LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji
Bogdan Lisovolik: Grčka i Italija su primer zašto ne treba odlagati reforme
Blic
Mislim da je u smislu pripremljenosti za krizu Srbija generalno u nešto boljoj situaciji nego što je bila ranije. Primera radi, deficit tekućeg računa platnog bilansa je manji nego što je bio ranije. U 2008. je iznosio 22 odsto BDP-a, a sada je oko sedam odsto BDP-a. Još je visok, ali je manji nego pre krize. Takođe, Srbija je emitovala evroobveznice u septembru, što je obezbedilo novčanu rezervu za budžet. Toga nije bilo u 2008. Ali s druge strane, činjenica je da ima i pogoršanja: javni dug je veći od nivoa iz 2008. godine, kaže za “Blic novac” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.
Bogdan Lisovolik
Šta su glavni problemi s kojima se Srbija suočava?
- Glavni problem je spoljna situacija, kriza u zoni evra, posebno u onim delovima zone koji imaju veliki uticaj na Srbiju, kao što je recimo Italija. Drugi problem su dešavanja u Srbiji i opasnost je da bi odluke u vezi sa sa izborima mogle biti problematične.
Koje političke odluke bi bile opasne po ekonomsku stabilnost?
- Na primer, mi sada imamo dogovor o okviru budžeta za 2012, ali postoji rizik da će biti pritisaka da se dodatna sredstva obezbede za potrošnju. Problem ne mora da bude samo potrošnja na republičkom nivou, već i lokalne samouprave mogu da imaju previsoke i neprimerene troškove. Javni sektor treba da obezbedi suzdržanost u potrošnji, ali i veće investicije, koje moraju da pomognu održivom ekonomskom rastu.
Koje je reforme neophodno sprovesti naredne godine uprkos izborima?
- Ključna stvar je radikalno poboljšanje poslovnog ambijenta za privatni sektor. Može da se vidi na primeru Italije ili Grčke do čega je dovelo odlaganje reformi. Već sada može potpuno da se pojednostave uslovi poslovanja ne samo na centralnom nego i na lokalnom nivou. Svi zvaničnici moraju razumeti da ne mogu da podignu javne zarade ili broj zaposlenih kada već imaju brojne i često visoke poreze i takse, moraju da se bore za privatne investitore kako za strane, tako i za domaće. Drugi ključni uslov razvoja privatnog sektora jeste ozbiljna reforma javnog sektora, posebno javnih preduzeća u pogledu depolitizacije i profesionalnog upravljanja. To bi bilo i politički popularno i bolje za ekonomiju.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Domaći zadatak
za sledeću vladu
Koje stvari su do sada morale biti bolje odrađene?
- Na primer, to su reforme zdravstvenog i obrazovnog sistema jer je u njima veliki broj zaposlenih, a time i potencijal za racionalizaciju, ali i povećanje kvaliteta javnih usluga. Vidimo da često političari izlaze u javnost sa obećanjima da će zaposliti nove ljude u javnom sektoru. Naravno, privatnom sektoru i čitavoj ekonomiji su potrebne usluge javnog sektora, ali ne onog koji je prekobrojan, nego onog koji je efikasan. Primera radi, zvanična procena je da u zdravstvenom sistemu radi 5.000 nemedicinskog osoblja više nego što je racionalno. Budžetska potrošnja za ove namene može delom da se preusmeri u infrastrukturne projekte koji će koristiti svima, a ne samo javnom sektoru. Sledeća vlada moraće da se izbori s velikim brojem zaposlenih u javnom sektoru. Problem je u tome što trošak tih reformi mora da se plati odmah, a benefiti će se videti tek u naredne dve ili tri godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Koje su to nepopularne mere, a moraju da se odrade?
- Recimo, ozbiljne reforme tržišta rada i reforme penzionog sistema je teško sprovesti pre izbora, ali morate se pripremiti za njih. Ako plan reforme nije dobro pripremljen, to može da utiče na kvalitet konkretnih mera i da stvori novi problem u budućnosti. Vlada mora da nađe vremena da se i u doba predizborne kampanje pozabavi ovim pitanjima. Oni su prioritetni ukoliko želi da spreči dodatno pogoršanje stanja ekonomije posle izbora.
Šta će biti sa platama i penzijama sledeće godine?
- Misija MMF diskutovala je o budžetu za 2012. i pretpostavlja da će se indeksacija plata i penzija kretati u skladu sa zakonom, inflacijom i pola rasta BDP-a. Ali potrebni su značajni rezovi u drugim oblastima javne potrošnje da bi takva indeksacija bila moguća, i to uz pretpostavku o ekonomskom rastu od 1,5 odsto. A to bi trebalo potražiti na strani prihoda. Već smo drastično smanjili diskrecione troškove, nažalost ono što ostaje jesu neizbežni troškovi koji čine dve trećine budžeta, kao što su plate u javnom sektoru, penzije, kamate i socijalni izdaci.
Kažete da je prednost Srbije stabilan bankarski sistem, ali privrednici se žale da će propasti bez pomoći banaka koje ne odustaju od trke za još većim profitom u vremenima krize?
- Važno je da u vremenima globalne krize imate veoma stabilan bankarski sistem. Ako banke ne bi ostale sigurne, moglo bi da dođe i do ozbiljne bankarske ili valutne krize, što niko ne želi jer bi u takvim trenucima svi razmišljali samo o tome, pa ne bi bilo nikakvih novih investicija. S druge strane, banke mogu bolje da rade ako makroekonomska stabilizacija bude uspešna. Kamatne stope su visoke, to je činjenica, ali će i kamate pasti kada inflacija padne. Važno je da ne treba siliti banke da urade nešto što nije u skladu sa tržišnim uslovima. Treba znati da su to privatne banke, i to treba poštovati. Potencijali ekonomije nisu iskorišćeni, ne toliko zbog banaka koliko zbog rigidnosti propisa za poslovanje u svim oblastima. Ipak, ono što je prepreka privatnom biznisu jesu visoki troškovi poslovanja u Srbiji. Ako se to bude rešilo, banke će moći bolje da pomognu privredi.
Bogdan Lisovolik: Grčka i Italija su primer zašto ne treba odlagati reforme
Blic
Mislim da je u smislu pripremljenosti za krizu Srbija generalno u nešto boljoj situaciji nego što je bila ranije. Primera radi, deficit tekućeg računa platnog bilansa je manji nego što je bio ranije. U 2008. je iznosio 22 odsto BDP-a, a sada je oko sedam odsto BDP-a. Još je visok, ali je manji nego pre krize. Takođe, Srbija je emitovala evroobveznice u septembru, što je obezbedilo novčanu rezervu za budžet. Toga nije bilo u 2008. Ali s druge strane, činjenica je da ima i pogoršanja: javni dug je veći od nivoa iz 2008. godine, kaže za “Blic novac” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.
Bogdan Lisovolik
Šta su glavni problemi s kojima se Srbija suočava?
- Glavni problem je spoljna situacija, kriza u zoni evra, posebno u onim delovima zone koji imaju veliki uticaj na Srbiju, kao što je recimo Italija. Drugi problem su dešavanja u Srbiji i opasnost je da bi odluke u vezi sa sa izborima mogle biti problematične.
Koje političke odluke bi bile opasne po ekonomsku stabilnost?
- Na primer, mi sada imamo dogovor o okviru budžeta za 2012, ali postoji rizik da će biti pritisaka da se dodatna sredstva obezbede za potrošnju. Problem ne mora da bude samo potrošnja na republičkom nivou, već i lokalne samouprave mogu da imaju previsoke i neprimerene troškove. Javni sektor treba da obezbedi suzdržanost u potrošnji, ali i veće investicije, koje moraju da pomognu održivom ekonomskom rastu.
Koje je reforme neophodno sprovesti naredne godine uprkos izborima?
- Ključna stvar je radikalno poboljšanje poslovnog ambijenta za privatni sektor. Može da se vidi na primeru Italije ili Grčke do čega je dovelo odlaganje reformi. Već sada može potpuno da se pojednostave uslovi poslovanja ne samo na centralnom nego i na lokalnom nivou. Svi zvaničnici moraju razumeti da ne mogu da podignu javne zarade ili broj zaposlenih kada već imaju brojne i često visoke poreze i takse, moraju da se bore za privatne investitore kako za strane, tako i za domaće. Drugi ključni uslov razvoja privatnog sektora jeste ozbiljna reforma javnog sektora, posebno javnih preduzeća u pogledu depolitizacije i profesionalnog upravljanja. To bi bilo i politički popularno i bolje za ekonomiju.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Domaći zadatak
za sledeću vladu
Koje stvari su do sada morale biti bolje odrađene?
- Na primer, to su reforme zdravstvenog i obrazovnog sistema jer je u njima veliki broj zaposlenih, a time i potencijal za racionalizaciju, ali i povećanje kvaliteta javnih usluga. Vidimo da često političari izlaze u javnost sa obećanjima da će zaposliti nove ljude u javnom sektoru. Naravno, privatnom sektoru i čitavoj ekonomiji su potrebne usluge javnog sektora, ali ne onog koji je prekobrojan, nego onog koji je efikasan. Primera radi, zvanična procena je da u zdravstvenom sistemu radi 5.000 nemedicinskog osoblja više nego što je racionalno. Budžetska potrošnja za ove namene može delom da se preusmeri u infrastrukturne projekte koji će koristiti svima, a ne samo javnom sektoru. Sledeća vlada moraće da se izbori s velikim brojem zaposlenih u javnom sektoru. Problem je u tome što trošak tih reformi mora da se plati odmah, a benefiti će se videti tek u naredne dve ili tri godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Koje su to nepopularne mere, a moraju da se odrade?
- Recimo, ozbiljne reforme tržišta rada i reforme penzionog sistema je teško sprovesti pre izbora, ali morate se pripremiti za njih. Ako plan reforme nije dobro pripremljen, to može da utiče na kvalitet konkretnih mera i da stvori novi problem u budućnosti. Vlada mora da nađe vremena da se i u doba predizborne kampanje pozabavi ovim pitanjima. Oni su prioritetni ukoliko želi da spreči dodatno pogoršanje stanja ekonomije posle izbora.
Šta će biti sa platama i penzijama sledeće godine?
- Misija MMF diskutovala je o budžetu za 2012. i pretpostavlja da će se indeksacija plata i penzija kretati u skladu sa zakonom, inflacijom i pola rasta BDP-a. Ali potrebni su značajni rezovi u drugim oblastima javne potrošnje da bi takva indeksacija bila moguća, i to uz pretpostavku o ekonomskom rastu od 1,5 odsto. A to bi trebalo potražiti na strani prihoda. Već smo drastično smanjili diskrecione troškove, nažalost ono što ostaje jesu neizbežni troškovi koji čine dve trećine budžeta, kao što su plate u javnom sektoru, penzije, kamate i socijalni izdaci.
Kažete da je prednost Srbije stabilan bankarski sistem, ali privrednici se žale da će propasti bez pomoći banaka koje ne odustaju od trke za još većim profitom u vremenima krize?
- Važno je da u vremenima globalne krize imate veoma stabilan bankarski sistem. Ako banke ne bi ostale sigurne, moglo bi da dođe i do ozbiljne bankarske ili valutne krize, što niko ne želi jer bi u takvim trenucima svi razmišljali samo o tome, pa ne bi bilo nikakvih novih investicija. S druge strane, banke mogu bolje da rade ako makroekonomska stabilizacija bude uspešna. Kamatne stope su visoke, to je činjenica, ali će i kamate pasti kada inflacija padne. Važno je da ne treba siliti banke da urade nešto što nije u skladu sa tržišnim uslovima. Treba znati da su to privatne banke, i to treba poštovati. Potencijali ekonomije nisu iskorišćeni, ne toliko zbog banaka koliko zbog rigidnosti propisa za poslovanje u svim oblastima. Ipak, ono što je prepreka privatnom biznisu jesu visoki troškovi poslovanja u Srbiji. Ako se to bude rešilo, banke će moći bolje da pomognu privredi.