LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Bler ponovo 'na rešetanju'
Bivši premijer Toni Bler u petak, po drugi put, odgovara na pitanja pred komisijom koja ispituje kako je britanska vlada donela odluku da se uključi u invaziju Iraka, pre 7 godina.
Takozvana Čilkotova komisija je Blera ponovo pozvala kako bi razjasnila nedoslednosti između verzije događaja koju je on izneo prilikom prvog pojavljivanja i onoga što su posle njega, pred Komisijom, rekli drugi svedoci.
Komisija Bleru postavlja niz pitanja o tome kada je tačno odlučio i saopštio tadašnjem američkom predsedniku Bušu da će Britanija učestvovati u ratu za zbacivanje Sadama Huseina.
Komisija ne utvrđuje krivicu
Petočlanu Čilkotovu komisiju je imenovala vlada sa zadatkom da ispita način na koji je Britanija ušla u rat kao i greške u planiranju za posleratnu situaciju u Iraku.
Komisija je ustanovljena da izvuče pouke iz Iračkog rata, mada nema mandat da utvrđuje ičiju, bilo krivičnu, bilo građansku, krivicu.
Završni izveštaj Komisije očekuje se krajem godine.
Kada se prvi put pojavio ped Komisijom, u januru 2010., Bler je da rekao ni zbog čega ne žali u vezi s iračkim ratom, te da veruje da je svrgavanjem Sadama Huseina svet postao bezbednije mesto.
Ponovo je pozvan da bi odgovorio na pitanja u vezi sa navodnim nepoklapanjem njegovog prvog svedočenja sa kasnijim iskazima drugih ljudi pred Komisijom, posebno Javnog pravobranioca Pitera Goldsmita, koji je od posle odlaska s tog položaja 2007. postao lord, čiji je zadatak 2003. godine bio da oceni da li je rat protiv Iraka legalan ili ne.
Goldsmit, koji je na kraju dao zeleno svetlo za upotrebu sile, rekao je pred Komisijom da nije bio baš najsrećniji nekim od Blerovih izjava pred početak rata.
Goldsmit je u januaru 2003. godine ocenio da postojeća rezolucija Ujedinjenih nacija 1441. o Iraku nije bila sama po sebi dovoljna za napad na tu zemlju.
Već sledećeg dana Bler je u parlamentu, međutim, rekao da, dok bi dodatna rezulocija UN-a bila poželjna, postoje okolnosti pod kojima ona nije obavezna, poput onih u kojima u Savetu bezbednosti neko postavi, kako se izrazio, nerazumni veto, što se odnosilo na Francusku, koja se protivila upotrebi sile protiv Iraka, barem u to vreme.
Ta druga rezolucija nikada nije usvojena i jedno od glavnih pitanja Bleru je da li je izvršio politički pritisak na Pravobranioca da promeni prvobitnu odluku da bi rat protiv Iraka bio legalan samo u slučaju usvajanja te druge rezolucije.
Drugo važno pitanje je kada se tačno Bler obavezao američkom predsedniku Bušu da će Britanija učestvovati u pretežno američkoj intervenciji u Iraku.
Prema nekim izvorima, to je bilo u leto 2002. godine, dakle daleko pre glasanja u parlamentu i u vreme kada je u javnosti govorio da konačna odluka o Iraku nije doneta.
Demonstracije protiv Blera
Ispred konferencijskog centra Kraljica Elizabaeta II, u kojem Komisija zaseda a koji se nalazi odmah preko puta zgrade parlamenta, okupilo se nekoliko desetina demonstranata.
Oni i druge organizacije traže da se utvrdi krivična odgovornost za uvođenje zemlje u rat protiv Iraka.
Piter Brirli je otac vojnika koji je poginuo u Iraku 2003. godine:
"Lično mislim da o ovome treba da se pokrene krivična istraga tokom koje bi Toni Bler morao da odgovara na pitanja advokata za koje mislim da bi ga bolje saslušali od ove Komisie. Morao bi da svedoči pod zakletvom i ne bi smeo da laže."
Kris Najnham iz organizacije "Stop ratu" kaže da je potpuno jasno da je Bler lagao parlament i javnost o legalnosti rata, te da je taj sukob, po njegivm rečima, bio i kriminalan i katastrofalan.
"Više nema nijednog izgovora za neizvođenje Blera pred sud, niti za njegov ostanak na položaju mirovnog posrednika na Bliskom istoku", tvrdi ovaj aktivista.
Diplomatski urednik BBC-ja Džonatan Markus ističe da će zaključak Komisije biti najvažniji:
"Bez obzira na političko pozorište javnog saslušavanja jednog bivšeg premijera, pravi test ove Komisije biće njen završni izveštaj. U njoj sede ljudi koji su iskusni u pisanju preciznih izveštaja o kompleksnim pitanjima. Već sada je, međutim, jasno da su veći delovi britanske države, uključujući elemente obaveštajnih agencija, verovali još 2003. da je ulazak u rat protiv Iraka greška."
Štampa o Blerovom svedočenju
Londonski Gardijan napominje da su članovi Komisije između ostalog imali uvid u privatne Blerove beleške o njegovim sastancima s Bušom i da je za očekivati da neka pitanja budu povezana s onim što piše u tim beleškama.
Komisija je tražila dozvolu da delove tih beleški objavi, ali je nije dobila.
Pretpostavlja se da će oni od Blera takođe tražiti da objasni kako se postavio prema pravnim savetima u vezi s legalnošću rata koje je dobijao od tadašnjeg britanskog državnog tužioca.
Indipendent čitaocima skreće pažnju da od drugog Blerovog pojavljivanja pred Komisjom ne očekuju ono što nisu dobili ni prilikom prvog - izvinjenje.
Bivši premijer je tada rekao da preuzima odgovornost za ulazak u rat, ali je odbio da se izvini.
BBCSerbian
Bivši premijer Toni Bler u petak, po drugi put, odgovara na pitanja pred komisijom koja ispituje kako je britanska vlada donela odluku da se uključi u invaziju Iraka, pre 7 godina.
Takozvana Čilkotova komisija je Blera ponovo pozvala kako bi razjasnila nedoslednosti između verzije događaja koju je on izneo prilikom prvog pojavljivanja i onoga što su posle njega, pred Komisijom, rekli drugi svedoci.
Komisija Bleru postavlja niz pitanja o tome kada je tačno odlučio i saopštio tadašnjem američkom predsedniku Bušu da će Britanija učestvovati u ratu za zbacivanje Sadama Huseina.
Komisija ne utvrđuje krivicu
Petočlanu Čilkotovu komisiju je imenovala vlada sa zadatkom da ispita način na koji je Britanija ušla u rat kao i greške u planiranju za posleratnu situaciju u Iraku.
Komisija je ustanovljena da izvuče pouke iz Iračkog rata, mada nema mandat da utvrđuje ičiju, bilo krivičnu, bilo građansku, krivicu.
Završni izveštaj Komisije očekuje se krajem godine.
Kada se prvi put pojavio ped Komisijom, u januru 2010., Bler je da rekao ni zbog čega ne žali u vezi s iračkim ratom, te da veruje da je svrgavanjem Sadama Huseina svet postao bezbednije mesto.
Ponovo je pozvan da bi odgovorio na pitanja u vezi sa navodnim nepoklapanjem njegovog prvog svedočenja sa kasnijim iskazima drugih ljudi pred Komisijom, posebno Javnog pravobranioca Pitera Goldsmita, koji je od posle odlaska s tog položaja 2007. postao lord, čiji je zadatak 2003. godine bio da oceni da li je rat protiv Iraka legalan ili ne.
Goldsmit, koji je na kraju dao zeleno svetlo za upotrebu sile, rekao je pred Komisijom da nije bio baš najsrećniji nekim od Blerovih izjava pred početak rata.
Goldsmit je u januaru 2003. godine ocenio da postojeća rezolucija Ujedinjenih nacija 1441. o Iraku nije bila sama po sebi dovoljna za napad na tu zemlju.
Već sledećeg dana Bler je u parlamentu, međutim, rekao da, dok bi dodatna rezulocija UN-a bila poželjna, postoje okolnosti pod kojima ona nije obavezna, poput onih u kojima u Savetu bezbednosti neko postavi, kako se izrazio, nerazumni veto, što se odnosilo na Francusku, koja se protivila upotrebi sile protiv Iraka, barem u to vreme.
Ta druga rezolucija nikada nije usvojena i jedno od glavnih pitanja Bleru je da li je izvršio politički pritisak na Pravobranioca da promeni prvobitnu odluku da bi rat protiv Iraka bio legalan samo u slučaju usvajanja te druge rezolucije.
Drugo važno pitanje je kada se tačno Bler obavezao američkom predsedniku Bušu da će Britanija učestvovati u pretežno američkoj intervenciji u Iraku.
Prema nekim izvorima, to je bilo u leto 2002. godine, dakle daleko pre glasanja u parlamentu i u vreme kada je u javnosti govorio da konačna odluka o Iraku nije doneta.
Demonstracije protiv Blera
Ispred konferencijskog centra Kraljica Elizabaeta II, u kojem Komisija zaseda a koji se nalazi odmah preko puta zgrade parlamenta, okupilo se nekoliko desetina demonstranata.
Oni i druge organizacije traže da se utvrdi krivična odgovornost za uvođenje zemlje u rat protiv Iraka.
Piter Brirli je otac vojnika koji je poginuo u Iraku 2003. godine:
"Lično mislim da o ovome treba da se pokrene krivična istraga tokom koje bi Toni Bler morao da odgovara na pitanja advokata za koje mislim da bi ga bolje saslušali od ove Komisie. Morao bi da svedoči pod zakletvom i ne bi smeo da laže."
Kris Najnham iz organizacije "Stop ratu" kaže da je potpuno jasno da je Bler lagao parlament i javnost o legalnosti rata, te da je taj sukob, po njegivm rečima, bio i kriminalan i katastrofalan.
"Više nema nijednog izgovora za neizvođenje Blera pred sud, niti za njegov ostanak na položaju mirovnog posrednika na Bliskom istoku", tvrdi ovaj aktivista.
Diplomatski urednik BBC-ja Džonatan Markus ističe da će zaključak Komisije biti najvažniji:
"Bez obzira na političko pozorište javnog saslušavanja jednog bivšeg premijera, pravi test ove Komisije biće njen završni izveštaj. U njoj sede ljudi koji su iskusni u pisanju preciznih izveštaja o kompleksnim pitanjima. Već sada je, međutim, jasno da su veći delovi britanske države, uključujući elemente obaveštajnih agencija, verovali još 2003. da je ulazak u rat protiv Iraka greška."
Štampa o Blerovom svedočenju
Londonski Gardijan napominje da su članovi Komisije između ostalog imali uvid u privatne Blerove beleške o njegovim sastancima s Bušom i da je za očekivati da neka pitanja budu povezana s onim što piše u tim beleškama.
Komisija je tražila dozvolu da delove tih beleški objavi, ali je nije dobila.
Pretpostavlja se da će oni od Blera takođe tražiti da objasni kako se postavio prema pravnim savetima u vezi s legalnošću rata koje je dobijao od tadašnjeg britanskog državnog tužioca.
Indipendent čitaocima skreće pažnju da od drugog Blerovog pojavljivanja pred Komisjom ne očekuju ono što nisu dobili ni prilikom prvog - izvinjenje.
Bivši premijer je tada rekao da preuzima odgovornost za ulazak u rat, ali je odbio da se izvini.
BBCSerbian