Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Bitka za „Majn kampf”
Rasprave povodom predloga da se 2015. godine u Nemačkoj štampa, uz kritička, naučno–istorijska tumačenja, knjiga Adolfa Hitlera.
Prvi put posle 1945. godine u Nemačkoj bi trebalo da bude ponovo štampano delo Adolfa Hitlera „Majn kampf. Ovaj zahtev zvanično je uputio bavarskoj vladi – pokrajina Bavarska vlasnik je autorskih prava na ovu knjigu – minhenski Institut za istoriju. Pomenuti Institut predlaže da se „Majn kampf” ponovo štampan na nemačkom jeziku 2015. godine i da bude „upakovan u kritička, naučnoistorijska tumačenja.
U Nemačkoj nije dozvoljeno štampanje „Majn kampfa” ali ova zabrana ističe 2015. godine kada se navršava sedamdeset godina od Hitlerovog samoubistva. Upravo ova godišnjica bila je povod minhenskom Institutu za istoriju da od pokrajinskih vlasti – Ministarstva finansija – zatraži dozvolu za štampanje Hitlerovog dela. Bavarsko Ministarstvo finansija je, kako izveštava u onlajn izdanju nedeljnik „Štern”, odbacilo ovu molbu.
Utisak je, međutim, da ovim potezom bavarskog ministarstva nije u Nemačkoj okončana bitka za „Majn kampf”. Postoji, naime, veoma ozbiljna argumentacija zagovornika ponovnog objavljivanja ovog Hitlerovog pamfleta koja sugeriše da je bolje objaviti „Majn kampf”, uz naučno argumentovane kritičke primedbe, nego čekati 2015. kada će to moći da urade i najekstremnije neonacističke organizacije.
Zanimljivo je da se u najnoviju raspravu o „Majn kampfu” uključio i Centralni savet Jevreja u Nemačkoj.
„Želimo da pitanje pažljivo procenimo”, izjavio je Štefan Kramer, generalni sekretar Centralnog saveta. „Kritička verzija Hitlerovog dela pruža šansu da se konačno razbije mit o knjizi koji još vlada u određenim krugovima nemačkog društva.”
Iz krugova Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj pojavilo se i nezvanično tumačenje koje prenosi „Štern da bi „komentarisano izdanje Hitlerovog dela moglo da bude ključni prilog u objašnjavanju holokausta,
Na sličnoj talasnoj dužini razmišlja i britanski istoričar Jan Keršou (poznat po monumentalnoj biografiji Adolfa Hitlera) koji podseća da se „već odavno zalaže za kritičko izdanje ’Majn kampfa’”.
„Svaki pokušaj ograničavanja čitalaca u vreme Interneta potpuno je nemoguć kaže Keršou zaključujući da je, zbog toga, bolje ponuditi kritičku verziju knjige.
Hitler je prvi tom „Majn kampfa” napisao 1924. godine, za vreme izdržavanja kazne u zatvoru Landzberg, u Gornjoj Bavarskoj. Dugo je vladao mit da je Hitler ovaj deo „Majn kampfa” diktirao svom zameniku Rudolfu Hesu, ali najnovija saznanja govore da je kasniji nemački firer ipak sam pisao knjigu. Posle prevremenog puštanja na slobodu Adolf Hitler je drugi deo knjige zaista izdiktirao svom sledbeniku Maksu Amanu.
Prvobitno je Hitler planirao da njegov rad ima naslov „Četiri i po godine (borbe) protiv laži, gluposti i kukavičluka” ali je on ipak skraćen na – „Moja borba”. Najvažnije poruke iz Hitlerove „autobiografije” su: nasilno pripajanje Austrije Nemačkoj, brutalni antisemitizam, borba za prevlast arijevske rase i uspostavljanje nemačkog životnog prostora – na prvom mestu osvajanje Sovjetskog Saveza – ukidanje klasičnog parlamentarizma uspostavljanje germanske firer-države…
Prvi deo „Majn kampfa” štampan je 18. jula 1925. godine, drugi tom 11. decembra 1925. Od tog trenutka Hitlerova knjiga doživela je ogroman broj izdanja, kako u Nemačkoj tako i u svetu. U Nemačkoj je, na primer, od 1936. godine uvedeno pravilo da se na venčanju, umesto Biblije, mladencima poklanja „Majn kampf”. Od knjige je Hitler imao ogromnu zaradu, poznato je da je prvih godina dobijao deset procenata od svakog prodatog primerka. Prema nekim podacima do 1943. u Nemačkoj je „Majn kampf” štampan u više od deset miliona primeraka.
Između 1933. i 1938. „Majn kampf” je preveden na engleski, francuski, španski, danski, švedski i mađarski jezik. Posle 1945. Hitlerova knjiga nije štampana u Nemačkoj ali je, na drugoj strani, doživela mnogobrojna izdanja na različitim jezicima – čak i na hebrejskom.
Izvor: Politika/Žarko Rakić
Rasprave povodom predloga da se 2015. godine u Nemačkoj štampa, uz kritička, naučno–istorijska tumačenja, knjiga Adolfa Hitlera.
Prvi put posle 1945. godine u Nemačkoj bi trebalo da bude ponovo štampano delo Adolfa Hitlera „Majn kampf. Ovaj zahtev zvanično je uputio bavarskoj vladi – pokrajina Bavarska vlasnik je autorskih prava na ovu knjigu – minhenski Institut za istoriju. Pomenuti Institut predlaže da se „Majn kampf” ponovo štampan na nemačkom jeziku 2015. godine i da bude „upakovan u kritička, naučnoistorijska tumačenja.
U Nemačkoj nije dozvoljeno štampanje „Majn kampfa” ali ova zabrana ističe 2015. godine kada se navršava sedamdeset godina od Hitlerovog samoubistva. Upravo ova godišnjica bila je povod minhenskom Institutu za istoriju da od pokrajinskih vlasti – Ministarstva finansija – zatraži dozvolu za štampanje Hitlerovog dela. Bavarsko Ministarstvo finansija je, kako izveštava u onlajn izdanju nedeljnik „Štern”, odbacilo ovu molbu.
Utisak je, međutim, da ovim potezom bavarskog ministarstva nije u Nemačkoj okončana bitka za „Majn kampf”. Postoji, naime, veoma ozbiljna argumentacija zagovornika ponovnog objavljivanja ovog Hitlerovog pamfleta koja sugeriše da je bolje objaviti „Majn kampf”, uz naučno argumentovane kritičke primedbe, nego čekati 2015. kada će to moći da urade i najekstremnije neonacističke organizacije.
Zanimljivo je da se u najnoviju raspravu o „Majn kampfu” uključio i Centralni savet Jevreja u Nemačkoj.
„Želimo da pitanje pažljivo procenimo”, izjavio je Štefan Kramer, generalni sekretar Centralnog saveta. „Kritička verzija Hitlerovog dela pruža šansu da se konačno razbije mit o knjizi koji još vlada u određenim krugovima nemačkog društva.”
Iz krugova Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj pojavilo se i nezvanično tumačenje koje prenosi „Štern da bi „komentarisano izdanje Hitlerovog dela moglo da bude ključni prilog u objašnjavanju holokausta,
Na sličnoj talasnoj dužini razmišlja i britanski istoričar Jan Keršou (poznat po monumentalnoj biografiji Adolfa Hitlera) koji podseća da se „već odavno zalaže za kritičko izdanje ’Majn kampfa’”.
„Svaki pokušaj ograničavanja čitalaca u vreme Interneta potpuno je nemoguć kaže Keršou zaključujući da je, zbog toga, bolje ponuditi kritičku verziju knjige.
Hitler je prvi tom „Majn kampfa” napisao 1924. godine, za vreme izdržavanja kazne u zatvoru Landzberg, u Gornjoj Bavarskoj. Dugo je vladao mit da je Hitler ovaj deo „Majn kampfa” diktirao svom zameniku Rudolfu Hesu, ali najnovija saznanja govore da je kasniji nemački firer ipak sam pisao knjigu. Posle prevremenog puštanja na slobodu Adolf Hitler je drugi deo knjige zaista izdiktirao svom sledbeniku Maksu Amanu.
Prvobitno je Hitler planirao da njegov rad ima naslov „Četiri i po godine (borbe) protiv laži, gluposti i kukavičluka” ali je on ipak skraćen na – „Moja borba”. Najvažnije poruke iz Hitlerove „autobiografije” su: nasilno pripajanje Austrije Nemačkoj, brutalni antisemitizam, borba za prevlast arijevske rase i uspostavljanje nemačkog životnog prostora – na prvom mestu osvajanje Sovjetskog Saveza – ukidanje klasičnog parlamentarizma uspostavljanje germanske firer-države…
Prvi deo „Majn kampfa” štampan je 18. jula 1925. godine, drugi tom 11. decembra 1925. Od tog trenutka Hitlerova knjiga doživela je ogroman broj izdanja, kako u Nemačkoj tako i u svetu. U Nemačkoj je, na primer, od 1936. godine uvedeno pravilo da se na venčanju, umesto Biblije, mladencima poklanja „Majn kampf”. Od knjige je Hitler imao ogromnu zaradu, poznato je da je prvih godina dobijao deset procenata od svakog prodatog primerka. Prema nekim podacima do 1943. u Nemačkoj je „Majn kampf” štampan u više od deset miliona primeraka.
Između 1933. i 1938. „Majn kampf” je preveden na engleski, francuski, španski, danski, švedski i mađarski jezik. Posle 1945. Hitlerova knjiga nije štampana u Nemačkoj ali je, na drugoj strani, doživela mnogobrojna izdanja na različitim jezicima – čak i na hebrejskom.
Izvor: Politika/Žarko Rakić