LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kompanije u minusu 326 milijardi dinara
Blokirano više od 70.000 preduzeća
Jelena Aleksić |
Bauk nelikvidnosti kruži srpskom privredom u kojoj rastu jedino dugovi. Na naplatu robe čeka se i po šest meseci dok dinar u međuvremenu slabi, a cene sirovina u svetu rastu. Oni koji i dalje pokušavaju da svoje poslovanje održe kako-tako pozitivnim, kažu da je na snazi začarani krug u kojem svako svakom duguje, a do naplate se stiže preko štapa i kanapa, posle nekoliko meseci kad dugove pojede klizanje dinara.
Sve u svemu - loše, a biće još i gore, veruju privrednici u Srbiji. Iako su ministri često optimisti, pa prognoziraju bolja vremena do kraja godine, statistika je kao i uvek neumoljiva.
U ovom trenutku blokirano je više od 70.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 326 milijardi dinara, što je na primer skoro polovina svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (655 milijardi dinara). Poslednjeg dana 2008. godine u blokadi je bilo 56.605 firmi, a iznos duda do sada povećan je za 120 milijardi dinara, što je ravno ovogodišnjem deficitu državne kase.
Nelikvidnost ili jednostavno manjak svežeg novca je virus koji pogađa celu privredu, čak i izvoznike.
Vaso Lekić, vlasnik "Fudlenda", kaže da je čitav ciklus proizvodnje nekada trajao oko 100 dana, a danas duplo više.
- Dok se kupi repromaterijal, sirovine, pa se roba proizvede i naplati potrebno je preko šest meseci. Normalno je da proizvodni ciklus traje oko 100 do 120 dana. To usporava i onemogućava da se ostvaruju veći prometi i sve to poskupljuje proizvodnju. Ne samo da čekamo da nam plate robu nego na kraju i naplatimo manje zbog slabljenja dinara - kaže Lekić.
Nikola Pavličić, generalni direktor "Sintelona", kaže za "Blic" da se na naplatu robe čeka mesecima u zavisnosti od toga šta se prodaje.
- Najgore prolaze oni koji prodaju velikim lancima jer čekaju na naplatu i do 180 dana. Mi se sada nalazimo u spirali nelikvidnosti, gde se međusobni dugovi samo povećavaju hteli mi to priznamo ili ne. Pri tom oni koji imaju problema, ne mogu ni da dobiju kredit od banaka jer one neće davati zajmove nekome ko je u problemu i možda neće moći da joj vrati novac - kaže Pavličić.
Država je još prošle godine ponudila povoljne zajmove za likvidnost i investicije ali se po dosadašnjim efektima jasno vidi, da firmama u Srbiji nije do ulaganja. Prosto od uzetih oko 9.000 kredita tek je 413 za investiranje. Dakle, ono što je preduzećima trebalo je spas od bankrota, odnosno zajmovi za likvidnost.
Pavličićeva kompanija nije uzimala ove zajmove, i uprkos krizi investiraju. Ipak, višestruko manje nego ranije.
- Prethodnih godina smo investirali u nove fabrike, a ove godine uglavnom u unapređenje tehnologija i to ono što se mora - ističe Pavličić.
Kompanija "Fudland" zajmila je kredite za likvidnost koji su, kako kaže, Lekić značajno povoljniji od komercijalnih.
- Započeli smo neke investicije i trudimo se to da izguramo do kraja, ali svi gledaju da ulažu samo onda ako već imaju dogovoren plasman na strana tržišta. Za domaće, to nije pametno jer ovde vlada kriza tražnje. Ljudi jednostavno nemaju para - navodi Lekić.
Izvor: Blic
**********
Pitanje sposobnosti preduzeca da ne prave dugove vec placaju svoje troskove (likvidnost) je jedno od kljucnih pitanja srpske ekonomije jos iz doba SFRJ kada je nekakvo resenje,postignuto kliringom,odnosno "prebijanjem" visegodisnjih dugova i potrazivanja i uvodjenjem menica u platni spisak,a pod vladom Dzemala Bjedica,ali tu nesto nije bilo uradjeno kako treba pa su se pojavile zloupotrebe (setite se Agrokomerca pred raspad BiH).
Verujem da ovo stanje prouzrukuju dobrim delom i sama drzava koja vecito duguje nekome i neki novac.Za ozbiljniju procenu problema bitno je znati i vreme nastanka pojedinih dugova (osim broja preduzeca i iznosa koja ista duguju) a sasvim je sigurno da tu ima i visegodisnjeih dugova sto nije u nadleznosti izvrsne vec sudske vlasti,a to i ukazuje na duboku i ozbiljnu "bolest" srpske ekonomije kao i drzave i drustva.
Blokirano više od 70.000 preduzeća
Jelena Aleksić |
Bauk nelikvidnosti kruži srpskom privredom u kojoj rastu jedino dugovi. Na naplatu robe čeka se i po šest meseci dok dinar u međuvremenu slabi, a cene sirovina u svetu rastu. Oni koji i dalje pokušavaju da svoje poslovanje održe kako-tako pozitivnim, kažu da je na snazi začarani krug u kojem svako svakom duguje, a do naplate se stiže preko štapa i kanapa, posle nekoliko meseci kad dugove pojede klizanje dinara.
Sve u svemu - loše, a biće još i gore, veruju privrednici u Srbiji. Iako su ministri često optimisti, pa prognoziraju bolja vremena do kraja godine, statistika je kao i uvek neumoljiva.
U ovom trenutku blokirano je više od 70.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je 326 milijardi dinara, što je na primer skoro polovina svih planiranih budžetskih prihoda ove godine (655 milijardi dinara). Poslednjeg dana 2008. godine u blokadi je bilo 56.605 firmi, a iznos duda do sada povećan je za 120 milijardi dinara, što je ravno ovogodišnjem deficitu državne kase.
Nelikvidnost ili jednostavno manjak svežeg novca je virus koji pogađa celu privredu, čak i izvoznike.
Vaso Lekić, vlasnik "Fudlenda", kaže da je čitav ciklus proizvodnje nekada trajao oko 100 dana, a danas duplo više.
- Dok se kupi repromaterijal, sirovine, pa se roba proizvede i naplati potrebno je preko šest meseci. Normalno je da proizvodni ciklus traje oko 100 do 120 dana. To usporava i onemogućava da se ostvaruju veći prometi i sve to poskupljuje proizvodnju. Ne samo da čekamo da nam plate robu nego na kraju i naplatimo manje zbog slabljenja dinara - kaže Lekić.
Nikola Pavličić, generalni direktor "Sintelona", kaže za "Blic" da se na naplatu robe čeka mesecima u zavisnosti od toga šta se prodaje.
- Najgore prolaze oni koji prodaju velikim lancima jer čekaju na naplatu i do 180 dana. Mi se sada nalazimo u spirali nelikvidnosti, gde se međusobni dugovi samo povećavaju hteli mi to priznamo ili ne. Pri tom oni koji imaju problema, ne mogu ni da dobiju kredit od banaka jer one neće davati zajmove nekome ko je u problemu i možda neće moći da joj vrati novac - kaže Pavličić.
Država je još prošle godine ponudila povoljne zajmove za likvidnost i investicije ali se po dosadašnjim efektima jasno vidi, da firmama u Srbiji nije do ulaganja. Prosto od uzetih oko 9.000 kredita tek je 413 za investiranje. Dakle, ono što je preduzećima trebalo je spas od bankrota, odnosno zajmovi za likvidnost.
Pavličićeva kompanija nije uzimala ove zajmove, i uprkos krizi investiraju. Ipak, višestruko manje nego ranije.
- Prethodnih godina smo investirali u nove fabrike, a ove godine uglavnom u unapređenje tehnologija i to ono što se mora - ističe Pavličić.
Kompanija "Fudland" zajmila je kredite za likvidnost koji su, kako kaže, Lekić značajno povoljniji od komercijalnih.
- Započeli smo neke investicije i trudimo se to da izguramo do kraja, ali svi gledaju da ulažu samo onda ako već imaju dogovoren plasman na strana tržišta. Za domaće, to nije pametno jer ovde vlada kriza tražnje. Ljudi jednostavno nemaju para - navodi Lekić.
Izvor: Blic
**********
Pitanje sposobnosti preduzeca da ne prave dugove vec placaju svoje troskove (likvidnost) je jedno od kljucnih pitanja srpske ekonomije jos iz doba SFRJ kada je nekakvo resenje,postignuto kliringom,odnosno "prebijanjem" visegodisnjih dugova i potrazivanja i uvodjenjem menica u platni spisak,a pod vladom Dzemala Bjedica,ali tu nesto nije bilo uradjeno kako treba pa su se pojavile zloupotrebe (setite se Agrokomerca pred raspad BiH).
Verujem da ovo stanje prouzrukuju dobrim delom i sama drzava koja vecito duguje nekome i neki novac.Za ozbiljniju procenu problema bitno je znati i vreme nastanka pojedinih dugova (osim broja preduzeca i iznosa koja ista duguju) a sasvim je sigurno da tu ima i visegodisnjeih dugova sto nije u nadleznosti izvrsne vec sudske vlasti,a to i ukazuje na duboku i ozbiljnu "bolest" srpske ekonomije kao i drzave i drustva.