Bor

[todos77]

Бор


Извор: Википедија

Бор је градско насеље и седиште општине Бор и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 33328 становника (према попису из 1991. било је 40668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.
Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шареноликог етничког састава.


Географија


Бор се налази у Тимочкој крајини у непосредној близини Брестовачке Бање. Бор је такође у непосредној близини Борског језера и планине Стол.

У општини Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.
Бор има цивилни аеродром који последњих година није у функцији. Најближи цивилни аеродроми су у Нишу и Београду. Међународни аеродром Константин Велики Ниш врши редовне летове за Болоњу од 25. децембра 2009. године и има сезонске летове ка Анталији, Тивту и Подгорици. Бор - Ниш преко Зајечара и Књажевца је удаљен 128km европским путем Е771, док је Бор - Ниш преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Међународни аеродром Никола Тесла у Београду врши летове ка великом броју одредшта у иностранству. Београд је удаљен 272km путем Е761 и Е75.
Бор је удаљен око 30km од Зајечара, 60km од Неготина, око 60km од Мајданпека и 120km од Кладова.
Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румуннијом и Вршка Чука код зајечара са Бугарском.


Историја

У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.
Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника, док данас броји око 40.000 са двадесетак нација.

 

[todos77]

Borski Zoološki vrt bogatiji za tridesetak životinja

Borski Zoološki vrt dobio je nove stanare. Deset zmija smešteno je u terarijume, koji su opremljeni u skladu sa potrebama ovih gmizavaca.

Posetioci vrta u terarijumima mogu videti i dve iguane, a u jezero je smešteno 20 vodenih kornjača. Životinjski svet borskog Zoološkog vrta ima više od 100 vrsta, a očekuju se i novi mladunci. Zoo vrt do sada je obišlo blizu četiri hiljade posetilaca, ne računajući decu do 12 godina za koju je ulaz besplatan.

Izvor: timokinfo

 

[todos77]

Rekonstrukcija glavne pošte u Boru

Rekonstrukcija glavne pošte u Boru
Nakon otvaranja renovirane šalter sale u Majdanpeku, generalni direktor JP PTT saobraćaja Srbije Goran Ćirić sa saradnicima obišao je i radove u glavnoj pošti u Boru.

Uređenje prostora i zaposlenima i korisnicima omogićiće kvalitetnije poštanske usluge uz istovremeno prilagođavanje potrebama savremenog poslovanja.

"Rekonstrukcija glavne pošte u Boru počela je sredinom marta i biće završena u predviđenom roku." – izjavio je prilikom obilaska radova u Boru generalni direktor JP PTT saobraćaja Srbije Goran Ćirić.

Izvor: timokinfo

 

[todos77]

[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD][TABLE="class: artinfo_block"]
[TR]
[TD]četvrtak, 19 april 2012
[/TD]
[TD="class: buttonheading"] timokinfo
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD] Bor
Pokloni za decu sa smetnjama u razvoju od RTB-a Bor
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Korisnike borskog Centra za dnevni boravak dece sa smetnjama u razvoju posetili su čelnici Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Ovo je bila i prilika da im, povodom uskršnjih praznika, uruče prigodne poklone. U razgovoru sa korisnicima centra, medicinskim radnicima i terapeutima, istaknuto je da su ovakve posete dobrodošle jer mala pažnja deluje blagotvorno, a ukazuje i na saosećanje sa drugačijom decom. U Centru za dnevni boravak dece sa smetnjama u razvoju, koji je, kako je naglašeno, jedan od najbolje opremljenih u istočnoj Srbiji ima 30 korisnika[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[todos77]

Sutra novi nedeljnik: Nezavisni „PULS ISTOKA“

Pilot izdanje novog timočkog nedeljnika PULS ISTOKA pojaviće se sutra širom Timočke krajine, a u Boru, u 12 sati, ispred „Maksija“. Budući čitaoci dobiće besplatan primerak
Autor: M.C.

U oskudnoj ponudi nedeljnih novina u Srbiji, posebno njenom istočnom delu, od sutra će se ovaj medijski prostor obogatiti novim nedeljnim novinama PULS ISTOKA. Pilot izdanje biće na svim kisocima „Future“ širom Timočke i Negotinske Krajine, dok će čitaoci „ISTOKA“ u Boru dobiti besplatan primerak sutra u 12 sati ispred „Maksija“ u centru grada. I u ostalim mestima deliće se, u propagandne svrhe, besplatno. Novine će izlaziti svakog petka.
-Ovaj, pilot broj, izlazi na 16 strana u koloru i u tiražu od 2.000 primeraka. Odlučili smo se na prvi besplatan broj kako bi novine približili čitaocu, mada će se sadržaj iz broja u broj delimično menjati i prilagođavati čitalačkoj publici. Osnovno je da ćemo strogo poštovati profesiju, ni za koga nećemo navijati, bićemo nezavisni. U prvom izdanju Tema broja je RTB Bor, od priča o kriminalu do izmišljotina, slede reportaže i foto prikaz iz Sokobanje, članci o najezdi poskupljenja, o rudniku zlata Poka Marti, o novoj žičari na Crnom vrhu, britak intervju sa poslanikom iz Negotina Radmilom Gerov, zapis Dejana Radulovića "Slike života" i još niz zanimljivosti i atraktivnih informacija - kaže Branko Pešić, glavni urednik.

Sedište redakcije je Boru. Slogan „PULS ISTOKA“ je: Prepoznatljivi u moru informacija…