LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Beznađe nezaposlenih radnika Srbije
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Od 800.000 nezaposlenih, 200.000 je, kako pokazuje istraživanje Centra za demokratiju, bez izlaza, diksriminisano zbog krštenice.
Starosna diskriminacija tako je postala i u Srbiji, kao i u svetu, treća po učestalosti, iza rasizma i seksizma.
Imate li strah od toga da u ovim danima krize ostanete bez posla?
Sudeći po podacima Centra za demokratiju, on nije bezrazložan jer je čuvena i isto tako zastrašujuća reč „ejdžizam” s tranzicijom, kapitalizmom i otvorenom utakmicom slobodnog tržišta na najbrutalniji način postala jedan od glavnih problema Srbije i njenih građana.
Posebno onih rođenih između 1954. i 1959, godine koji su izgubili posao ili su u svakodnevnom riziku da ostanu bez njega.
Po rečima sociologa Srećka Mihailovića, nosioca projekta FCZD-a, koji se susretao s ugroženima i okviru rada njegove fokus grupe, faktički niko u Srbiji nema tačne podatke o tome koliko ljudi zbog starosne diskriminacije završi na ulici.
"Razgovori i intervjui u okviru fokus grupe su bili veoma potresni jer je reč o sudbinama ljudi, i to veoma teškim. Beležimo slučajeve da je posao izgubio poslednji član domaćinstva i nakon toga su ostali bez ikakvog prihoda. To je ostavljalo posledice i na te ljude i na porodicu, što je bilo teško preneti u samu analizu jer se uvek čini kao opšte mesto, svakom dobro poznato, ali kada čujete čoveka koji priča svoju sudbinu, onda je to mnogo drugačije", navodi on...
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Od 800.000 nezaposlenih, 200.000 je, kako pokazuje istraživanje Centra za demokratiju, bez izlaza, diksriminisano zbog krštenice.
Imate li strah od toga da u ovim danima krize ostanete bez posla?
Sudeći po podacima Centra za demokratiju, on nije bezrazložan jer je čuvena i isto tako zastrašujuća reč „ejdžizam” s tranzicijom, kapitalizmom i otvorenom utakmicom slobodnog tržišta na najbrutalniji način postala jedan od glavnih problema Srbije i njenih građana.
Posebno onih rođenih između 1954. i 1959, godine koji su izgubili posao ili su u svakodnevnom riziku da ostanu bez njega.
Po rečima sociologa Srećka Mihailovića, nosioca projekta FCZD-a, koji se susretao s ugroženima i okviru rada njegove fokus grupe, faktički niko u Srbiji nema tačne podatke o tome koliko ljudi zbog starosne diskriminacije završi na ulici.
"Razgovori i intervjui u okviru fokus grupe su bili veoma potresni jer je reč o sudbinama ljudi, i to veoma teškim. Beležimo slučajeve da je posao izgubio poslednji član domaćinstva i nakon toga su ostali bez ikakvog prihoda. To je ostavljalo posledice i na te ljude i na porodicu, što je bilo teško preneti u samu analizu jer se uvek čini kao opšte mesto, svakom dobro poznato, ali kada čujete čoveka koji priča svoju sudbinu, onda je to mnogo drugačije", navodi on...