- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Bez volje za uređenje vlasništva[/h]
Transaprentnost vlasništva nad medijima je neophodna i u interesu je javnosti, ali za ostvarivanje tog cilja nema političke volje, ocenjeno na okruglom stolu.Na okruglom stolu o transparentnosti vlasništva nad medijima, u organizaciji Agencije za borbu protiv korupcije, predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da sama činjenica da se krije ko su vlasnici govori o lošim namerama.
"Čim neko neće da prijavi da je vlasnik medija to je nešto nemoralno, neprincipijelno, a kada su političari u pitanju izuzetno nepošteno. Ovde se osnivaju novine koje odstreljuju političke protivnike, koriste se za blaćenje ili uzdizanje privrednih partnera ili konkurenata na tržištu, što privrednom, što političkom", kazala je Smajlovićeva.
Prema njenim rečima, Srbiji su potrebni evropski standardi, odnosno to da novi vlasnik mora da izađe u javnost s imenom i prezimenom i kaže zašto je kupio tu medijsku kuću i da li će menjati uređivačku politiku posle vlasničke transformacije.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da medijska zajednica insistira na tome da se zna krajnji poreski obveznik kao vlasnik medija. On je naveo i da je neophodno znati kako uspevaju da izlaze časopisi koji nemaju reklame, ni dovoljan tiraž i čija cena nije ekonomska.
Obradović je istakao neophodost povlačenja države iz vlasništva nad medijima, a posebno potrebu kontrole državne pomoći medijima koja je sada potpuno neuređena oblast i pod koju potpada čak i reklamiranje organa vlasti.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da se državna pomoć pojedinim medijima ne može pretakati u oglašavanje državnih institucija i organa. On je naveo i da javni servis Srbije mora da objavi kada proda vreme za oglašavanje za godinu unapred i kome je i za koliko to vreme prodao.
Kako je istakao, RTS bi trebalo da ima dva računa, jedan na kome ubira novac od pretplate, a drugi od oglašavanja, što će biti predlog u zakonskoj regulativi.
Veljanovski je rekao da se problem toga ko je vlasnik medija pokušava rešiti kroz zakone o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o konkurenciji.
Danica Nogo iz Ministarstva kulture i informisanja rekla je da je to ministarstvo rešeno da do 2016. godine spovede ceo akcioni plan na osnovu medijske strategije koji podrazumeva donošenje seta medijskih zakona kojima će biti rešeni osnovni problemi i ispunjene preporuke koje se odnose na transparentnost vlasništva, kao i povlačenje organa javne vlasti iz vlasništva u javnim glasilima.
Načelnik sektora za operativne poslove Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Tirnanić prikazao je kako se kretalo vlasništvo nad ugašenim dnevnim listom "Pres" na osnovu podataka iz Agencije za privredni registar. Na osnovu tih podataka vide se imena firmi, ali ne i ko su vlasnici.
"Firma sa Kipra se kao jedan od vlasnika pojavljuje 2009. godine, a za nju se sada samo može pretpostavljati da je u vlasništvu biznismena
Miroslava Miškovića. Za to nije postojao nijedan pisani dokaz, sve dok Mišković sam nije objavio da se povlači iz tog lista", rekao je Tirnanić.
Na okruglom stolu učesnici su podsetili na izveštaj bivše predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, koja je ukazivala na to da je jedan od vlasnika "Presa" i predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas.
Članica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zlata Đorđević je rekla da su mediji jedan od ključnih aktera u otkrivanju različitih oblika zloupotrebe i korupcije i da im je potrebno posvetiti posebnu pažnju u Strategiji za borbu protiv korupcije.
Međutim, kako je navela, neophodno je prvo rešiti mnoge probleme s kojima se mediji suočavaju, a među kojima su, osim nedovoljne transparentnosti vlasništva, i podaci o prihodima koje mediji ostvaruju od oglasivača ili organa javne vlasti. Takođe, kroz etičke kodekse mediji pojedinačno treba da rešavaju problem sukoba interesa ili trgovine uticajem i da insistiraju na autonomiji svog posla, kazala je Đorđevićeva.
Izvor:
B92.net
Transaprentnost vlasništva nad medijima je neophodna i u interesu je javnosti, ali za ostvarivanje tog cilja nema političke volje, ocenjeno na okruglom stolu.Na okruglom stolu o transparentnosti vlasništva nad medijima, u organizaciji Agencije za borbu protiv korupcije, predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da sama činjenica da se krije ko su vlasnici govori o lošim namerama.
"Čim neko neće da prijavi da je vlasnik medija to je nešto nemoralno, neprincipijelno, a kada su političari u pitanju izuzetno nepošteno. Ovde se osnivaju novine koje odstreljuju političke protivnike, koriste se za blaćenje ili uzdizanje privrednih partnera ili konkurenata na tržištu, što privrednom, što političkom", kazala je Smajlovićeva.
Prema njenim rečima, Srbiji su potrebni evropski standardi, odnosno to da novi vlasnik mora da izađe u javnost s imenom i prezimenom i kaže zašto je kupio tu medijsku kuću i da li će menjati uređivačku politiku posle vlasničke transformacije.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da medijska zajednica insistira na tome da se zna krajnji poreski obveznik kao vlasnik medija. On je naveo i da je neophodno znati kako uspevaju da izlaze časopisi koji nemaju reklame, ni dovoljan tiraž i čija cena nije ekonomska.
Obradović je istakao neophodost povlačenja države iz vlasništva nad medijima, a posebno potrebu kontrole državne pomoći medijima koja je sada potpuno neuređena oblast i pod koju potpada čak i reklamiranje organa vlasti.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da se državna pomoć pojedinim medijima ne može pretakati u oglašavanje državnih institucija i organa. On je naveo i da javni servis Srbije mora da objavi kada proda vreme za oglašavanje za godinu unapred i kome je i za koliko to vreme prodao.
Kako je istakao, RTS bi trebalo da ima dva računa, jedan na kome ubira novac od pretplate, a drugi od oglašavanja, što će biti predlog u zakonskoj regulativi.
Veljanovski je rekao da se problem toga ko je vlasnik medija pokušava rešiti kroz zakone o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o konkurenciji.
Danica Nogo iz Ministarstva kulture i informisanja rekla je da je to ministarstvo rešeno da do 2016. godine spovede ceo akcioni plan na osnovu medijske strategije koji podrazumeva donošenje seta medijskih zakona kojima će biti rešeni osnovni problemi i ispunjene preporuke koje se odnose na transparentnost vlasništva, kao i povlačenje organa javne vlasti iz vlasništva u javnim glasilima.
Načelnik sektora za operativne poslove Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Tirnanić prikazao je kako se kretalo vlasništvo nad ugašenim dnevnim listom "Pres" na osnovu podataka iz Agencije za privredni registar. Na osnovu tih podataka vide se imena firmi, ali ne i ko su vlasnici.
"Firma sa Kipra se kao jedan od vlasnika pojavljuje 2009. godine, a za nju se sada samo može pretpostavljati da je u vlasništvu biznismena
Miroslava Miškovića. Za to nije postojao nijedan pisani dokaz, sve dok Mišković sam nije objavio da se povlači iz tog lista", rekao je Tirnanić.
Na okruglom stolu učesnici su podsetili na izveštaj bivše predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, koja je ukazivala na to da je jedan od vlasnika "Presa" i predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas.
Članica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zlata Đorđević je rekla da su mediji jedan od ključnih aktera u otkrivanju različitih oblika zloupotrebe i korupcije i da im je potrebno posvetiti posebnu pažnju u Strategiji za borbu protiv korupcije.
Međutim, kako je navela, neophodno je prvo rešiti mnoge probleme s kojima se mediji suočavaju, a među kojima su, osim nedovoljne transparentnosti vlasništva, i podaci o prihodima koje mediji ostvaruju od oglasivača ili organa javne vlasti. Takođe, kroz etičke kodekse mediji pojedinačno treba da rešavaju problem sukoba interesa ili trgovine uticajem i da insistiraju na autonomiji svog posla, kazala je Đorđevićeva.
Izvor:
B92.net