у источној србији, у долини црног тимока у тимочкој крајини, између планинских венаца кучајских планина, самањца, ртња, тумбе, слемена и тупижнице простире се планинска, недовољно развијена, изразито ретко насељена, депопулациона, емиграциона општина бољевац.
окружена је општинама сокобања, ражањ, параћин, деспотовац, бор, зајечар и књажевац.
на простору од 823 км2 у 21 насељу у 1991.години живело је 19.353 становника. услед интензивних миграционих кретања и негативне стопе природног прираштаја укупно становништво се константно смањује, тако да данас на овом простору живи око 17.000 становника.
и поред доминирајућих планинских предела подручје општине бољевац је релативно добро повезано друмским саобраћајницама. магистрални коридор параћин-зајечар пресеца општину правцем исток-запад, и преко превоја столице (601 м) повезује долину тимока са поморављем, односно са аутопутем београд-ниш. преко превоја лукавица и рашинац, на огранцима ртња, бољевац је повезан са соко бањском котлином, а преко венца влашка капа са књажевачком регијом.
рељеф у основи има планински карактер. мањи део простора општине, према северо-истоку, долином црног тимока, заузимају ниска побрђа и површи, што је и узроковало бољу инфраструктурну повезаност територије општине са зајечарском котлином и осталим деловима тимочког басена. долина црног тимока правцем југозапад-североисток, пресеца општину на два дела, од којих је северни део виши и пространији, али ретко насељен (6 насеља), док је јужнији нижи, мањи по површини, али насељенији (13 насеља).
посебну специфичност овог краја представљају бројни водотоци који потичу из јаких врела. такође, на кречњачким теренима кучаја налази се већи број подземних водених токова.
целокупан простор општине бољевац представља прави природни резерват са изузетним природним лепотама и реткостима. природна атрактивност ртња, кучаја, малиника, радовањске реке, боговинске пећине, врела црног тимока у кривом виру, бројна друга јака врела, уз разноврсни биљни и животињски свет представљају изузетне природне предуслове.
геолошка структура земљишта представља резултанту непрекидних, бројних и разноврсних тектонских покрета (палеозојски кристални шкриљци, мезозојски кречњаци, андезити, лапорци и пешчари, пескови, глине), од којих су веома значајну улогу одиграле језерске воде (испуњавале су велике површине црноречке котлине). по цвијићу, цела црноречка површ представља језерски под висине 300-350м.
најмаркантнију тачку у рељефу бољевца представља, свакако поред ртња, композитна долина црног тимока са алувијалним равнима дуж целог тока и очуваним старим терасама (валакоње, подгорац, шарбановац).
разноврсни педолошки састав земљишта допринео је егзистирању правог богатства биљних врста ("природна лабораторија"). огромно шумско богатство представља највреднији природни потенцијал.
клима је углавном континентална, са топлим летима и оштрим и дугим зимама.
целокупан простор општине бољевац представља прави природни резерват са изузетним природним лепотама и реткостима. природна атрактивност ртња, кучаја, малиника, радовањске реке, боговинске пећине, врела црног тимока у кривом виру, бројна друга јака врела, уз разноврсни биљни и животињски свет представљају изузетне природне предуслове који су у великом раскораку са њиховом валоризацијом.
на територији општине постоји неколико вредних културно-историјских споменика. изнад села јабланица налази се манастир крепичевац са црквом свете богородице из 1500.године, у којој је вредан зидни иконостас украшен фрескама. недалеко од села луково налазе се рушевине манастира лапушње са црквом светог николе из 1501.године, задужбине кнеза богоја и његове жене маре. један од очуваних живописа цркве чува се у народном музеју у београду. такође, у кривом виру, налази се манастир лозица из xiv века. народ овог краја масовно је учествовао у тимочкој буни 1883.године.
[font="][/font] [font="][/font]
окружена је општинама сокобања, ражањ, параћин, деспотовац, бор, зајечар и књажевац.
на простору од 823 км2 у 21 насељу у 1991.години живело је 19.353 становника. услед интензивних миграционих кретања и негативне стопе природног прираштаја укупно становништво се константно смањује, тако да данас на овом простору живи око 17.000 становника.
и поред доминирајућих планинских предела подручје општине бољевац је релативно добро повезано друмским саобраћајницама. магистрални коридор параћин-зајечар пресеца општину правцем исток-запад, и преко превоја столице (601 м) повезује долину тимока са поморављем, односно са аутопутем београд-ниш. преко превоја лукавица и рашинац, на огранцима ртња, бољевац је повезан са соко бањском котлином, а преко венца влашка капа са књажевачком регијом.
рељеф у основи има планински карактер. мањи део простора општине, према северо-истоку, долином црног тимока, заузимају ниска побрђа и површи, што је и узроковало бољу инфраструктурну повезаност територије општине са зајечарском котлином и осталим деловима тимочког басена. долина црног тимока правцем југозапад-североисток, пресеца општину на два дела, од којих је северни део виши и пространији, али ретко насељен (6 насеља), док је јужнији нижи, мањи по површини, али насељенији (13 насеља).
посебну специфичност овог краја представљају бројни водотоци који потичу из јаких врела. такође, на кречњачким теренима кучаја налази се већи број подземних водених токова.
целокупан простор општине бољевац представља прави природни резерват са изузетним природним лепотама и реткостима. природна атрактивност ртња, кучаја, малиника, радовањске реке, боговинске пећине, врела црног тимока у кривом виру, бројна друга јака врела, уз разноврсни биљни и животињски свет представљају изузетне природне предуслове.
геолошка структура земљишта представља резултанту непрекидних, бројних и разноврсних тектонских покрета (палеозојски кристални шкриљци, мезозојски кречњаци, андезити, лапорци и пешчари, пескови, глине), од којих су веома значајну улогу одиграле језерске воде (испуњавале су велике површине црноречке котлине). по цвијићу, цела црноречка површ представља језерски под висине 300-350м.
најмаркантнију тачку у рељефу бољевца представља, свакако поред ртња, композитна долина црног тимока са алувијалним равнима дуж целог тока и очуваним старим терасама (валакоње, подгорац, шарбановац).
разноврсни педолошки састав земљишта допринео је егзистирању правог богатства биљних врста ("природна лабораторија"). огромно шумско богатство представља највреднији природни потенцијал.
клима је углавном континентална, са топлим летима и оштрим и дугим зимама.
целокупан простор општине бољевац представља прави природни резерват са изузетним природним лепотама и реткостима. природна атрактивност ртња, кучаја, малиника, радовањске реке, боговинске пећине, врела црног тимока у кривом виру, бројна друга јака врела, уз разноврсни биљни и животињски свет представљају изузетне природне предуслове који су у великом раскораку са њиховом валоризацијом.
на територији општине постоји неколико вредних културно-историјских споменика. изнад села јабланица налази се манастир крепичевац са црквом свете богородице из 1500.године, у којој је вредан зидни иконостас украшен фрескама. недалеко од села луково налазе се рушевине манастира лапушње са црквом светог николе из 1501.године, задужбине кнеза богоја и његове жене маре. један од очуваних живописа цркве чува се у народном музеју у београду. такође, у кривом виру, налази се манастир лозица из xiv века. народ овог краја масовно је учествовао у тимочкој буни 1883.године.
[font="][/font] [font="][/font]