- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Bokokotorski zaliv kao deponija
Bokokotorski zaliv, jedan od najlepših u Evropi, nažalost je i velika deponija. Njegovo dno, u priobalnom pojasu, prekriveno je građevinskim materijalom, ali i drugim otpadom.
Da je stanje zaista alarmantno pokazala je ovonedeljna akcija čišćenja otpada sa morskog dna kod Perasta koju su zajednički izveli Institut za biologiju mora iz Kotora, Javno preduzeće „Morsko dobro“ iz Budve, ronioci kotorskog kluba i specijalizovana firma „Ju briv“, koja je dala svoj doprinos tako što je ustupila svoje pontone, dizalice i druge građevinske mašine.
[SIZE=+0]Ronioci su pronašli svašta. Na dnu mora su bile „uskladištene“ karoserije starih automobila, pa šporeti, veš-mašine, frižideri i drugi kućni aparati koje su vlasnici, pošto više nisu bili za upotrebu, „odložili“ u more. Otpad je odnet na za to predviđene deponije.
- Puno je još lokacija na kojima je situacija identična ili veoma slična - ističe dr Vesna Mačić, iz kotorskog Instituta. - Ugrožena su posebna staništa, zaštićene vrste živog sveta u moru, na širem prostoru. Zaliv je pod zaštitom Uneska i zaista je krajnji trenutak da prestane atakovanje na ovaj prirodni dragulj.
Akcije, poput ove u Perastu, biće sprovedene na još nekoliko lokacija duž zaliva. Stručnjaci koji su snimali morsko dno smatraju da su veoma ugrožene zone Orahovca kao i tesnaca Verige, ali i dno ispred drugih mesta „neveste Jadrana“.
- Ove akcije su dobre i nužne, ali najvažnije bi bilo da prestane ovaj necivilizovani odnos prema našem moru od koga se živi i za koje treba da živimo - kaže Sandra Radulović, pi-ar menadžer JP „Morsko dobro“. - Svoj doprinos će dati i Lučka kapetanija iz Kotora, koja će delovati preventivno. U okviru svoje nadležnosti ona će obezbediti pojačani nadzor na terenu, ali i kažnjavati one koji uporno rade protiv sebe, ali i društva u celini. Zajedničkim snagama, verujem, uspećemo da sačuvamo svoje najveće blago.
Na morsko dno, ne samo u zalivu, „skladišti“ se i otpadni materijal sa građevina od Igala do Ulcinja. Najčešće se radi o šutu s porušenih starih objekata koji ustupaju mesto novima, ali i zemlji i kamenu koji stiže iz temelja novih zgrada i hotela koji niču.
Drastični primeri ove jeseni su zabeleženi u Njivicama kod Herceg Novog gde je zemlja istovarana u more i u Buljarici kod Petrovca, gde su uz samu plažu „kipovane“ stotine kubika zemlje sa novootvorenih gradilišta. Posle upozorenja u medijima, devastiranje obale je prestalo. Ipak, mnogi se pitaju do kada.
U praksi se događa da se građevinari posle javnih upozorenja malo primire, pronađu nove deponije (najčešće uz puteve koji vode ka moru, čime opet atakuju na prirodu), a onda ponovo krenu po starom.
Turistički poslenici sa crnogorskog primorja, najčešće na promocijama obale i sličnim skupovima, govore o lepotama južne obale. Njihov glas se, pak, nedovoljno čuje kada je u pitanju zaštita tog najvažnijeg resursa Crne Gore. Stiče se nekako utisak da su češće na strani graditelja koji, istina, investiraju u važne i potrebne objekte.
[SIZE=+0]Ipak, šta vrede i skupi hoteli i lepi apartmani uz obalu, kada je ispod njih more puno otpada koji uništava i floru i faunu podmorja. I tako nanose dugoročno ogromne štete sekući granu na kojoj i oni sami sede.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
Bokokotorski zaliv, jedan od najlepših u Evropi, nažalost je i velika deponija. Njegovo dno, u priobalnom pojasu, prekriveno je građevinskim materijalom, ali i drugim otpadom.
Da je stanje zaista alarmantno pokazala je ovonedeljna akcija čišćenja otpada sa morskog dna kod Perasta koju su zajednički izveli Institut za biologiju mora iz Kotora, Javno preduzeće „Morsko dobro“ iz Budve, ronioci kotorskog kluba i specijalizovana firma „Ju briv“, koja je dala svoj doprinos tako što je ustupila svoje pontone, dizalice i druge građevinske mašine.
[SIZE=+0]Ronioci su pronašli svašta. Na dnu mora su bile „uskladištene“ karoserije starih automobila, pa šporeti, veš-mašine, frižideri i drugi kućni aparati koje su vlasnici, pošto više nisu bili za upotrebu, „odložili“ u more. Otpad je odnet na za to predviđene deponije.
- Puno je još lokacija na kojima je situacija identična ili veoma slična - ističe dr Vesna Mačić, iz kotorskog Instituta. - Ugrožena su posebna staništa, zaštićene vrste živog sveta u moru, na širem prostoru. Zaliv je pod zaštitom Uneska i zaista je krajnji trenutak da prestane atakovanje na ovaj prirodni dragulj.
Akcije, poput ove u Perastu, biće sprovedene na još nekoliko lokacija duž zaliva. Stručnjaci koji su snimali morsko dno smatraju da su veoma ugrožene zone Orahovca kao i tesnaca Verige, ali i dno ispred drugih mesta „neveste Jadrana“.
- Ove akcije su dobre i nužne, ali najvažnije bi bilo da prestane ovaj necivilizovani odnos prema našem moru od koga se živi i za koje treba da živimo - kaže Sandra Radulović, pi-ar menadžer JP „Morsko dobro“. - Svoj doprinos će dati i Lučka kapetanija iz Kotora, koja će delovati preventivno. U okviru svoje nadležnosti ona će obezbediti pojačani nadzor na terenu, ali i kažnjavati one koji uporno rade protiv sebe, ali i društva u celini. Zajedničkim snagama, verujem, uspećemo da sačuvamo svoje najveće blago.
Na morsko dno, ne samo u zalivu, „skladišti“ se i otpadni materijal sa građevina od Igala do Ulcinja. Najčešće se radi o šutu s porušenih starih objekata koji ustupaju mesto novima, ali i zemlji i kamenu koji stiže iz temelja novih zgrada i hotela koji niču.
Drastični primeri ove jeseni su zabeleženi u Njivicama kod Herceg Novog gde je zemlja istovarana u more i u Buljarici kod Petrovca, gde su uz samu plažu „kipovane“ stotine kubika zemlje sa novootvorenih gradilišta. Posle upozorenja u medijima, devastiranje obale je prestalo. Ipak, mnogi se pitaju do kada.
U praksi se događa da se građevinari posle javnih upozorenja malo primire, pronađu nove deponije (najčešće uz puteve koji vode ka moru, čime opet atakuju na prirodu), a onda ponovo krenu po starom.
Turistički poslenici sa crnogorskog primorja, najčešće na promocijama obale i sličnim skupovima, govore o lepotama južne obale. Njihov glas se, pak, nedovoljno čuje kada je u pitanju zaštita tog najvažnijeg resursa Crne Gore. Stiče se nekako utisak da su češće na strani graditelja koji, istina, investiraju u važne i potrebne objekte.
[SIZE=+0]Ipak, šta vrede i skupi hoteli i lepi apartmani uz obalu, kada je ispod njih more puno otpada koji uništava i floru i faunu podmorja. I tako nanose dugoročno ogromne štete sekući granu na kojoj i oni sami sede.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]