LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Beže od žena i duga
Samo u Beogradu prošle godine nestalo 460 ljudi, 28 nije nađeno ni živo, ni mrtvo. Mnogi pobegli pritisnuti porodičnim problemima, krizom, gubitkom posla
NEMA pravila ko u Srbiji sve nestaje. Trag se podjednako gubi i deci koja beže od kuće zbog loših ocena, i starima i senilnima, ali i onima koji žele da privremeno ili zauvek „zbrišu“ iz života svoje supruge i porodice. Po sistemu, otišao je da baci đubre i više se nije vratio.
Samo u glavnom gradu, prema podacima Policijske uprave za Beograd, prošle godine je podneto 460 prijava zbog nestanka, od čega oko 340 za punoletna lica. Nerešenih je ostalo 28.
MALOLETNI
- Mladi odu zbog problema s roditeljima, ali često i pred polugođe ili na kraju školske godine zbog loših ocena i velikog broja izostanaka - kaže Saša Irević, iz Odeljenja za potrage, odsek nestali. - Sakriju se kod drugara, pa se ili sami vrate, ili ih pronađemo, mi ili roditelji.
Kada im konačno padnu u zagrljaj, roditelji zaboravljaju i na loše ocene, i na izostanke, najvažnije im je da je dete živo i zdravo. Tako deca, na neki način, manipulišu mamama i tatama.
Prošle godine je prijavljen nestanak 78 dece do 14 godina, a na kraju godine je samo jedan predmet ostao u radu. Prijavljen je i nestanak 150 dece između 14 i 18, a pet predmeta je ostalo u radu. Među ovim brojkama „krije se“ i cifra od 117 nestalih „domaca“, od čega je 114 slučajeva rešeno.
Zanimljivo je da u nekom periodu života devojčice nestaju češće nego dečaci - između 14. i 18. godine. Kod romske populacije to su mahom devojčice koje su pobegle zbog udaje.
Svaki put kad nađu maloletnika, bez obzira ko je u pitanju i koji je povod bekstva, policajci iz Irevićevog odseka prvo porazgovaraju sa detetom o okolnostima nestanka, a onda pozovu kolege iz Odeljenja za maloletnike, pa obaveste roditelje ili staraoce... Ako dete ne želi da se vrati roditeljima ili navede da je žrtva porodičnog nasilja, nadležni preuzimaju stvar u svoje ruke.
STARIJI
- Što se tiče punoletnih građana, oni imaju Ustavom zagarantovanu slobodu kretanja, osim ako nemaju psihofizičkih smetnji ili staraoca - podseća Irević.
Neki od njih nestaju jer, pritisnuti problemima, krizom, gubitkom posla, nemogućnošću da izdržavaju porodicu, odlučuju da izvrše samoubistvo u tišini. Drugi nestanu zbog nagomilanih dugova. Treći zbog ljubavnice, a četvrti odlaze jer hoće malo da se „oduvaju“ od braka i obaveza. Nikom se ne jave, isključe mobilni, nestanu bez traga. Onda se odjednom vrate ili se ne pojave nikad.
- Dešava se da ih nađemo čak i u drugom gradu ili drugoj državi, recimo u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, i da nam kažu da neće nikakav kontakt sa porodicom. Tipična rečenica je: „Javiću im se kad budem spreman“. Onda smo obavezni da obavestimo porodicu da je čovek živ, ali ne i gde je - priča Irević.
S vremena na vreme dogodi se da ni porodica, ni MUP godinama ne mogu da uđu u trag nestalom. A onda se on nonšalantno pojavi na policijskom šalteru da izvadi novu ličnu kartu!
Što se tiče najstarijih i dementnih, oni se obično izgube i ne mogu da nađu put do kuće. Ako imaju sreće, neko će prijaviti policiji da je našao izgubljenog starca ili staricu, pa će se videti da li je raspisana potraga. Ili će ih, prosto, policajac zaustaviti na ulici. Ako nemaju sreće, izgubiće se u šumi na periferiji i umreti od gladi i zime.
U Beogradu je prošle godine 34 nestalih pronađeno - mrtvo.
- Odsek za nestale bavi se i N.N. leševima, odnosno proveravamo da neko od njih nije lice za kojim smo raspisali potragu - objašnjava naš sagovornik. - Tako smo prošle godine imali 20 NN leševa, od čega se za četvoro ispostavilo da su na spisku nestalih.
U momentu kada raspišu potragu, objava se elektronski dostavlja svim policijskim stanicama u državi i svaki policajac ima podatke o nestalom. Ako posumnja da neko na ulici liči na nestalog, zaustavlja ga i legitimiše. Proveravaju se i bolnice, granični prelazi, operativci razgovaraju sa prijateljima nestalog...
Za mali broj nestalih, oko jedan odsto, ispostavi se da su oteti ili žrtve trgovine ljudima. Time se onda bave drugi policijski odseci.
NIKŠU JOŠ TRAŽE
JAVNOST je ove godine uzburkao nestanak Velimira Nikšića Nikše, estradnog menadžera i direktora koncertne agencije „Taš estrada“. On je nestao 1. februara, između 13 i 14 sati. Nestanak je prijavila supruga Radmila, pet dana nakon što se Nikšić nije vratio kući.
Između ostalih, kao menadžer zastupao je Miroslava Ilića, Gocu Tržan, „Legende“. Mediji su spekulisali danima o razlogu njegovog nestanka - od ljubavnice do enormnih dugova, a u policiji kratko kažu da i dalje rade na rasvetljavanju ovog slučaja.
ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA
MADA procenat onih koji završe u lancu trgovine ljudima u odnosu na ukupan broj nestalih ne izgleda velik, konkretne brojke zvuče opominjuće. Prema podacima „Astre“, samo ova organizacija je u 2010. identifikovala 37 osoba žrtava trgovine ljudima. Devet su bili deca. „Astra“ je lane primila 1.812 poziva od 348 osoba, od kojih je 64 odsto imalo direktne veze sa „trafikingom“ (ljudi su prijavljivali slučajeve trgovine, lokacije žrtve ili trgovca, javljale su se i same žrtve...). Među pozivima bilo je i 20 onih koji su prijavili nestanak bližnjeg.
Novosti
Samo u Beogradu prošle godine nestalo 460 ljudi, 28 nije nađeno ni živo, ni mrtvo. Mnogi pobegli pritisnuti porodičnim problemima, krizom, gubitkom posla
NEMA pravila ko u Srbiji sve nestaje. Trag se podjednako gubi i deci koja beže od kuće zbog loših ocena, i starima i senilnima, ali i onima koji žele da privremeno ili zauvek „zbrišu“ iz života svoje supruge i porodice. Po sistemu, otišao je da baci đubre i više se nije vratio.
Samo u glavnom gradu, prema podacima Policijske uprave za Beograd, prošle godine je podneto 460 prijava zbog nestanka, od čega oko 340 za punoletna lica. Nerešenih je ostalo 28.
MALOLETNI
- Mladi odu zbog problema s roditeljima, ali često i pred polugođe ili na kraju školske godine zbog loših ocena i velikog broja izostanaka - kaže Saša Irević, iz Odeljenja za potrage, odsek nestali. - Sakriju se kod drugara, pa se ili sami vrate, ili ih pronađemo, mi ili roditelji.
Kada im konačno padnu u zagrljaj, roditelji zaboravljaju i na loše ocene, i na izostanke, najvažnije im je da je dete živo i zdravo. Tako deca, na neki način, manipulišu mamama i tatama.
Prošle godine je prijavljen nestanak 78 dece do 14 godina, a na kraju godine je samo jedan predmet ostao u radu. Prijavljen je i nestanak 150 dece između 14 i 18, a pet predmeta je ostalo u radu. Među ovim brojkama „krije se“ i cifra od 117 nestalih „domaca“, od čega je 114 slučajeva rešeno.
Zanimljivo je da u nekom periodu života devojčice nestaju češće nego dečaci - između 14. i 18. godine. Kod romske populacije to su mahom devojčice koje su pobegle zbog udaje.
Svaki put kad nađu maloletnika, bez obzira ko je u pitanju i koji je povod bekstva, policajci iz Irevićevog odseka prvo porazgovaraju sa detetom o okolnostima nestanka, a onda pozovu kolege iz Odeljenja za maloletnike, pa obaveste roditelje ili staraoce... Ako dete ne želi da se vrati roditeljima ili navede da je žrtva porodičnog nasilja, nadležni preuzimaju stvar u svoje ruke.
STARIJI
- Što se tiče punoletnih građana, oni imaju Ustavom zagarantovanu slobodu kretanja, osim ako nemaju psihofizičkih smetnji ili staraoca - podseća Irević.
Neki od njih nestaju jer, pritisnuti problemima, krizom, gubitkom posla, nemogućnošću da izdržavaju porodicu, odlučuju da izvrše samoubistvo u tišini. Drugi nestanu zbog nagomilanih dugova. Treći zbog ljubavnice, a četvrti odlaze jer hoće malo da se „oduvaju“ od braka i obaveza. Nikom se ne jave, isključe mobilni, nestanu bez traga. Onda se odjednom vrate ili se ne pojave nikad.
- Dešava se da ih nađemo čak i u drugom gradu ili drugoj državi, recimo u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, i da nam kažu da neće nikakav kontakt sa porodicom. Tipična rečenica je: „Javiću im se kad budem spreman“. Onda smo obavezni da obavestimo porodicu da je čovek živ, ali ne i gde je - priča Irević.
S vremena na vreme dogodi se da ni porodica, ni MUP godinama ne mogu da uđu u trag nestalom. A onda se on nonšalantno pojavi na policijskom šalteru da izvadi novu ličnu kartu!
Što se tiče najstarijih i dementnih, oni se obično izgube i ne mogu da nađu put do kuće. Ako imaju sreće, neko će prijaviti policiji da je našao izgubljenog starca ili staricu, pa će se videti da li je raspisana potraga. Ili će ih, prosto, policajac zaustaviti na ulici. Ako nemaju sreće, izgubiće se u šumi na periferiji i umreti od gladi i zime.
U Beogradu je prošle godine 34 nestalih pronađeno - mrtvo.
- Odsek za nestale bavi se i N.N. leševima, odnosno proveravamo da neko od njih nije lice za kojim smo raspisali potragu - objašnjava naš sagovornik. - Tako smo prošle godine imali 20 NN leševa, od čega se za četvoro ispostavilo da su na spisku nestalih.
U momentu kada raspišu potragu, objava se elektronski dostavlja svim policijskim stanicama u državi i svaki policajac ima podatke o nestalom. Ako posumnja da neko na ulici liči na nestalog, zaustavlja ga i legitimiše. Proveravaju se i bolnice, granični prelazi, operativci razgovaraju sa prijateljima nestalog...
Za mali broj nestalih, oko jedan odsto, ispostavi se da su oteti ili žrtve trgovine ljudima. Time se onda bave drugi policijski odseci.
NIKŠU JOŠ TRAŽE
JAVNOST je ove godine uzburkao nestanak Velimira Nikšića Nikše, estradnog menadžera i direktora koncertne agencije „Taš estrada“. On je nestao 1. februara, između 13 i 14 sati. Nestanak je prijavila supruga Radmila, pet dana nakon što se Nikšić nije vratio kući.
Između ostalih, kao menadžer zastupao je Miroslava Ilića, Gocu Tržan, „Legende“. Mediji su spekulisali danima o razlogu njegovog nestanka - od ljubavnice do enormnih dugova, a u policiji kratko kažu da i dalje rade na rasvetljavanju ovog slučaja.
ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA
MADA procenat onih koji završe u lancu trgovine ljudima u odnosu na ukupan broj nestalih ne izgleda velik, konkretne brojke zvuče opominjuće. Prema podacima „Astre“, samo ova organizacija je u 2010. identifikovala 37 osoba žrtava trgovine ljudima. Devet su bili deca. „Astra“ je lane primila 1.812 poziva od 348 osoba, od kojih je 64 odsto imalo direktne veze sa „trafikingom“ (ljudi su prijavljivali slučajeve trgovine, lokacije žrtve ili trgovca, javljale su se i same žrtve...). Među pozivima bilo je i 20 onih koji su prijavili nestanak bližnjeg.
Novosti