- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Bor: Amerikanci pronašli ležište sa 12 procenata bakra u rudi
Nakon što je američka kompanija „Friport Mek Moran“ u okolini borskog aerodroma pronašla novo ležište bakra, budućnost rudarstva na ovim prostorima se više ne dovodi u pitanje. Amerikanci su, na osnovu dve bušotine, ispod sloja sedimenata, ušli pravo u masivno ležište bakra, u kome sadržaj tog metala varira, u proseku - od 10 do 12 procenata, dok ima „partija“ u kojima sadržaj bakra dostiže i neverovatnih 20 odsto u rudi.
U borskim i majdanpečkim rudnicima sada se, primera radi, otkopava ruda sa najviše 0,4 odsto bakra, dok podaci kazuju da su ležišta crvenog metala sa jednim procentom u rudi - profitabilna.
Iako prvi rezultati odsto govore da su Amerikanci uboli „bingo“, i da je kvalitet rude koju su pronašli gotovo istovetan onom koji je 1902. godine ovde pronašao srpski industrijalac Đorđe Vajfert, tek će buduća istraživanja, koja mogu potrajati i nekoliko godina, pokazati da li taj procenat bakra prate i odgovarajuće količine rude, koje bi garantovale otvaranje i eksploataciju novog rudnika bakra.
Ono što je zasada izvesno, jeste podatak da zona Timočkog magmatskog kompleksa, kako se, geološkim rečnikom, naziva ovaj kraj, predstavlja najveći rudni potencijal u Srbiji. Tako je, nedavno, kanadska kompanija „Avala risoris“, na lokalitetu Bigar hil, na planini Crni vrh, nedaleko od Bora, uokvirila ležište sa 38 miliona tona rude, iz koje je moguće izvući 48 tona zlata.
Kanađani su okončali istraživanja i na crnovrškom lokalitetu Kraku pešter, gde su napravili 16.000 metara bušotina. Sledeći korak je izračunavanje bilansa zlata na tom potezu, koje će, na osnovu rezultata iz bušotina, za „Avalu“ obaviti konsultantska kuća AMC, iz Velike Britanije.
- Ovo je još jedan pozitivan korak ka našem cilju - da otkrića do kojih smo došli istraživanjima pretvorimo u ekonomski isplativ projekat - kazao je Džastin van der Torn, direktor istraživanja u „Avali“. - Imajući u vidu da smo mi istraživačka kompanija, naš je cilj da otkrijemo mineralne resurse i definišemo ih u smislu ekonomskog potencijala, za moguću rudnu ekspoloataciju.
S druge strane, ni geolozi iz Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ ne sede skrštenih ruku. Oni su, tokom prošle i ove godine, obavili 42 kilometra bušotina i na lokalitetu Kriveljski kamen, i otkrili ležište od 50 miliona tona rude bakra i zlata.
- Na osnovu dosadašnjih saznanja, možemo da govorimo o rezervama od 50 miliona tona rude od kojih se u 30 miliona tona može odmah ući klasičnim površinskim kopom - reči su Trajče Tončića, rukovodioca Sektora za geologiju u RTB „Bor“.
- Kako je projekat tek na polovini realizacije, možemo očekivati najmanje još toliko rude. Srednji sadržaj bakra u rudi je nešto iznad 0,3 odsto, a zlata oko 0,1 gram po toni, s tim što je taj plemeniti metal ovde vrlo neravnomerno raspoređen. Konkretno, u nekim bušotinama na periferiji ležišta, gde nije bilo bakra, zlato je išlo od 10 do 30 grama po toni rude u intervalima od tri do pet metara. Pošto se u pogledu zlata ovde očigledno mogu očekivati iznenađenja, nastojaćemo da istraživanjima u narednom periodu rešimo sve te nedoumice.
Izvor:
Novosti.rs
Nakon što je američka kompanija „Friport Mek Moran“ u okolini borskog aerodroma pronašla novo ležište bakra, budućnost rudarstva na ovim prostorima se više ne dovodi u pitanje. Amerikanci su, na osnovu dve bušotine, ispod sloja sedimenata, ušli pravo u masivno ležište bakra, u kome sadržaj tog metala varira, u proseku - od 10 do 12 procenata, dok ima „partija“ u kojima sadržaj bakra dostiže i neverovatnih 20 odsto u rudi.
U borskim i majdanpečkim rudnicima sada se, primera radi, otkopava ruda sa najviše 0,4 odsto bakra, dok podaci kazuju da su ležišta crvenog metala sa jednim procentom u rudi - profitabilna.
Iako prvi rezultati odsto govore da su Amerikanci uboli „bingo“, i da je kvalitet rude koju su pronašli gotovo istovetan onom koji je 1902. godine ovde pronašao srpski industrijalac Đorđe Vajfert, tek će buduća istraživanja, koja mogu potrajati i nekoliko godina, pokazati da li taj procenat bakra prate i odgovarajuće količine rude, koje bi garantovale otvaranje i eksploataciju novog rudnika bakra.
Ono što je zasada izvesno, jeste podatak da zona Timočkog magmatskog kompleksa, kako se, geološkim rečnikom, naziva ovaj kraj, predstavlja najveći rudni potencijal u Srbiji. Tako je, nedavno, kanadska kompanija „Avala risoris“, na lokalitetu Bigar hil, na planini Crni vrh, nedaleko od Bora, uokvirila ležište sa 38 miliona tona rude, iz koje je moguće izvući 48 tona zlata.
Kanađani su okončali istraživanja i na crnovrškom lokalitetu Kraku pešter, gde su napravili 16.000 metara bušotina. Sledeći korak je izračunavanje bilansa zlata na tom potezu, koje će, na osnovu rezultata iz bušotina, za „Avalu“ obaviti konsultantska kuća AMC, iz Velike Britanije.
- Ovo je još jedan pozitivan korak ka našem cilju - da otkrića do kojih smo došli istraživanjima pretvorimo u ekonomski isplativ projekat - kazao je Džastin van der Torn, direktor istraživanja u „Avali“. - Imajući u vidu da smo mi istraživačka kompanija, naš je cilj da otkrijemo mineralne resurse i definišemo ih u smislu ekonomskog potencijala, za moguću rudnu ekspoloataciju.
S druge strane, ni geolozi iz Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ ne sede skrštenih ruku. Oni su, tokom prošle i ove godine, obavili 42 kilometra bušotina i na lokalitetu Kriveljski kamen, i otkrili ležište od 50 miliona tona rude bakra i zlata.
- Na osnovu dosadašnjih saznanja, možemo da govorimo o rezervama od 50 miliona tona rude od kojih se u 30 miliona tona može odmah ući klasičnim površinskim kopom - reči su Trajče Tončića, rukovodioca Sektora za geologiju u RTB „Bor“.
- Kako je projekat tek na polovini realizacije, možemo očekivati najmanje još toliko rude. Srednji sadržaj bakra u rudi je nešto iznad 0,3 odsto, a zlata oko 0,1 gram po toni, s tim što je taj plemeniti metal ovde vrlo neravnomerno raspoređen. Konkretno, u nekim bušotinama na periferiji ležišta, gde nije bilo bakra, zlato je išlo od 10 do 30 grama po toni rude u intervalima od tri do pet metara. Pošto se u pogledu zlata ovde očigledno mogu očekivati iznenađenja, nastojaćemo da istraživanjima u narednom periodu rešimo sve te nedoumice.
Izvor:
Novosti.rs