LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ekonomske prognoze 2012.
Biće novih otkaza
Blic
Nezaposleni koji su protekle godine bezuspešno tražili posao neće biti u boljoj situaciji ni ove godine. Biće novih otpuštanja, ocenjuju ugledni ekonomisti, prognozirajući da će narednih 12 meseci praktično biti izgubljeno kada je reč o poboljšanju situacije na tržištu rada.
Nezaposlenost će u Srbiji i dalje biti ekonomski problem broj jedan. Država je, istovremeno, prešla granicu zakonski dozvoljenog zaduživanja i sada je neophodna sveobuhvatna reforma, a to u prvo vreme uvek znači manje novih radnih mesta. Malo ohrabrenja mogu doneti banke i investitori, ako ne odustanu od ulaganja. O ekonomskim kretanjima u 2012. godini za “Blic” govore ekonomisti Vladimir Gligorov i Vladimir Vučković.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
[/TR]
[/TABLE]
Vladimir Gligorov
1 Projekcije privrednih vlasti računaju sa rastom investicija i izvoza. No, kako se očekuje rast do najviše 1,5 odsto, ukupna zaposlenost će se i dalje smanjivati. Trebalo bi doneti mere koje će obezbediti veća privatna ulaganja kako bi došlo do povećanja zaposlenosti u privatnom sektoru. Potrebne su i mere za unapređenje kvalifikacija i lakše povezivanje tražnje sa ponudom rada. Ova je godina izgubljena kada je reč o poboljšanju tržišta rada, a cilj bi trebalo da bude da nijedna sledeća godina ne bude takva.
2 Kamate koje poverioci trenutno traže da bi kreditirali državu su na nivou koji čini zaduživanje neodrživim, što znači da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Bolje je da se država ne zadužuje dodatno. Sada je neophodna sveobuhvatna reforma. Njeni početni negativni efekti bi vodili socijalnom otporu koji, dok ne dođe do trajnijeg oporavka privrede, može da preživi jedino Vlada sastavljena posle ubedljive pobede na izborima. Bez reforme, privreda će stagnirati, a javni dugovi neće moći u celini da budu vraćeni.
3 Daleko najbolje sredstvo je kurs dinara. Ali potrebne su i investicije da bi se povećala proizvodnja robe za izvoz, pogotovo one koja se trenutno i ne proizvodi. Zato investitori treba da očekuju da će troškovi biti i ostati konkurentni. Ostale mere daju kratkoročne i neodržive rezultate. Neki izvozni sektori, kao poljoprivreda, imaju problem sa produktivnošću i tu novčane olakšice ne pomažu.
4 U Srbiji, povremeno jak dinar pogoduje državi, jer znači lakše servisiranje dugova u stranom novcu. Nekad se kurs koriguje nadole kako bi se podstakao izvoz, a onda se precenjuje da bi se usporila inflacija i obezbedio realni rast dohodaka. Alternativa tom manipulisanju je čist fleksibilni kurs ili fiksni kurs na nivou izvesne potcenjenosti uz fiskalnu i politiku dohodaka koje ne bi dozvolile pad konkurentnosti. To pre svega znači da se inflacija uskladi sa onom u evrozoni.
5 Uticaj na Srbiju bi mogao biti manji nego u mnogim uporedivim zemljama zato što je reč o prilično zatvorenoj privredi. Usporavanje rasta izvoza neće imati preveliki ukupan efekat. Problem je više u zavisnosti od stranih finansijskih sredstava, koja će biti manje dostupna ili nedostupna. Zato će biti potrebno veće oslanjanje na domaću štednju kao izvor ulaganja.
Vladimir Vučković
1 Nezaposlenost i dalje raste i to jeste najveći ekonomski problem u Srbiji. Opasno je da se taj požar gasi kratkoročnim merama, pošto one ne daju veće rezultate. Dakle, subvencije u ma kom obliku ne mogu niti da reše, niti da ublaže problem. Država bi trebalo da unapredi ambijent za poslovanje, da smanji birokratske i fiskalne prepreke i troškove biznisu, da otpočne reforme koje će dati rezultat nakon određenog perioda. To je nešto što možemo sami da učinimo, a za ostalo u velikoj meri zavisimo od sveta.
2 Država će moći da se zadužuje u meri u kojoj vraća dospele dugove, ali će morati da se zadužuje i više. Da bismo smanjili zavisnost od kredita, moramo da smanjimo i javne rashode, a to će biti moguće samo kada se reformama javnog sektora stvori prostor za jeftiniju i efikasniju državu. Do tada nam ostaje nada da nam banke i investitori neće zatvoriti vrata, jer onda nas čeka prinudno sletanje - drastično i prisilno rezanje velikih rashoda iz budžeta.
3 Oskudna sredstva iz budžeta treba usmeravati preko razvojne banke. Ni to nije svemoguće rešenje, ali je ipak bolje od velikog broja fondova i agencija koje sad brinu o izvozu. I ovde važan impuls može da potekne od povlačenja države, u smislu unapređivanja ambijenta za poslovanje, dok manje treba očekivati od neposredne, aktivne pomoći države.
4 Realna aprecijacija dinara u 2011. je loša za izvoznike. Stoga bi bilo dobro da dinar u 2012. dalje ne jača. S druge strane, nagli porasti kursa, verovatniji nakon prethodne godine aprecijacije, ne odgovaraju nikome. Nažalost, u Srbiji imamo ili podužu i neodrživu stabilnosti ili naglu deprecijaciju. Verovatnoća da u 2012. dođe do porasta kursa nije mala, znatno je veća nego u 2011, s obzirom na mogućnost da na tržištu dođe do visoke tražnje za devizama u uslovima njihove ograničene ponude.
5 Izvoz u Italiju već opada i u najmanju ruku moramo da očekujemo teži plasman robe u evrozoni. U lošijem scenariju, kapital će postati oskudniji i skuplji, a moguće je i povlačenje novca iz Srbije u matične zemlje ovdašnjih banaka. To bi značilo teže finansiranje javnih rashoda, porast kursa i sveopštu nestabilnost. Niko ne može da proceni šta će se tačno desiti, ali je izvesno da ćemo imati velika iskušenja u 2012.
Biće novih otkaza
Blic
Nezaposleni koji su protekle godine bezuspešno tražili posao neće biti u boljoj situaciji ni ove godine. Biće novih otpuštanja, ocenjuju ugledni ekonomisti, prognozirajući da će narednih 12 meseci praktično biti izgubljeno kada je reč o poboljšanju situacije na tržištu rada.
Nezaposlenost će u Srbiji i dalje biti ekonomski problem broj jedan. Država je, istovremeno, prešla granicu zakonski dozvoljenog zaduživanja i sada je neophodna sveobuhvatna reforma, a to u prvo vreme uvek znači manje novih radnih mesta. Malo ohrabrenja mogu doneti banke i investitori, ako ne odustanu od ulaganja. O ekonomskim kretanjima u 2012. godini za “Blic” govore ekonomisti Vladimir Gligorov i Vladimir Vučković.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
- Šta u 2012. može da pokrene zaposlenost?
- Javni dug je probio granicu od 45 odsto BDP-a i zakonski država više ne može da se zadužuje. Kako će se dugovi namirivati?
- Osnov za oporavak privrede je veći izvoz. Kako izvoznike treba stimulisati?
- Kakav kurs bi bio poguban za izvoznike, uvoznike, a kakav za građane? Koliko je realno da će se i desiti najgori scenario?
- Kako će se dalja kriza u evrozoni odraziti na Srbiju, budući da su neke od pogođenih zemalja, kao Italija, naši najveći spoljnotrgovinski partneri?
[/TR]
[/TABLE]
Vladimir Gligorov
1 Projekcije privrednih vlasti računaju sa rastom investicija i izvoza. No, kako se očekuje rast do najviše 1,5 odsto, ukupna zaposlenost će se i dalje smanjivati. Trebalo bi doneti mere koje će obezbediti veća privatna ulaganja kako bi došlo do povećanja zaposlenosti u privatnom sektoru. Potrebne su i mere za unapređenje kvalifikacija i lakše povezivanje tražnje sa ponudom rada. Ova je godina izgubljena kada je reč o poboljšanju tržišta rada, a cilj bi trebalo da bude da nijedna sledeća godina ne bude takva.
2 Kamate koje poverioci trenutno traže da bi kreditirali državu su na nivou koji čini zaduživanje neodrživim, što znači da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Bolje je da se država ne zadužuje dodatno. Sada je neophodna sveobuhvatna reforma. Njeni početni negativni efekti bi vodili socijalnom otporu koji, dok ne dođe do trajnijeg oporavka privrede, može da preživi jedino Vlada sastavljena posle ubedljive pobede na izborima. Bez reforme, privreda će stagnirati, a javni dugovi neće moći u celini da budu vraćeni.
3 Daleko najbolje sredstvo je kurs dinara. Ali potrebne su i investicije da bi se povećala proizvodnja robe za izvoz, pogotovo one koja se trenutno i ne proizvodi. Zato investitori treba da očekuju da će troškovi biti i ostati konkurentni. Ostale mere daju kratkoročne i neodržive rezultate. Neki izvozni sektori, kao poljoprivreda, imaju problem sa produktivnošću i tu novčane olakšice ne pomažu.
4 U Srbiji, povremeno jak dinar pogoduje državi, jer znači lakše servisiranje dugova u stranom novcu. Nekad se kurs koriguje nadole kako bi se podstakao izvoz, a onda se precenjuje da bi se usporila inflacija i obezbedio realni rast dohodaka. Alternativa tom manipulisanju je čist fleksibilni kurs ili fiksni kurs na nivou izvesne potcenjenosti uz fiskalnu i politiku dohodaka koje ne bi dozvolile pad konkurentnosti. To pre svega znači da se inflacija uskladi sa onom u evrozoni.
5 Uticaj na Srbiju bi mogao biti manji nego u mnogim uporedivim zemljama zato što je reč o prilično zatvorenoj privredi. Usporavanje rasta izvoza neće imati preveliki ukupan efekat. Problem je više u zavisnosti od stranih finansijskih sredstava, koja će biti manje dostupna ili nedostupna. Zato će biti potrebno veće oslanjanje na domaću štednju kao izvor ulaganja.
Vladimir Vučković
1 Nezaposlenost i dalje raste i to jeste najveći ekonomski problem u Srbiji. Opasno je da se taj požar gasi kratkoročnim merama, pošto one ne daju veće rezultate. Dakle, subvencije u ma kom obliku ne mogu niti da reše, niti da ublaže problem. Država bi trebalo da unapredi ambijent za poslovanje, da smanji birokratske i fiskalne prepreke i troškove biznisu, da otpočne reforme koje će dati rezultat nakon određenog perioda. To je nešto što možemo sami da učinimo, a za ostalo u velikoj meri zavisimo od sveta.
2 Država će moći da se zadužuje u meri u kojoj vraća dospele dugove, ali će morati da se zadužuje i više. Da bismo smanjili zavisnost od kredita, moramo da smanjimo i javne rashode, a to će biti moguće samo kada se reformama javnog sektora stvori prostor za jeftiniju i efikasniju državu. Do tada nam ostaje nada da nam banke i investitori neće zatvoriti vrata, jer onda nas čeka prinudno sletanje - drastično i prisilno rezanje velikih rashoda iz budžeta.
3 Oskudna sredstva iz budžeta treba usmeravati preko razvojne banke. Ni to nije svemoguće rešenje, ali je ipak bolje od velikog broja fondova i agencija koje sad brinu o izvozu. I ovde važan impuls može da potekne od povlačenja države, u smislu unapređivanja ambijenta za poslovanje, dok manje treba očekivati od neposredne, aktivne pomoći države.
4 Realna aprecijacija dinara u 2011. je loša za izvoznike. Stoga bi bilo dobro da dinar u 2012. dalje ne jača. S druge strane, nagli porasti kursa, verovatniji nakon prethodne godine aprecijacije, ne odgovaraju nikome. Nažalost, u Srbiji imamo ili podužu i neodrživu stabilnosti ili naglu deprecijaciju. Verovatnoća da u 2012. dođe do porasta kursa nije mala, znatno je veća nego u 2011, s obzirom na mogućnost da na tržištu dođe do visoke tražnje za devizama u uslovima njihove ograničene ponude.
5 Izvoz u Italiju već opada i u najmanju ruku moramo da očekujemo teži plasman robe u evrozoni. U lošijem scenariju, kapital će postati oskudniji i skuplji, a moguće je i povlačenje novca iz Srbije u matične zemlje ovdašnjih banaka. To bi značilo teže finansiranje javnih rashoda, porast kursa i sveopštu nestabilnost. Niko ne može da proceni šta će se tačno desiti, ali je izvesno da ćemo imati velika iskušenja u 2012.