Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 1.306
Botoks – opasni eliksir mladosti (video)
Lekari objašnjavaju da je peglanje bora na ovaj način bezopasno – ukoliko se koristi u dozvoljenim granicama. – Za jedan tretman 400 evra
Holivudski trend – peglanje bora botoksom stigao je i u Srbiju. Sve više žena, ali i muškaraca, podvrgava se estetskim operacijama ili kozmetičkim tretmanima radi očuvanja lepote i mladosti. Ono što, međutim, većina onih koji žele da izgledaju mlađe i lepše ne zna jeste da ovaj postupak može biti i opasan – ukoliko se ne koristi u dozvoljenim granicama.
Dr Miodrag Colić, direktor Centra za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu, napominje da su žene i muškarci na ovim prostorima opsednuti botoksom, kao što su bili i Amerikanci pre nekoliko godina. On objašnjava da je ubrizgavanje botoksa u manjim dozama neškodljivo.
– Tretman se sastoji od ubrizgavanja toksina botulina u kožu u estetsko-kozmetičke svrhe, a njegovo dejstvo traje od četiri do šest meseci. To se radi da bi određeni mišići bili onemogućeni da se pomeraju. Botoks se najčešće, osim na čelu, ubrizgava na uglovima i delu između očiju. Kroz nekoliko meseci njegovo dejstvo prestaje – istakao je dr Colić.
Samo prošle godine u Americi je obavljeno 11,7 miliona kozmetičkih medicinskih intervencija, a tretman botoksom bila je najpopularnija nehirurška kozmetička intervencija, jer mu se podvrglo 2,8 miliona ljudi. U Srbiji ne postoji statistika o tome koliko su novca građani izdvojili za ovaj, kako ga neki nazivaju, „eliksir mladosti”, jer malo ko želi da prizna da se podvrgao ovoj nehirurškoj intervenciji.
– Najgore je kada neki ljudi preteraju sa botoksom, poput Nikol Kidman. Tada dobiju izveštačen izgled, poput mumificiranog, a ne shvataju da što prirodnije izgleda lice, to je bolje. Kod nekih ljudi je dovoljno samo jednom uraditi ovaj postupak. Cena jednog tretmana u klinikama je od 300 do 400 evra – rekao je dr Colić.
Kako je objavilo Udruženje potrošača „Pablik sitizen”, botoks je od novembra 1997. godine do decembra 2006. godine u Americi izazvao 16 smrtnih slučajeva, a 87 ljudi je zbog problema izazvanih tim otrovom završilo u bolnici. Američka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) nedavno je upozorila na opasnost od korišćenja botulina, ističući da pacijenti i lekari moraju da budu upoznati sa eventualnim opasnostima i da reaguju čim se pojave prvi neželjeni efekti.
Iako se često mogu čuti komentari na račun osoba koje su odlučile da se na ovaj način ulepšaju, psiholog Aleksandra Janković objašnjava da ne treba osuđivati potrebu čoveka da održi lepotu.
– Životni vek je produžen, granice za uspostavljanje bračne zajednice su pomerene, pa mnogi ljudi sporije sazrevaju – ostaju iznutra mladi, a njihova spoljašnjost se menja. Dolazi do nesklada između neostvarenih adolescentskih potreba i realnosti, jer živimo u vremenu u kome je prihvatljivo ono što je lepo i atraktivno – istakla je Jankovićeva.
Ona ističe da kod ljudi postoji tendencija da se ukope u stereotipe, pa tako usled razvoja plastične hirurgije iz klinika izlaze ljudi sa identično napravljenim nosevima, grudima, ušima, licima bez bora, ljudi koji liče jedni na druge.
– Ne treba raditi nešto protiv prirode, jer u borama su tragovi našeg života, strepnji, lepih stvari i problema koje smo preživeli. Svaka intervencija mora da bude u skladu sa onim ko ste vi – rekla je naša sagovornica.
Budući da živimo u eri opsednutosti izgledom i da se ljudi često iz radoznalosti podvrgavaju svim tretmanima za koje su od prijatelja ili komšija čuli da su efikasni, nije ni čudo što se peglanje bora spominje u gotovo svakoj priči. Tako je na zidu jedne zgrade u prestonici nedavno osvanuo grafit „Ovoj zemlji je potrebna mladost”. Ispod ovih reči neko od prolaznika je dodao samo tri reči koje mnogo govore: „Zategnite mi bore”.
[YOUTUBE]yKYvbzJcx1c[/YOUTUBE]
Izvor: Danijela Davidov-Kesar
Lekari objašnjavaju da je peglanje bora na ovaj način bezopasno – ukoliko se koristi u dozvoljenim granicama. – Za jedan tretman 400 evra
Holivudski trend – peglanje bora botoksom stigao je i u Srbiju. Sve više žena, ali i muškaraca, podvrgava se estetskim operacijama ili kozmetičkim tretmanima radi očuvanja lepote i mladosti. Ono što, međutim, većina onih koji žele da izgledaju mlađe i lepše ne zna jeste da ovaj postupak može biti i opasan – ukoliko se ne koristi u dozvoljenim granicama.
Dr Miodrag Colić, direktor Centra za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu, napominje da su žene i muškarci na ovim prostorima opsednuti botoksom, kao što su bili i Amerikanci pre nekoliko godina. On objašnjava da je ubrizgavanje botoksa u manjim dozama neškodljivo.
– Tretman se sastoji od ubrizgavanja toksina botulina u kožu u estetsko-kozmetičke svrhe, a njegovo dejstvo traje od četiri do šest meseci. To se radi da bi određeni mišići bili onemogućeni da se pomeraju. Botoks se najčešće, osim na čelu, ubrizgava na uglovima i delu između očiju. Kroz nekoliko meseci njegovo dejstvo prestaje – istakao je dr Colić.
Samo prošle godine u Americi je obavljeno 11,7 miliona kozmetičkih medicinskih intervencija, a tretman botoksom bila je najpopularnija nehirurška kozmetička intervencija, jer mu se podvrglo 2,8 miliona ljudi. U Srbiji ne postoji statistika o tome koliko su novca građani izdvojili za ovaj, kako ga neki nazivaju, „eliksir mladosti”, jer malo ko želi da prizna da se podvrgao ovoj nehirurškoj intervenciji.
– Najgore je kada neki ljudi preteraju sa botoksom, poput Nikol Kidman. Tada dobiju izveštačen izgled, poput mumificiranog, a ne shvataju da što prirodnije izgleda lice, to je bolje. Kod nekih ljudi je dovoljno samo jednom uraditi ovaj postupak. Cena jednog tretmana u klinikama je od 300 do 400 evra – rekao je dr Colić.
Kako je objavilo Udruženje potrošača „Pablik sitizen”, botoks je od novembra 1997. godine do decembra 2006. godine u Americi izazvao 16 smrtnih slučajeva, a 87 ljudi je zbog problema izazvanih tim otrovom završilo u bolnici. Američka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) nedavno je upozorila na opasnost od korišćenja botulina, ističući da pacijenti i lekari moraju da budu upoznati sa eventualnim opasnostima i da reaguju čim se pojave prvi neželjeni efekti.
Iako se često mogu čuti komentari na račun osoba koje su odlučile da se na ovaj način ulepšaju, psiholog Aleksandra Janković objašnjava da ne treba osuđivati potrebu čoveka da održi lepotu.
– Životni vek je produžen, granice za uspostavljanje bračne zajednice su pomerene, pa mnogi ljudi sporije sazrevaju – ostaju iznutra mladi, a njihova spoljašnjost se menja. Dolazi do nesklada između neostvarenih adolescentskih potreba i realnosti, jer živimo u vremenu u kome je prihvatljivo ono što je lepo i atraktivno – istakla je Jankovićeva.
Ona ističe da kod ljudi postoji tendencija da se ukope u stereotipe, pa tako usled razvoja plastične hirurgije iz klinika izlaze ljudi sa identično napravljenim nosevima, grudima, ušima, licima bez bora, ljudi koji liče jedni na druge.
– Ne treba raditi nešto protiv prirode, jer u borama su tragovi našeg života, strepnji, lepih stvari i problema koje smo preživeli. Svaka intervencija mora da bude u skladu sa onim ko ste vi – rekla je naša sagovornica.
Budući da živimo u eri opsednutosti izgledom i da se ljudi često iz radoznalosti podvrgavaju svim tretmanima za koje su od prijatelja ili komšija čuli da su efikasni, nije ni čudo što se peglanje bora spominje u gotovo svakoj priči. Tako je na zidu jedne zgrade u prestonici nedavno osvanuo grafit „Ovoj zemlji je potrebna mladost”. Ispod ovih reči neko od prolaznika je dodao samo tri reči koje mnogo govore: „Zategnite mi bore”.
[YOUTUBE]yKYvbzJcx1c[/YOUTUBE]
Izvor: Danijela Davidov-Kesar
Poslednja izmena od urednika: