Boško Petrović & BP Convention

[crvendac_011]

Boško Petrović & BP Convention





Rođen 18. veljače 1935.
Mjesto rođenja Bjelovar
Prebivalište Zagreb
Umro 10. siječnja 2011.
Žanr Jazz
Zanimanje Glazbenik, Skladatelj, Producent, Aranžer
Instrument Vibrafon
Djelatno razdoblje 1954. - 2011.
Producentska kuća Jugoton, Fontana, Jazzette Records, Phillips, Atlantic, Black Lion, MPS Saba, Flying Dutchman
Angažman Zagreb Jazz Quartet, Quincy Jones, Clark Terry, Ernie Willkins i Art Farmer, Joe Pass, Buck Clayton i Joe Turner, Buddy de Franco, Kenny Drew, N. H. O. Pedersen i Alvin Queen
Nagrade Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada

Boško Petrović (18. veljače 1935., Bjelovar - 10. siječnja 2011., Zagreb) bio je hrvatski vibrafonist, skladatelj, vođa sastava, producent, promotor, diskograf i jazz edukator. Utemeljitelj je popularnog jazz sastava 'Zagreb Jazz Quartet', u kojem su osim njega svirali još Zlatko Kružić (glasovir), Zdravko Šatrak (kontrabas i Ivica Gereg (bubnjevi). Vlasnik je B.P. kluba u Zagrebu, u kojemu su nastupali brojni svjetski glazbenici. Autor je mnogih radijskih i televizijskih emisija, organizator brojnih glazbenih festivala, dok u isto vrijeme djeluje kao producent i pedagog.
Tijekom svoje glazbene karijera, dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a također je i višestruki dobitnik prestižne hrvatske diskografske nagrade 'Porin'.

Životopis

Boško Petrović rođen je u Bjelovaru 18. veljače 1935. godine. U svom ranom djetinjstvu počinje svirati violinu, da bi sa navršenih petnaest godina prešao na harmoniku. Sa četrnaest godina slušajući američki radio, postaje zaljubljen u jazz i ostao mu vjeran do danas.

"Ta nas je glazba, koju smo slušali jedanput na dan na programu AFM-a, oduševljavala. Tad sam osnovao prvi bend, ali violina u jazzu baš i nije najsretniji izbor. Slušao sam Stana Getza i silno sam želio svirati saksofon, ali za to nije bilo novca. - Boško Petrović"​

​

Vibrafon

Prve snimke za Radio Zagreb, napravio je 1954. godine svirajući harmoniku u kvartetu Radana Bosnara. Svoj prvi blues na vibrafonu, odsvirao je u bivšem podrumu radio Zagreba zajedno sa pijanistom Mihailom Pubom Schwarzom i Perom Spasovom. Schwarz je imao sve najnovije ploče od 'Modern Jazz Quarteta' i bili su veliki obožavatelji tog jazz sastava, a kasnije je postao i veliki prijatelj sa njegovim članovima. Nakon što se opredijelio za instrument vibrafon, 1959. godine u Zagrebu osniva jazz kvartet, 'Zagreb Jazz Quartet', koji je u sastavu Zlatko Kružić na glasoviru, Zdravko Šatrak na kontrabasu, Ivica Gereg na bubnjevima i Boško Pertović na vibrafonu, potvrdio svoju Europsku kvalitetu. U svojoj mladosti bavio se radioamaterizmom i zbog toga je upisao elektrotehnički fakultet, koji je apsolvirao, ali nikad nije diplomirao. Uz očev blagoslov otišao je putem glazbe, gdje je postao vrhunski jazz izvođač.
Tijekom svog osmogodišnjeg djelovanja, 'Zagreb Jazz Quartet', napravio je mnogobrojne koncerte u zemlji i po Europi (Austrija, Italija, Švicarska, Nizozemska, Belgija, Čehoslovačka, Njemačka, Francuska i SSSR). Nastupaju sa izvornom glazbom inspirirani s tradicijom svoje zemlje, pa je njihov stil često nazivan "Balkanski Jazz". Nakon toga 1968. godine na mjesto trubača dolazi Art Farmer (1968./1969.), i sastav prerasta u kvintet i nastavlja djelovati pod imenom 'Zagrebački Jazz Kvintet'. Kvartet je također dobitnik dviju prestižnih hrvatskih nagrada 'Porin', 1996. za najbolji jazz album (Jazz galla Zagreb 900) i za najbolju jazz izvedbu (Jazz galla Zagreb 900). Osim za Croatiu records, svoje albume objavljivali su i za brojne druge izdavačke kuće poput; Phillips, Atlantic, Fontane, Black Lion, Alta i Jazzette. Ansambl je kao kvintet prestao djelovati 1969. godine, a njegovi članovi nastavili su svoju karijeru u brojnim drugim hrvatskim jazz sastavima.
Druženje sa vođom sastava 'Modern Jazz Quarteta', Johnom Lewisom, imalo je veliki utjecaj na Petrovićevo uvjerenje da se jazz glazba može prilagoditi etno stilovima i njihovim podnebljima u kojima nastaju. Nastaje suradnja sa hrvatskom opernom pjevačicom Ružom Pospiš Baldani (Zvira voda), te sa istarskim etno glazbenicima Martinom Glavašem i Matom Špadom (Istra u mom srcu). 1970. godine osniva sastav 'BP Convention', kojeg čine vodeći glazbenici zagrebačke rock scene, Vedran Božić, Ratko Divjak, Mario Mavrin i Brane Živković, a kasnije se mijenjaju instrumentalisti raznih generacija poput Saliha Sadikovića, Krešimira Remeta i Damira Dičića. U to vrijeme istodobno također vodi i 'BP Convention Big Band', dok nakon toga svira u duetu sa Nevenom Frangešom (1985.-1988.).
Boško Petrović kao vrhunski i priznati jazz glazbenik, obišao je cijeli svijet, gdje je svirao po raznim jazz festivalima. U zadnje vrijeme kako je osnovao 'B.P. Club' u Zagrebu, rjeđe putuje, a osim međunarodnog jazz festivala koji se održava u irskom gradiću Corku, jednom godišnje odlazi u Italiju, Sloveniju i Austriju.
Njegova diskografija obuhvaća desetke albuma, koji obuhvaćaju njegove prve snimke sa kvartetom Boška Petrovića i članovima orkestra Quincyja Jonesa, do suradnje sa velikim jazz glazbenicima kao što su Clark Terry, Ernie Willkins i Art Farmer, Joe Pass, Buck Clayton i Joe Turner, Buddy de Franco, Kenny Drew, N.H.O. Pedersen i Alvin Queen. Petrović snima sa brojnim Zagrebačkim solistima, kvartetom Boilers, istočnoeuropskim i kalifornijskim jazz solistima , orkestrima Gerryja Mulligana i Olivera Nelsona, klaviristima Davorom Kajfešom i Nevenom Frangešom, dok u isto vrijeme popularizira etno repertoar. Kao gost nastupa na najprestižnijim svjetskim jazz festivalima (Montreux, Monterey, Detroit, Berlin). Boško Petrović član je HGU-a (Hrvatska glazbena unija) te International Biografical Association i International Who is who in Music.
Boško Petrović iznenada je preminuo 10. siječnja 2011. Petrovićev sin Kolja našao je očevo tijelo oko 11 sati u Petrovićevom stanu u Zagrebu.

B.P. Club


Joe Pass & Oscar Peterson u Eastman
Theatre Rochester, New York.

1. travnja 1988. godine, u podrumu Tesline ulici br. 7, Boško Petrović otvara B.P. Club, u kojemu su od otvaranja pa do danas nastupili brojni domaći i svjetski jazz glazbenici. Kao gost prve večeri, klub je otvorio veliki jazz gitarista, Joe Pass. U sklopu kluba otvorena je i izdavačka kuća 'Jazzete Records' za koju su snimali brojni glazbenici. Prva produkcija bila je BP Club All Stars 90,koja je objavljena 1991. godine, a sadrži neke od najboljih snimki koje su izvedene u klubu. Kroz klub je prošlo mnogo vrhunskih domaćih izvođača poput Arsena Dedića, Gabi Novak, Vice Vukova, Jasne Bilušić, Zdenke Kovačiček, a od mlađih glazbenika često dolazi Nina Badrić. od otvaranja, pa do danas, kroz klub su prošli gotovo svi vrhunski domaći glazbenici i mnogi strani popularni glazbenici, među kojima se nalaze Petrovićev mentor John Lewis i pijanista i skladatelj David Gazarov.
Tijekom rada kluba, mnoge snimke nastupa velikih glazbenika vremenom su se zagubile. Croatia Records 2006. godine objavljuje DVD Jazz gala, na kojemu su dokumentirani nastupi svih velikih jazz glazbenika koji su prošli kroz klub. Jazz gala, sadrži materijal sa kojim se htjelo obilježiti 17 godina neprekidnog rada kluba i nastupa velikih jazz glazbenika u njemu, tijekom tog vremena.

Nagrade

Tijekom svoje glazbene karijere, Boško Petrović primio je brojne nagrade i priznanja od kojih je i između ostalih, 'Porin' za životno djelo. Također je nositelj državnog odličja Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića, a 2005. godine u irskom gradu Corku, uvršten je u 'European Jazz Masters'.

• Josip Štolcer Slavenski (1979.)
• Nagrada grada Zagreba (1989.)
• Višestruki dobitnik Porina
  • 1995. - Za najbolju instrumentalnu jazz izvedbu White Christmas (album Svim na Zemlji s Nevenom Frangešom)
  • 1996. - Za najbolji jazz album, kao producent (Jazz Gala Zagreb 900)
  • 1997. - Za najbolji jazz album kao producent (Blues At Piazza Grande)
  • 1998. - Za najbolji festivalski album (kao umjetnički direktor Cuban Party At Piazza Grande)
  • 2001. - Za najbolji kompilacijski album Ethnology (kao autor kompilacije)
  • 2003. - Za najbolji jazz album Round Midnight (izvođači: Boško Petrović, Big band RTV Ljubljana)
  • 2003. - Za najbolju jazz izvedbu "I Love You Z.J.Q." (s albuma Round Midnight')
  • 2003. - Porin za životno djelo
• 2005. - U Corku (Irska), uvršten u 'European Jazz Masters'
• Državno odličje - Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića

Diskografija

• Jazz Greetings from the East - 'Zagreb Jazz Quartet' (Phillips SM 885416 TY)
• Animal Dance - 'Z.J.Q.' (Atlantic 1402)
• With Pain I Was Born - 'Z.J.Q.' (Fontana 883900 JCY)
• Feel So Fine - zajdno sa Buckom Claytonom & Big Joeom Turnerom (Black Lion 246202)
• Zagreb Jazz Quartet in Concert (Jazzete BPCD 002)
• Zagreb 900-Jazz Gala - zajedno sa Johnom Lewisom & Zagreb Solistsi (Jazzete BPCD 038)
• B.P. Convention Big Band-Blue Sunset - zajedno sa Clarkom Terryem, Artom Farmerom, Ernieom Willkinsom, Gianniom Bassoom, Albertom Mangelsdorffom (Jugoton LSY 63041)
• Stabilisation Blues - zajedno sa Clarkom Terryem (Jugoton LSY 66161)
• Swinging East - zajedno sa Nonconvertible All Stars (MPS Saba 21 21282-3)
• Swiss Suite - zajedno sa Oliverom Nelsonom, Gatoom Barbieriem, Eddieom Clenhead Vinsonom, Stanleyom Cowellom, Vicom Gaskinom, Prettyom Purdieom, Sonnyom Morganom, Nanaom Vasconcelosom (Flying Dutchman PD 10149)
• To Zagreb With Love - zajedno sa Billom Berryem, Lannieom Morganom, Bobom Cooperom, Jackom Nimitzom, Louom Levyem, Montyem Budwigom, Lawrenceom Marableom, Louisom Conteom (Jazzete BPCD 014)
• Joe Pass-Solo, Duo, Trio - (Jazzete BPCD 005)
• Meet Us at the Bar - zajedno sa Kennyom Drewom, N.H.O. Pedersenom, Alvinom Queenom (Jazzete BPCD 006)
• What's New - zajedno sa Joeom Passom & Strings (Jazzete BPCD 015)
• Night Flight - zajedno sa Salom Nisticoom & B.P. Club All Stars (Jazzete BPCD 016)
• Baby Steps - zajedno sa Buddyom de Francoom & Strings (Jazzete BPCD 024)
• Bosko Petrovic Quintet zajedno sa Jamesom Newtonom, Nevenom Frangesom, N.H.O. Pedersenom, Alvinom Queenom (Jazzete BPCD 033)
• Trilogy zajedno sa B.P. Club All Stars & Zagreb Soloists (Jazzete BPCD 044)

Filmografija

Glazba za filmove:

• 1964. - Svanuće
• 1965. - Ključ
• 1969. - Slučajni život
• 1970. - Jedanaesta zapovijed
• 1970. - Lisice
• 1973. - Timon

Izvor: Vikipedija

​

 

[crvendac_011]

Звездана прашина са заборављеног вибрафона

ЏЕЗ СКИЦЕ

Звездана прашина са заборављеног вибрафона
​

Временом је Бошко Петровић постао, једноставно, „Б. П.” Снимио је десетине плоча, написао велики број композиција, међу првима је почео да ствара џез са примесама фолклорних мотива Балкана и удружио снаге са домаћим рок музичарима

​

​

Тог понедељка, 10. јануара, негде иза поднева, из Хрватског друштва складатеља стигло је саопштење – преминуо Бошко Петровић. Неколико сати касније, добио сам мејл београдског џез саксофонисте, увече се јавио сарајевски џез критичар, а сутрадан је стигла порука и од колеге из Барија. Тужне вести се брзо шире: Асошијетед прес и бројне друге светске агенције писале су о одласку великана хрватског џеза.Сећање ме је вратило у Коларац, јуна 1982. године, на концерт Секстета Марковић-Гут са Кларком Теријем и Бошком Петровићем. Бошко је довео пријатеља из Америке, секстет им је закувао српски пасуљ, нас неколико десетина без карте упорно је чекало да се обезбеђење умилостиви и пусти нас да сведочимо о празнику џеза. Онда следећи флеш – B. P. Club у октобру 1989. године, весели сешни на Загребачком џез сајму. Петровић у улози домаћина забаве увесељава друштво за својим столом, трчи до шанка да донесе бело вино, затим седа за вибрафон – па тако укруг, до јутра, и следеће ноћи опет. Коначно је пред очима Нови Сад, новембар 2002, слушамо концерт Бошковог трија са гитаристом Приможем Грашићем и басистом Мариом Маврином, а онда се друштванце окупља у бекстејџу – наздрављамо сусрету на који смо исувише дуго чекали.
Бошко Петровић рођен је у Бјеловару, 1935. године. Свирао је виолину, хармонику и бубњеве пре него што ће у подруму Радио Загреба пронаћи заборављени вибрафон, одувати с њега прашину и (како је касније тврдио) „одсвирати први блуз у животу”. Оснивач је Загребачког џез квартета (ZJQ), састава европског реномеа и једне од најзначајнијих постава у џез историји бивше земље (Бошко Петровић – вибрафон, Давор Кајфеш – клавир, Миљенко Прохаска или Крешимир Ремета – контрабас, Силвије Глојнарић – бубњеви). Признање колико вреде најбоље им је одао трубач Арт Фармер, придружујући се касније да би квартет прерастао у квинтет. Временом је Бошко Петровић постао, једноставно, „Б.П.” представљајући нам нове поставе – B. P. Convention и B. P. Convention Big Band. А 1988. је отворио B. P. Club, у ком се, наравно, родио B. P. Club All Stars. Снимио је десетине плоча, написао велики број композиција, међу првима је почео да ствара џез са примесама фолклорних мотива Балкана, удружио је снаге са домаћим рок музичарима. Водио је летњу школу у Грожњану, популаризовао џез ауторским емисијама на радију и ТВ, организовао низ фестивала, покренуо издавачку кућу Jazzette... Фестивал у Корку (Ирска) доделио му је 2005. године титулу европског џез мајстора.
Прошле године, обележавајући Петровићев 75. рођендан и пет деценија од оснивања ZJQ, продукција Croatia Records (на српском тржишту: Jugoton Croatia Records) објавила је четвороструки албум „B. P. Collection”. Издање садржи близу пет сати музике из разних периода, те књижицу од 52 стране, за коју су текстове написали Александар Драгаш, Дражен Врдољак и Давор Хрвој. На фотографијама са мајстором: Сачмо, Дизи, Тито Пуенте, Стен Гец, Би Би Кинг... Слике једне каријере: ZJQ у ТВ студију 1961, квинтет Бошка Петровића у Монтреу 1970, B. P. Convention у Ослу 1985. године... Већ њих посматрајући, као да чујемо звук Бошковог вибрафона.
Први албум „Feel So Fine – Boško Petrović & Friends” представља колекцију Бошкових сусрета са славним колегама из света, од чувеног „Састанка у студију” Радио Београда са Џеромом Ричардсоном и Џулијусом Воткинсом (1960), преко сарадње ZJQ са Биг Џоом Тарнером (1965), дружења са Кларком Теријем (1982) и Кенијем Друом (1985), до живих снимака из B. P. Clubа, са Тутсом Тилемансом (1990) и Џејмсом Њутном (1993). Записи из 60-их потврђују рано стечени високи квалитет Петровића и његових пријатеља – сешни са легендама џеза приказују их као равноправне актере, снимак „In Walked Bud” са наступа ZJQ у Хајделбергу је бисер колекције и прави путоказ главних узора (Modern Jazz Quartet), џемовање са Теријем и Тилемансом мирише шармом опуштеног и непоновљивог, ауторска „To Zagreb With Love” је нови траг ка Џону Луису, балада која савршено озвучава Петровићеву љубав према граду у којем је стварао.
Други албум „B. P. Club After Dark – Boško Petrović Meets Joe Pass” осветљава сарадњу двојице уметника у различитим контекстима (дует, трио, квинтет, џез квартет плус гудачки квартет), у Загребу, Грацу и Бечу, у студију и уживо. Репертоар чине популарни стандарди, углавном баладног карактера („Emily”, „Nuages”, „Manha De Carnaval”, „Nature Boy”), у којима разливени тонови вибрафона и топли звуци гитаре изванредно долазе до изражаја. Добар баланс оваквим расположењима дају насловна нумера и Дичићева композиција „Blues For Joe”, обе у форми блуза, што је прилика да се међу музичарима поштено закува.
Следи запис са поменутог наступа на Новосадском џез фестивалу „With Pain I Was Born” – Boško Petrović Trio”. Насловна нумера, којом је концерт отворен, представља једну од кључних композиција Петровићевог опуса, као бриљантан рани пример употребе балканског фолклора у џезу (још средином 60-их!) Наспрам македонских утицаја у овој теми симпатично стоји „Oberkrainer Lullaby” инспирисана словеначком песмом „По језеру близ’ Триглава”, односно цитирање српске „Има дана” у „Sigurd’s Garden”. Баладе „Don’t Explain” и „A Nightingale Sang In Berkeley Square” (дует Грашић–Маврин) издвајају се из другог, стандардног дела програма. Бонус овом запису чине запањујуће квалитетан снимак са Бледског џез фестивала 1960, са гитаристом Дамиром Дичићем и контрабасистом Здравком Шатраком („The Man I Love”), те прави шлаг на торти: 11-минутни потпури композиција Џона Луиса („Slavic Smile”/ „Django”/„Skating in Central Park”) са наступа трија у B. P. Clubu.
Финале колекције „Round Midnight – Boško Petrović & Big Band RTV Slovenija” налази хероја ове приче у једнако омиљеном окружењу великог оркестра. Осим стандарда из пера Бенија Голсона, Нила Хефтија, Ерола Гарнера, Џорџа Гершвина и других, у програму су се нашле и четири Петровићеве композиције, те једна Јожета Прившека. Већину аранжмана сјајно је расписао Лојзе Крањчан. Оркестар звучи моћно, било да је у питању свинг, грув или темпо валцера, снабдевајући солисту раскошним бојама. У Бошковим соло деоницама могуће је открити колико ужива у таквој пратњи, нудећи више индивидуалног доприноса него што је типичан случај у оваквим ситуацијама.
Џезери настављају да живе у нама музиком коју су створили. „B. P. Collection” је изврстан приказ стваралаштва великог уметника, представљајући истовремено и основну матрицу онима који ће тек упознавати Петровићев рад, као и лепо сећање нама који смо били привилеговани да живимо у његово време.

Војислав Пантић

Извор: Политика



​