Blagodeti baštovanstva po vaše zdravlje

[dusicadraga]

BLAGODETI BAŠTOVANSTVA PO VAŠE ZDRAVLJE​

Sadnja cveća i povrća može da donese divne dekoracije za vaš životni prostor, kao i ukusne plodove za vašu trpezu. Ali da li ste znali da baštovanstvo takođe utiče i na zdravlje? Pripremili smo za vas osam iznenađujućih blagodeti baštovanstva po vaše zdravlje; pa, ako nameravate da se u tome okušate, pročitajte, jer će vas možda pogurati da počnete što pre.

Ako živite u kući sa dvorištem, ili ste možda upravo kupili vikendicu, imaćete više prostora da se okušate u gajenju cveća, voća i povrća. Ali, za početak vam je dovoljan čak i malo veći balkon, dobra volja i malo mašte. Zato hajde da vidimo kakve to benefite donosi vašem zdravlju…

#1. Baštovanstvo može da izgradi samopouzdanje​

Možda ne mislite da ste rođeni sa zelenim palcem (kako to poetično kažu Englezi), ali nakon pripreme zemljišta, sadnje, negovanja i berbe biljaka, možda ćete u ogledalu primetiti malo drugačiju osobu. Biće to osoba koja može da uzgaja biljke, i koja je malo više je u skladu sa prirodom. Postizanje novih rezultata uvek je dobro, a ako ste uspeli da podignete baštu, što ranije niste mogli, šta je to što sada ne možete?

#2. Baštovanstvo je dobro za vaše srce​

Sve to kopanje, sadnja i čupanje korova sagoreva kalorije, ali i jača vaše srce. Kako lekari kažu, postoje fizičke koristi od ručnog rada u baštovanstvu. Rad u bašti nije lak, ali donosi mnogo kardiovaskularnih koristi. Praktično, deluje na srce poput kardio vežbi, a pritom vas ne košta ništa, jer ne zahteva od vas da idete u neki rekreativni centar.

#3. Baštovanstvo utiče i na smanjenje stresa​

Fotografija: Unsplash

I ne samo stresa, baštovanstvo može da pomogne i u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti. Ono vam daje priliku da se fokusirate na nešto, i da stavite svoj um u pogon da radi sa određenim zadatkom i ciljem. A to je posebno korisno u današnje vreme, kada su sve bolesti u porastu, a posebno mentalne jer, živi se izuzetno brzo i veoma stresno. Čak i ako je u pitanju samo nekoliko saksija na balkonu ili dasci ispod prozora vaše dnevne sobe.

#4. Baštovanstvo je hobi koji vas čini srećnim​

Možda vam to ranije nije padalo na pamet, ali dobijanje zemlje ispod noktiju dok kopate i plevite baštu, može vas prilično usrećiti. Zapravo, udisanje zdravih bakterija koje žive u zemlji i oslobađaju se sa svakim potezom motike ili ašova, može da poveća nivo serotonina (hormona sreće), i samim tim - smanji anksioznost.

#5. Baštovanstvo može da poveća snagu vaših ruku​

Sva ta kopanja, sadnje i čupanje korova ne čini dobro samo biljkama. Baštovanstvo takođe povećava snagu vaših ruku, što je sjajan način da vaše ruke i prsti postanu, i ostanu jaki što je duže moguće, što će ujedno uticati i na vaše držanje.

#6. Baštovanstvo je dobro za celu porodicu​

Fotografija: Unsplash

Upravo tako! Baštovanstvo može da bude aktivnost koju obavljate sami, ali i prilika za povezivanje sa svojom porodicom i prijateljima. Sreća, i odbrana od stresa koje ono pruža su sjajne stvari koje možete da podelite sa voljenima.

Takođe, baštovanstvo ima posebne koristi za decu. Rani dodir sa zemljom povezan je sa brojnim zdravstvenim benefitima, od smanjenja alergija, do autoimunih bolesti. Ne štitite svoju decu previše, pustite ih da baštovanstvo shvate kao igru, jer će ih to naučiti da postanu i ostanu povezani sa prirodom i kasnije.

#7. Baštovanstvo vam daje zdravu dozu vitamina D​

Tako je! A zdrava doza vitamina D povećava nivoe kalcijuma, što koristi vašim kostima i imunološkom sistemu. Izloženost sunčevoj svetlosti pomogla je starijim odraslim osobama da dostignu adekvatne količine vitamina D. Naravno, ne zaboravite na kremu za sunčanje i šešir na glavi, jer ni previše sunca nije dobro. I da ponovimo ono što lekari stalno preporučuju, izbegavajte radove sredinom dana, kada je sunčeva svetlost najjača. Dakle, koristite jutarnje i večernje časove za brigu o svojoj bašti.

#8. Uzgoj sopstvene hrane može da vam pomogne da se hranite zdravije​

Ako imate baštu sa svojim povrćem, začinima ili voćem, imaćete svežu hranu o kojoj znate sve! Znate da nije tretirana pesticidima, da možete da je jedete slobodno, čak i tokom radova u bašti. A ima li šta lepše od toga da uzberete nešto što ste sami proizveli, obrišete malo i slobodno zagrizete, bez straha od nepoznate hemije kojom se tretira većina onoga što inače kupujemo na pijaci.

I na kraju…​

Fotografija: Unsplash

U današnje, stresno vreme, sve je više onih koji žele da se na bilo koji način posvete baštovanstvu. Ako i nemaju svoje parče zemlje, to rade na balkonima, i takvi balkoni su prave male oaze u sred grada. Žardinjere su pogodne da se u njima gaji sve, od cveća i začinskog bilja, do jagoda, čeri paradajza i papričica.

Ako se potrudite da pored saksija stavite i garnituru za sedenje, i kvalitetno osvetljenje, imaćete mesto za uživanje u baštovanstvu, ali i u druženju sa porodicom i prijateljima u večernjim satima. Možda za to niste čuli, ali po svetu postoje i zajedničke bašte u okviru lokalnih zajednica, koje se mogu pronaći na najneobičnijim mestima. Isto tako, na mnogim zgradama ravnih krovova, mogu se videti i košnice sa pčelama.

Mnogi su željni jedinstva sa prirodom, a pritom vezani za grad, što ih ne sprečava da i u gradskoj sredini naprave svoju malu, zelenu oazu, od koje će imati višestruke koristi.

A šta vi mislite o tome? Imate li svoju baštu, ili bar cvetni balkon? Koliko to utiče na vaše zdravlje? Podelite svoje utiske sa nama u komentarima.



Naslovna fotografija: Unsplash
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: Srbijaspace.com