zaboravili smo na muškarce“, kaže Hurrelmann. Stalno se insistiralo na tome da žene preuzmu nove uloge, pa se tako pored klasičnih – kuhinja, kuća, deca – u njihov arsenal imperativa umešala i karijera! Ali je i dalje činjenica da žene u Srbiji obavljaju više od 90 procenata svih kućnih i porodičnih obaveza, a sa muškarci žive uronjeni u svoje „tradicionalne“ role.
Bez obzira na ovu zaista poražavajuću brojku rezultati agresivnog feminizma post festum izgledaju ovako: žene su fleksibilnije, lakše se prilagođavaju, brže shvataju pravila igre i tako lakše izlaze na kraj sa izazovima – kako u školi, tako i u životu.
Za razliku od njih, muškarci na probleme često reaguju frustriranošću, odbacivanjem, povlačenjem ili se ponašaju agresivno. Pored razlika u nivou obrazovanja i korišćenju slobodnog vremena, pojavljuje se i velika razlika u shvatanju uloga.
Mnogi muškarci i dalje se čvrsto drže do konzervativnog shvatanja muško-ženskih odnosa. Ali se taj odnos izgleda suštinski redefinisao: odnos žena-muškarac zamenili su vezom majke i deteta pa od partnerke sve češće bez preteranog objašnjavanja očekuju sve ono što su dobijali u roditeljskom domu – od mame, koja je evoluirala u superženu uspostavljenu kao vrhunsko merilo ženskog principa. Pogađate, seksualnost ovde ne igra veliku ulogu. Otud i rezultati nedavnog istraživanja jedne velike kompanije o seksualnom ponašanju Srba deluju.... Hmmm... Netačno... Po tom istraživanju ispada da su naši muškarci seksualno najaktivniji u Evropi, ili na drugom mestu, nije bitno.
Bitno je da sve više ovih dečaka u tridesetim, pa i poznim tridesetim možemo da definišemo pojmom „mammismo“, terminom suprotnim od mačizma i koji se još davno pojavio u Italiji. A mammismo muškarac izgleda otprilike ovako: iako nikad nije ni pokušao da se zaista osamostali, onog trenutka kad proceni da žena može savršeno da se brine o njemu tako da on nikad ne mora da odraste, baciće joj se u naručije, preseliti se u njen stan i biti uvek spreman da sasluša sve njene probleme iako je potpuno nesposoban da bilo šta reši. Dobro razmislite da li želite ceo život da provedete u organizacijama odlaska na pijacu, na letovanja, na punjenje kućnog budžeta. Nameće vam se imperativ profesionalnog i finansijkog uspeha jer radite i živite za dovje, a njemu je samo udobno. I to mu je dovoljno. A vama?
Da li vam odgovara muškarac kojeg ceo život treba da sponzorišete? Ako vam je to ok, imajte na umu da takvih „sponzoruša“ ima dve vrste.
Tipični, toy boys ne kriju da izborom partnerke žele da reše svoj ekonomski i socijalni status. Podkategorija ima bezbroj, od onih ambicioznih koji se penju lično i profesionalno zahvaljujući partnerkinim vezama, do onih totalno nezrelih i lepih koji služe kao arm kandy ženi koja zna šta hoće.
S ovim znate na čemu ste. Problem su oni drugi, to jest oni gore opisani koji deluju kao savršen materijal za porodični život. Jedino im možda ponestaje ambicije, izgleda kao da nisu dovoljno agresivni i gladni života ali su zato lojalni i veoma inteligentni, uvek pri ruci. Oni će samo mamino krilo da zamene vašim. Zalepiće se tu tako jako da ćete imati osećaj da kroz život hodate u mestu.
Suzan Sarandon (63) ostavila je Tima Robinsa (51) posle 23 godine veze, navodno zbog duplo mlađeg muškarca
Šta o ovom fenomenu kažu stručnjaci?
Ovaj fenomen možemo da posmatramo iz dva ugla, iz ugla muškarca i ugla žene, kaže psihoterapeut Zoran Ilić.
„Ugao muškarca je, naizgled, potpuno jasan. Mlađi muškarac je neko ko traži sigurnost, ženu koja ga ne opterećuje, koja ima iskustva, nije zahtevna i još uvek dobro izgleda. Psihijatri bi rekli da on traži majku, ja bih rekao da on u ulozi majke traži toplinu, nežnost i sigurnost".
Žena, s druge strane, ulazi u period kada počinje da stari i to teško podnosi - bez obzira da li je udata, razvedena ili neudata, postoji potreba koja je hormonskim delom uslovljena, da ima pored sebe nekog ko nije na vijagri i ko ne zanoveta. Nije joj više potreban muškarac koji joj pruža zaštitu i sigirnost ili joj obezbeđuje novac. Ona je profesionalno uspešna i uz sebe hoće nekoga pored koga će da se smiri, zabavi i uživa.
A mlađi muškarci su kao kivi - oni su zeleni, osvežavaju i puni su vitamina.”
A da li u toj vezi ima samo seksualne koristi ili postoji nešto više?
„Seksualna korist je obostrana. Žene su tada u punoj seksualnoj zrelosti, već su upoznale sve seksualne tajne, vrlo su iskusne i to muškarci umeju da cene. S druge strane, testosteron kod žena delimično raste pa je i seksualna želja pristojno velika.
Emotivna komponenta je vrlo snažna u ovim vezama, ali je muškarci često nisu svesni. Oni traže toplinu, sigurnost i iskustvo što žene u tim godinama - ukoliko zadrže svoju privlačnost -imaju. Tako da ta emotivna komponenta u početku možda nije toliko izražena, ali kasnije postaje nešto što ume da predstavlja opasnost.
Jer, naizgled, takva veza je u početku čisto seksualna ali kasnije, kada žena postaje nesigurna da li će njen muškarac da je ostavi zbog neke mlađe, postaje i pritiskajuća, što često „tera” partnera.
I kao što to obično biva, kad se emocije upletu u seksualnu vezu, postoji opasost da strahovi, tuga i razočaranost preuzmu primat nad tom seksualnom komponentom uživanja. Iz straha se obično generiše agresivnost - bez obzira ko je u pitanju - tako da i muškarci i žene to emotivo doživljavaju
Muškarac je i ušao u tu priču zato što je mislio da će tako sačuvati slobodu. Ali ako je njegova partnerka neudata, ona će ubrzo početi da ga „pritiska” za decu i on će, brže-bolje, želeti da pobegne iz te veze.
Koje su godine „kritične” kod žena za pojavu želje za mlađim muškarcem?
Ne postoji pravilo što se tiče godina, više su bitni neki okidači. Naime, monotonija u braku (ukoliko postoji brak) je osnovni okidač da žena potraži neku avanturu ili izlet van braka (bez obzira da li ima decu ili ne). Druga grupa žena su razvedene i poprilično usamljene.
Treću grupu čine neudate žene kojima kuca biloški sat i često čekaju nekoga „svojih godina”, ali nažalost njihova ciljna grupa je prilično zauzeta i malobrojna kad je reč o slobodnim muškarcima. Tako da im preostaje da potraže zainteresovane mlade muškarce koji hoće da budu uz njih, nalazeći u zrelijim ženama iskustvo, sigurnost i toplinu.
Boy toys - dečaci igračke
On je sladak, negovan, lepo vaspitan, emotivno inteligentan, uglavnom i fakultetski obrazovan, zaposlen „tamo negde“ gde ga šef ne razume, na oko idealan i – živi sa roditeljima! Iako vi već imate desetak godina staža, udoban penzioni i zdravstveni fond i dalje se ujutru iskradate iz njegove dečje sobe u kojoj je čak preostao po neki poster Supermena iz osamdeset i neke, a njegovi vas hvataju na vratima s rečenicom: „Doručkuj pre nego što odeš, bar popij kafu.“ Nezgodno? Jaaaako...
Izvor: B92
„Da izlazim s muškarcem koji živi s mamom i tatom?!? Radije ću se zamonašiti“, vrištala mi je u lice drugarica koja je samo nekoliko meseci kasnije bežala iz dečje sobe „najboljeg frajera na svetu“. To je bilo pre više od dve godine. Još uvek su zajedno, samo što on već godinu dana živi kod nje. Jer, ona je kupila stan i bez obzira na recesiju redovno otplaćuje mesečne rate.
A on i dalje ne zna da se u prodavnici osim čokolade i piva kupuje i toalet papir, deterdžent, so, biber, ne zna čemu služe svi ti dugmići na mašini za veš, gde se uključuje pegla... Sve to je ona preuzela na sebe iako na posao ide pre njega, vraća se posle njega, jednom mesečno putjue i nema je taman toliko da on za to vreme može svaki dan kod mame na ručak a da mu to ne dosadi. Jer, on nju vozi na posao, dovozi s posla.
Ne mrzi ga da ustaje u pet ujutru da bi ona u šest bila na aerodromu, da zagreje skuvano, da ode na pijacu i donese baš sve što je stavljeno na spisak... Ali zato ne plaća račune, ne učestvuje u podeli troškova za hranu, letovanja, bioskopa, večera, izlazaka. Podrazumeva se da je to njen deo posla. Kao što je do nedavno to bio mamin posao. A on troši isključivo na svoje igračke, od automobila do neshvatljivo nepotrebnih high-tech gedžeta kojih je puna kuća.
Ne bih rekla da joj je udobno u toj priči, ali kategorički odbija priču o zasnivanju porodice jer „nije u stanju da izdržava dva deteta“. I šta sad?“
Nemački naučnici tvrde da je problem strukturalne prirode i da je za sve kriv feminizam! Jer, kažu Nemci, žene su preuzele primat gotovo na svim poljima pa sada muškarcima treba pomoć. Spiegel koji se bavi rezultatima više istraživanja o položaju oba pola u modernom društvu navodi reči profesora Klausa Hurrelmanna, sa univerziteta Bielefeld: „Bilo da je reč o obrazovanju, zdravlju ili prosečnoj dužini života – žene su u boljoj situaciji.
Devojčice su bolje u školi, sada i u onim discpilinama koje su tradicionlno smatrane ’muškim’ kao što je matematika. Više devojaka diplomira, više ih studira, mladići češće prekidaju školovanje. Žene manje puše, ne drogiraju se tako često i manje obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova. Žene su ređe kriminalci...“
Ukratko, žene su pobednice u svim disciplinama. Problem je u tome što je ta pobeda izvojevana na račun muškaraca, smatraju naučnici. Akcija koja je šezdesetih godina 20. veka za cilj imala poboljšanje položaja žena veoma je uspela.
„Brinući o ženama zaboravili smo na muškarce“, kaže Hurrelmann. Stalno se insistiralo na tome da žene preuzmu nove uloge, pa se tako pored klasičnih – kuhinja, kuća, deca – u njihov arsenal imperativa umešala i karijera! Ali je i dalje činjenica da žene u Srbiji obavljaju više od 90 procenata svih kućnih i porodičnih obaveza, a sa muškarci žive uronjeni u svoje „tradicionalne“ role.
Bez obzira na ovu zaista poražavajuću brojku rezultati agresivnog feminizma post festum izgledaju ovako: žene su fleksibilnije, lakše se prilagođavaju, brže shvataju pravila igre i tako lakše izlaze na kraj sa izazovima – kako u školi, tako i u životu.
Za razliku od njih, muškarci na probleme često reaguju frustriranošću, odbacivanjem, povlačenjem ili se ponašaju agresivno. Pored razlika u nivou obrazovanja i korišćenju slobodnog vremena, pojavljuje se i velika razlika u shvatanju uloga.
Mnogi muškarci i dalje se čvrsto drže do konzervativnog shvatanja muško-ženskih odnosa. Ali se taj odnos izgleda suštinski redefinisao: odnos žena-muškarac zamenili su vezom majke i deteta pa od partnerke sve češće bez preteranog objašnjavanja očekuju sve ono što su dobijali u roditeljskom domu – od mame, koja je evoluirala u superženu uspostavljenu kao vrhunsko merilo ženskog principa. Pogađate, seksualnost ovde ne igra veliku ulogu. Otud i rezultati nedavnog istraživanja jedne velike kompanije o seksualnom ponašanju Srba deluju.... Hmmm... Netačno... Po tom istraživanju ispada da su naši muškarci seksualno najaktivniji u Evropi, ili na drugom mestu, nije bitno.
Bitno je da sve više ovih dečaka u tridesetim, pa i poznim tridesetim možemo da definišemo pojmom „mammismo“, terminom suprotnim od mačizma i koji se još davno pojavio u Italiji. A mammismo muškarac izgleda otprilike ovako: iako nikad nije ni pokušao da se zaista osamostali, onog trenutka kad proceni da žena može savršeno da se brine o njemu tako da on nikad ne mora da odraste, baciće joj se u naručije, preseliti se u njen stan i biti uvek spreman da sasluša sve njene probleme iako je potpuno nesposoban da bilo šta reši. Dobro razmislite da li želite ceo život da provedete u organizacijama odlaska na pijacu, na letovanja, na punjenje kućnog budžeta. Nameće vam se imperativ profesionalnog i finansijkog uspeha jer radite i živite za dovje, a njemu je samo udobno. I to mu je dovoljno. A vama?
Da li vam odgovara muškarac kojeg ceo život treba da sponzorišete? Ako vam je to ok, imajte na umu da takvih „sponzoruša“ ima dve vrste.
Tipični, toy boys ne kriju da izborom partnerke žele da reše svoj ekonomski i socijalni status. Podkategorija ima bezbroj, od onih ambicioznih koji se penju lično i profesionalno zahvaljujući partnerkinim vezama, do onih totalno nezrelih i lepih koji služe kao arm kandy ženi koja zna šta hoće.
S ovim znate na čemu ste. Problem su oni drugi, to jest oni gore opisani koji deluju kao savršen materijal za porodični život. Jedino im možda ponestaje ambicije, izgleda kao da nisu dovoljno agresivni i gladni života ali su zato lojalni i veoma inteligentni, uvek pri ruci. Oni će samo mamino krilo da zamene vašim. Zalepiće se tu tako jako da ćete imati osećaj da kroz život hodate u mestu.
Suzan Sarandon (63) ostavila je Tima Robinsa (51) posle 23 godine veze, navodno zbog duplo mlađeg muškarca
Šta o ovom fenomenu kažu stručnjaci?
Ovaj fenomen možemo da posmatramo iz dva ugla, iz ugla muškarca i ugla žene, kaže psihoterapeut Zoran Ilić.
„Ugao muškarca je, naizgled, potpuno jasan. Mlađi muškarac je neko ko traži sigurnost, ženu koja ga ne opterećuje, koja ima iskustva, nije zahtevna i još uvek dobro izgleda. Psihijatri bi rekli da on traži majku, ja bih rekao da on u ulozi majke traži toplinu, nežnost i sigurnost".
Žena, s druge strane, ulazi u period kada počinje da stari i to teško podnosi - bez obzira da li je udata, razvedena ili neudata, postoji potreba koja je hormonskim delom uslovljena, da ima pored sebe nekog ko nije na vijagri i ko ne zanoveta. Nije joj više potreban muškarac koji joj pruža zaštitu i sigirnost ili joj obezbeđuje novac. Ona je profesionalno uspešna i uz sebe hoće nekoga pored koga će da se smiri, zabavi i uživa.
A mlađi muškarci su kao kivi - oni su zeleni, osvežavaju i puni su vitamina.”
A da li u toj vezi ima samo seksualne koristi ili postoji nešto više?
„Seksualna korist je obostrana. Žene su tada u punoj seksualnoj zrelosti, već su upoznale sve seksualne tajne, vrlo su iskusne i to muškarci umeju da cene. S druge strane, testosteron kod žena delimično raste pa je i seksualna želja pristojno velika.
Emotivna komponenta je vrlo snažna u ovim vezama, ali je muškarci često nisu svesni. Oni traže toplinu, sigurnost i iskustvo što žene u tim godinama - ukoliko zadrže svoju privlačnost -imaju. Tako da ta emotivna komponenta u početku možda nije toliko izražena, ali kasnije postaje nešto što ume da predstavlja opasnost.
Jer, naizgled, takva veza je u početku čisto seksualna ali kasnije, kada žena postaje nesigurna da li će njen muškarac da je ostavi zbog neke mlađe, postaje i pritiskajuća, što često „tera” partnera.
I kao što to obično biva, kad se emocije upletu u seksualnu vezu, postoji opasost da strahovi, tuga i razočaranost preuzmu primat nad tom seksualnom komponentom uživanja. Iz straha se obično generiše agresivnost - bez obzira ko je u pitanju - tako da i muškarci i žene to emotivo doživljavaju
Muškarac je i ušao u tu priču zato što je mislio da će tako sačuvati slobodu. Ali ako je njegova partnerka neudata, ona će ubrzo početi da ga „pritiska” za decu i on će, brže-bolje, želeti da pobegne iz te veze.
Koje su godine „kritične” kod žena za pojavu želje za mlađim muškarcem?
Ne postoji pravilo što se tiče godina, više su bitni neki okidači. Naime, monotonija u braku (ukoliko postoji brak) je osnovni okidač da žena potraži neku avanturu ili izlet van braka (bez obzira da li ima decu ili ne). Druga grupa žena su razvedene i poprilično usamljene.
Treću grupu čine neudate žene kojima kuca biloški sat i često čekaju nekoga „svojih godina”, ali nažalost njihova ciljna grupa je prilično zauzeta i malobrojna kad je reč o slobodnim muškarcima. Tako da im preostaje da potraže zainteresovane mlade muškarce koji hoće da budu uz njih, nalazeći u zrelijim ženama iskustvo, sigurnost i toplinu.