- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Bogati ne plaćaju porez[/h]
Ukoliko u svetlu postojećih budžetskih teškoća, želimo da napravimo suštinske olakšice privredi, neophodno je naći novac koji će budući manjak nadomestiti.
Jedno od ključnih rešenja je reforma poreza na imovinu, kaže za “Novosti” Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED.
Reforma poreza na imovinu je, tvrdi ona, pitanje pravednosti u društvu.
I ovo je jedan od nameta koji neko plaća, a neko uspešno izbegava. Kao i u slučaju struje, ponovo su bogati u vrhu liste neplatiša. Da bi lokalne samouprave popravile situaciju, neophodno je da ažuriraju baze obveznika.
Na njima je da angažuju stručna lica koja će popisati imovinu na njihovoj teritoriji ili da uporede registre koji postoje u različitim javnim preduzećima ili katastru. Neophodno je i ažurirati vrednost imovine koja bi bila oporezovana.
Dobar deo prošao je kroz renoviranje, proširivanje ili neku drugu promenu i njena vrednost je verovatno veća nego u momentu prijavljivanja.
"Kod naplate poreza na imovinu privrede neophodno je promeniti zakon koji reguliše način obračuna. Sa knjigovodstvenom vrednošću kao osnovicom se prilično manipulisalo, pa sa jedne strane imamo kompanije koje su je umanjivale ne bi li plaćale što manji porez, dok ima i onih kompanija koje su tu vrednost uvećavale preko mere ne bi li za što manju imovinu dobile što veći kredit", upozorava izvršna direktorka NALED.
Podaci pokazuju da je i dalje više onih koji su vrednost imovine umanjivali i u tom smislu postoji puno prostora za povećanje naplaćenih sredstava koja će na kraju završiti u boljim putevima, školama, bolnicama...
Tu dolazimo, tvrdi Violeta Jovanović, do pitanja motiva za uspeh. U početnom periodu republički organ naplaćivao je porez i ustupao sav novac lokalnim samoupravama. Jasno je da nisu imali motiv da se potrude. Nakon što je naplata prešla u ruke lokalnih samouprava situacija se nije previše popravila.
"Mnoge lokalne vlasti su procenile da bi se mogle zameriti biračima", zaključuje Jovanovićeva.
"Pozitivni primeri poput Paraćina, Inđije, Kikinde, Sente i Požarevca pokazuju da takav strah nije bio opravdan. Neke od ovih opština samo boljom evidencijom obveznika podigle su stepen naplate za više od 50 odsto, a tektonskih poremećaja nije bilo. Visina poreza nije sporna i građani tu neće biti oštećeni, sporni su samo oni koji ne plaćaju, a trebalo bi".
Izvor;
B92.net
Ukoliko u svetlu postojećih budžetskih teškoća, želimo da napravimo suštinske olakšice privredi, neophodno je naći novac koji će budući manjak nadomestiti.
Jedno od ključnih rešenja je reforma poreza na imovinu, kaže za “Novosti” Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED.
Reforma poreza na imovinu je, tvrdi ona, pitanje pravednosti u društvu.
I ovo je jedan od nameta koji neko plaća, a neko uspešno izbegava. Kao i u slučaju struje, ponovo su bogati u vrhu liste neplatiša. Da bi lokalne samouprave popravile situaciju, neophodno je da ažuriraju baze obveznika.
Na njima je da angažuju stručna lica koja će popisati imovinu na njihovoj teritoriji ili da uporede registre koji postoje u različitim javnim preduzećima ili katastru. Neophodno je i ažurirati vrednost imovine koja bi bila oporezovana.
Dobar deo prošao je kroz renoviranje, proširivanje ili neku drugu promenu i njena vrednost je verovatno veća nego u momentu prijavljivanja.
"Kod naplate poreza na imovinu privrede neophodno je promeniti zakon koji reguliše način obračuna. Sa knjigovodstvenom vrednošću kao osnovicom se prilično manipulisalo, pa sa jedne strane imamo kompanije koje su je umanjivale ne bi li plaćale što manji porez, dok ima i onih kompanija koje su tu vrednost uvećavale preko mere ne bi li za što manju imovinu dobile što veći kredit", upozorava izvršna direktorka NALED.
Podaci pokazuju da je i dalje više onih koji su vrednost imovine umanjivali i u tom smislu postoji puno prostora za povećanje naplaćenih sredstava koja će na kraju završiti u boljim putevima, školama, bolnicama...
Tu dolazimo, tvrdi Violeta Jovanović, do pitanja motiva za uspeh. U početnom periodu republički organ naplaćivao je porez i ustupao sav novac lokalnim samoupravama. Jasno je da nisu imali motiv da se potrude. Nakon što je naplata prešla u ruke lokalnih samouprava situacija se nije previše popravila.
"Mnoge lokalne vlasti su procenile da bi se mogle zameriti biračima", zaključuje Jovanovićeva.
"Pozitivni primeri poput Paraćina, Inđije, Kikinde, Sente i Požarevca pokazuju da takav strah nije bio opravdan. Neke od ovih opština samo boljom evidencijom obveznika podigle su stepen naplate za više od 50 odsto, a tektonskih poremećaja nije bilo. Visina poreza nije sporna i građani tu neće biti oštećeni, sporni su samo oni koji ne plaćaju, a trebalo bi".
Izvor;
B92.net