- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Bikini slavi 66 godina
Zvezdani trenutak bikini je doživeo na prelepom telu Brižit Bardo, koja je 1953. godine na filmskom festivalu u Kanu skandalizovala svet pozirajući u njemu na plaži
Rezultati jednog istraživanja pokazuju da, od svih prodatih bikinija na svetu, čak 85 odsto njih nikada ne dodirne vodu! Ipak, ako vaš bikini spada u onih 15 odsto, odnosno ako će ove godine na sebi osetiti morsku so, i to prvi put možda upravo 5. jula, znajte da je upravo tog dana, pre 66 godina, predstavljen najmanji dvodelni kupaći kostim na svetu.
Pojava bikinija doživljena je kao skandal planetarnih razmera, a veliku ulogu u njegovoj osudi odigrala je crkva. Tamo gde je njen uticaj bio naročito jak, u Belgiji, Italiji i Španiji, momentalno je zabranjeno nošenje ovog smelog odevnog predmeta, a ostalo je zabeleženo da je gradonačelnik čuvenog francuskog letovališta, Bijarica, dekretom zabranio nošenje bikinija.
Međutim, vratimo li se u antička vremena, pomalo je nejasno zašto se vekovima kasnije, u takozvano savremeno doba, oko samo nekoliko centimetara krpica digla tolika buka. Pa, naši daleki preci bili su zakleti nudisti! Kupali su se potpuno goli. U staroj Grčkoj i Rimu oko javnih kupališta dešavao se bogat društveni život. Uglavnom su nošene toge, ali scene na mozaicima ukazuju na to da su i drevne Rimljanke znale za dvodelni kupaći kostim. I u antičkoj Grčkoj žene su nosile traku preko grudi, a ostalo je zabeleženo i da je u 6. veku vizantijska carica Teodora nosila nešto nalik današnjem bikiniju dok je nastupala kao glumica.
U srednjem veku gotovo svi veći evropski gradovi imali su zajednička javna kupališta, gde se pevalo, pilo, jelo, gde su ugovarani brakovi ali i pružane erotske usluge. I muškarci i žene kupali su se goli, a modna pravila nalagala su nošenje samo jednog detalja - kapice. To je naročito važilo za žene. Međutim, jak uticaj crkve, skupi troškovi grejanja vode i trend iz Francuske koji je nalagao kupanje u parfemima umesto u vodi, učinila su to da javna kupališta padnu u zaborav. Međutim, pošto je golotinja bila isključena a nisu postojali posebni kostimi za kupanje, u vodu se ulazilo u uobičajenoj odeći.
Posebna oprema za kupanje napravljena je tek krajem 18. veka, kada su morske obale postale idealna mesta za odmor, i nalikovala je onoj za spavanje - bila je to duga haljina ispod koje se nosio korset i posebne cipele i čarape za vodu, šešira... Zanimljivo je to da su na haljinu često prišivani tegovi kako se ne bi dogodilo da se ona, pri ulasku u vodu, nepristojno podigne. Posle ovih pionirskih koraka, sredinom 19. veka, kreiran je komplet u mornarskom stilu, pamučna tunika kratkih rukava dužine do kolena, ispod koje su bili obavezni korset i pantalone do gležnja, a neizostavni su bili i slamnati šešir i suncobran. U to doba, kada su žene obmotane metrima tkanine ulazile u vodu, i to samo do bokova, i presvlačile se čim iz nje izađu, australijska plivačica Anet Kelerman odvažila se na revolucionarni korak. Ona se 1907. godine pojavila na plaži u Bostonu u jednodelnom kupaćem kostimu, kakve su nosili muškarci. Bio je sašiven od debljeg pamuka, zakopčan do grla, imao je duge nogavice... Ipak, mokar i bez obaveznog korseta ispod, za to doba bio je više nego provokativan. Kelermanova je zbog toga uhapšena, ali ovaj događaj ne samo da nije narušio njenu karijeru, već ju je i inspirisao da stvori liniju kupaćih kostima pod svojim imenom. Osim toga, ona je kasnije, 1952. godine, nadahnula filmadžije, pa ju je na velikom platnu igrala Ester Vilijams. A samo tri godine posle njenog hapšenja, jedna druga plivačica, Engleskinja Gledis Ozborn, pokazala je još veću hrabrost, pojavivši se na takmičenju u kupaćem kostimu od svile!
Kada su 30-ih godina prošlog veka lekari počeli pacijentima da sunčanje prepisuju kao deo terapije, i odeća za kupanje postala je smelija. Otrkivaju se ruke, leđa, dekoltei, noge... Međutim, nova revolucija u ovom segmentu mode dogodila se tek 50-ih godina, zahvaljujući dvojici Francuza, koji su, inspirisani američkim atomskim probama u južnom Pacifiku, stvorili najoskudnije dvodelne kupaće kostime. Prvo je modni dizajner Žak Em u svojoj radnji u Kanu izložio dvodelni kupaći nazvan “atom”, za koji je ustvrdio da je najmanji na svetu. Nešto kasnije je sa svojom kreacijom u istoriju ušao i njegov konkurent Luj Rear, otac “bikinija”, tvrdeći da je prepolovio atom, odnosno napravio kostim “manji od najmanjeg”, koji “može da se provuče kroz venčani prsten”. Njegov izum, bikini, tako je nazvan zbog događaja koji su u to vreme potresali svet, odnosno hidrogenske bombe koju su Amerikanci te godine bacili na ostrvo Bikini. Nijedna profesionalna manekenka, međutim, nije želela da obuče njegovu smelu kreaciju. Ali, učinila je to egzotična plesačica, striptizeta Mišelin Bernardini, koja je obnažena nastupala u kasinu. U kreaciji minimalnih dimenzija prošetala je 5. jula 1946. godine pored bazena u Parizu. Prisutni su bili šokirani, crkva skandalizovana, a jedan američki modni novinar napisao je kako bikini o ženi koja ga nosi otkriva sve osim devojačkog imena njene majke. Gospođici Bernardini hrabrost se isplatila – dobila je 50.000 pisama i na desetine bračnih ponuda!
Zvezdani trenutak bikini je doživeo na prelepom telu Brižit Bardo, koja je 1953. godine na filmskom festivalu u Kanu skandalizovala svet pozirajući u njemu na plaži. Njene fotografije učinile su da Sen Trope postane svetska prestonica bikinija. Izazovu nije odolela ni Džejn Mensfild, pozirajući godinu dana kasnije u bikiniju za naslovnu stranu magazina “Lajf”. Primer holivudskih lepotica (Merilin Monro, Ava Gardner, Rita Hejvort, nešto kasnije i Rakel Velč) sledile su devojke i mlade žene na američkim i evropskim plažama i kupalištima. U Evropi, osim Bardo, ovaj fatalni komad odeće promovisale su i Anita Ekberg i Sofija Loren.
Ta vremena donela su i seksualnu revoluciju, pojavile su se mini suknje, odeća je šivena od providnih materijala. Pojava monokinija – bikinija koji se sastoji samo od kupaćih gaćica – bio je logičan sled događaja. I on je, naravno, bio dočekan osudama, kao i tange, koje su skrojene početkom 80-ih. Do kraja 20. veka bikini je postao najpopularniji odevni predmet za plažu. Sudeći po rečima francuskog modnog istoričara Olivijea Sajara, to nema toliko veze sa modom, koliko sa ženskom moći. Pojednostavljeno rečeno, između bikinija i ženske emancipacije stoji znak jednakosti.
BONDOVE DEVOJKE
Od svih filmskih diva koje su se na ekranu pojavile obučene u bikini, naročito zapažena bila je Ursula Andres. Ko ne pamti scenu u kojoj ona izranja iz vode u belom kupaćem kostimu? Sama je priznala da joj je bikini doneo veliki uspeh, a zbog šoka kojeg je izazvao, glumičino prezime je u šali izgovarano kao “Undress”, što znači – “bez odeće”. Dva parčeta tkanine koje je nosila 1962. u filmu o Džemsu Bondu, posle 39 godina slučajno je pronašla na tavanu i odlučila da ih proda. Na aukciji, za više od 60 hiljada dolara, kupio ih je Robert Erl, jedan od osnivača lanca restorana “Planeta Holivud”. Pre devet godina u nastavku filmskog serijala o agentu 007, na Ursulinu čuvenu scenu podsetila nas je Hale Beri, izronivši iz vode u narandžastom bikiniju.
NAJLUĐI I NAJSKUPLJI
Najskuplji bikini dizajnirala je 2006. godine juvelirka Suzan Rozen. Na njega je utrošeno 150 karata prvoklasnih dijamanata, pa je vrednost procenjena na 30 miliona dolara! Na tako visoku cenu uticala je i činjenica da nije napravljen od platna, već od platine. Osim ovog najvećeg primera luksuza među mini-bikinijima, pažnju javnosti zavredeli su još neki modeli, ne tako skupoceni, ali veoma neobični. Na primer, svojevremeno je jedna nemačka kompanija napravila seksi bikini “budi gola”, koji kada ste na suvom izgleda kao i svaki drugi, ali se u kontaktu sa vodom potpuno istopi, odnosno iščezne. Solarni bikini je, pak, snabdeven USB priključkom i uz pomoć njega možete na plaži da napajate svoje električne uređaje. Postoji, takođe, i “The SmartSwim Bikini”, koji ima ugrađen čitač za UV zračenje. Naime, na skali od 0 do 20 prikazuje intenzitet UV zračenja, a otporan je na vodu.
Izvor: Večernje novosti
Zvezdani trenutak bikini je doživeo na prelepom telu Brižit Bardo, koja je 1953. godine na filmskom festivalu u Kanu skandalizovala svet pozirajući u njemu na plaži
Rezultati jednog istraživanja pokazuju da, od svih prodatih bikinija na svetu, čak 85 odsto njih nikada ne dodirne vodu! Ipak, ako vaš bikini spada u onih 15 odsto, odnosno ako će ove godine na sebi osetiti morsku so, i to prvi put možda upravo 5. jula, znajte da je upravo tog dana, pre 66 godina, predstavljen najmanji dvodelni kupaći kostim na svetu.
Pojava bikinija doživljena je kao skandal planetarnih razmera, a veliku ulogu u njegovoj osudi odigrala je crkva. Tamo gde je njen uticaj bio naročito jak, u Belgiji, Italiji i Španiji, momentalno je zabranjeno nošenje ovog smelog odevnog predmeta, a ostalo je zabeleženo da je gradonačelnik čuvenog francuskog letovališta, Bijarica, dekretom zabranio nošenje bikinija.
Međutim, vratimo li se u antička vremena, pomalo je nejasno zašto se vekovima kasnije, u takozvano savremeno doba, oko samo nekoliko centimetara krpica digla tolika buka. Pa, naši daleki preci bili su zakleti nudisti! Kupali su se potpuno goli. U staroj Grčkoj i Rimu oko javnih kupališta dešavao se bogat društveni život. Uglavnom su nošene toge, ali scene na mozaicima ukazuju na to da su i drevne Rimljanke znale za dvodelni kupaći kostim. I u antičkoj Grčkoj žene su nosile traku preko grudi, a ostalo je zabeleženo i da je u 6. veku vizantijska carica Teodora nosila nešto nalik današnjem bikiniju dok je nastupala kao glumica.
U srednjem veku gotovo svi veći evropski gradovi imali su zajednička javna kupališta, gde se pevalo, pilo, jelo, gde su ugovarani brakovi ali i pružane erotske usluge. I muškarci i žene kupali su se goli, a modna pravila nalagala su nošenje samo jednog detalja - kapice. To je naročito važilo za žene. Međutim, jak uticaj crkve, skupi troškovi grejanja vode i trend iz Francuske koji je nalagao kupanje u parfemima umesto u vodi, učinila su to da javna kupališta padnu u zaborav. Međutim, pošto je golotinja bila isključena a nisu postojali posebni kostimi za kupanje, u vodu se ulazilo u uobičajenoj odeći.
Posebna oprema za kupanje napravljena je tek krajem 18. veka, kada su morske obale postale idealna mesta za odmor, i nalikovala je onoj za spavanje - bila je to duga haljina ispod koje se nosio korset i posebne cipele i čarape za vodu, šešira... Zanimljivo je to da su na haljinu često prišivani tegovi kako se ne bi dogodilo da se ona, pri ulasku u vodu, nepristojno podigne. Posle ovih pionirskih koraka, sredinom 19. veka, kreiran je komplet u mornarskom stilu, pamučna tunika kratkih rukava dužine do kolena, ispod koje su bili obavezni korset i pantalone do gležnja, a neizostavni su bili i slamnati šešir i suncobran. U to doba, kada su žene obmotane metrima tkanine ulazile u vodu, i to samo do bokova, i presvlačile se čim iz nje izađu, australijska plivačica Anet Kelerman odvažila se na revolucionarni korak. Ona se 1907. godine pojavila na plaži u Bostonu u jednodelnom kupaćem kostimu, kakve su nosili muškarci. Bio je sašiven od debljeg pamuka, zakopčan do grla, imao je duge nogavice... Ipak, mokar i bez obaveznog korseta ispod, za to doba bio je više nego provokativan. Kelermanova je zbog toga uhapšena, ali ovaj događaj ne samo da nije narušio njenu karijeru, već ju je i inspirisao da stvori liniju kupaćih kostima pod svojim imenom. Osim toga, ona je kasnije, 1952. godine, nadahnula filmadžije, pa ju je na velikom platnu igrala Ester Vilijams. A samo tri godine posle njenog hapšenja, jedna druga plivačica, Engleskinja Gledis Ozborn, pokazala je još veću hrabrost, pojavivši se na takmičenju u kupaćem kostimu od svile!
Kada su 30-ih godina prošlog veka lekari počeli pacijentima da sunčanje prepisuju kao deo terapije, i odeća za kupanje postala je smelija. Otrkivaju se ruke, leđa, dekoltei, noge... Međutim, nova revolucija u ovom segmentu mode dogodila se tek 50-ih godina, zahvaljujući dvojici Francuza, koji su, inspirisani američkim atomskim probama u južnom Pacifiku, stvorili najoskudnije dvodelne kupaće kostime. Prvo je modni dizajner Žak Em u svojoj radnji u Kanu izložio dvodelni kupaći nazvan “atom”, za koji je ustvrdio da je najmanji na svetu. Nešto kasnije je sa svojom kreacijom u istoriju ušao i njegov konkurent Luj Rear, otac “bikinija”, tvrdeći da je prepolovio atom, odnosno napravio kostim “manji od najmanjeg”, koji “može da se provuče kroz venčani prsten”. Njegov izum, bikini, tako je nazvan zbog događaja koji su u to vreme potresali svet, odnosno hidrogenske bombe koju su Amerikanci te godine bacili na ostrvo Bikini. Nijedna profesionalna manekenka, međutim, nije želela da obuče njegovu smelu kreaciju. Ali, učinila je to egzotična plesačica, striptizeta Mišelin Bernardini, koja je obnažena nastupala u kasinu. U kreaciji minimalnih dimenzija prošetala je 5. jula 1946. godine pored bazena u Parizu. Prisutni su bili šokirani, crkva skandalizovana, a jedan američki modni novinar napisao je kako bikini o ženi koja ga nosi otkriva sve osim devojačkog imena njene majke. Gospođici Bernardini hrabrost se isplatila – dobila je 50.000 pisama i na desetine bračnih ponuda!
Zvezdani trenutak bikini je doživeo na prelepom telu Brižit Bardo, koja je 1953. godine na filmskom festivalu u Kanu skandalizovala svet pozirajući u njemu na plaži. Njene fotografije učinile su da Sen Trope postane svetska prestonica bikinija. Izazovu nije odolela ni Džejn Mensfild, pozirajući godinu dana kasnije u bikiniju za naslovnu stranu magazina “Lajf”. Primer holivudskih lepotica (Merilin Monro, Ava Gardner, Rita Hejvort, nešto kasnije i Rakel Velč) sledile su devojke i mlade žene na američkim i evropskim plažama i kupalištima. U Evropi, osim Bardo, ovaj fatalni komad odeće promovisale su i Anita Ekberg i Sofija Loren.
Ta vremena donela su i seksualnu revoluciju, pojavile su se mini suknje, odeća je šivena od providnih materijala. Pojava monokinija – bikinija koji se sastoji samo od kupaćih gaćica – bio je logičan sled događaja. I on je, naravno, bio dočekan osudama, kao i tange, koje su skrojene početkom 80-ih. Do kraja 20. veka bikini je postao najpopularniji odevni predmet za plažu. Sudeći po rečima francuskog modnog istoričara Olivijea Sajara, to nema toliko veze sa modom, koliko sa ženskom moći. Pojednostavljeno rečeno, između bikinija i ženske emancipacije stoji znak jednakosti.
BONDOVE DEVOJKE
Od svih filmskih diva koje su se na ekranu pojavile obučene u bikini, naročito zapažena bila je Ursula Andres. Ko ne pamti scenu u kojoj ona izranja iz vode u belom kupaćem kostimu? Sama je priznala da joj je bikini doneo veliki uspeh, a zbog šoka kojeg je izazvao, glumičino prezime je u šali izgovarano kao “Undress”, što znači – “bez odeće”. Dva parčeta tkanine koje je nosila 1962. u filmu o Džemsu Bondu, posle 39 godina slučajno je pronašla na tavanu i odlučila da ih proda. Na aukciji, za više od 60 hiljada dolara, kupio ih je Robert Erl, jedan od osnivača lanca restorana “Planeta Holivud”. Pre devet godina u nastavku filmskog serijala o agentu 007, na Ursulinu čuvenu scenu podsetila nas je Hale Beri, izronivši iz vode u narandžastom bikiniju.
NAJLUĐI I NAJSKUPLJI
Najskuplji bikini dizajnirala je 2006. godine juvelirka Suzan Rozen. Na njega je utrošeno 150 karata prvoklasnih dijamanata, pa je vrednost procenjena na 30 miliona dolara! Na tako visoku cenu uticala je i činjenica da nije napravljen od platna, već od platine. Osim ovog najvećeg primera luksuza među mini-bikinijima, pažnju javnosti zavredeli su još neki modeli, ne tako skupoceni, ali veoma neobični. Na primer, svojevremeno je jedna nemačka kompanija napravila seksi bikini “budi gola”, koji kada ste na suvom izgleda kao i svaki drugi, ali se u kontaktu sa vodom potpuno istopi, odnosno iščezne. Solarni bikini je, pak, snabdeven USB priključkom i uz pomoć njega možete na plaži da napajate svoje električne uređaje. Postoji, takođe, i “The SmartSwim Bikini”, koji ima ugrađen čitač za UV zračenje. Naime, na skali od 0 do 20 prikazuje intenzitet UV zračenja, a otporan je na vodu.
Izvor: Večernje novosti