Bez većih promena u novom izdanju Pravopisa
Izvor: Blic T. Nježić | 10. 11. 2010. - 00:02h |
Na Sajmu knjiga u Beogradu predstavljeno je dugo očekivano izmijenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske iz 1993. godine Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mate Pižurice. U izjavi za „Blic”, prof. Milan Šipka kaže da ga nije temeljno proučio, ali da se na prvi pogled može reći da nema velikih promena, odnosno da „ima više skraćivanja nego menjanja”.
Milan Šipka: Ima više skraćivanja nego novina
Nova pravila, izložena u dopunjenom Pravopisu Matice Srpske, nalažu, recimo, da se dvojno žensko prezime piše bez crtice, a velikim početnim slovom pisaće se atribut sveti ispred imena svetitelja kao, na primer, Sveti Nikola, Sveti Sava, kao i u nazivima bogomolja - Hram Svetoga Save, Crkva Uspenja.
Podsetimo da se do sada pisalo Majka Hrabrost, Kraljica Majka, Duško Dugouško i slično, ali majka Jugovića, kir-Janja, Milić barjaktar i tako dalje. Sada je to ujednačeno u korist velikog slova.
Unutrašnju logiku su autori tražili i u rešavanju složeničkog, polusloženičkog i odvojenog pisanja pojedinih reči, pa ćemo tako od sada kao auto-guma, auto-kamp pisati i auto-mehaničar, auto-put (ali autostrada, jer strada nije samostalna reč u srpskom jeziku).
Ono što čini nesumnjivu karakteristiku svih pravopisa srpskog jezika jeste to što su oni tradicionalno koncipirani kao priručni jezički savetnici. Najnovije njegovo izdanje je sačuvalo, donekle i dalje razvilo, tu njegovu ulogu. U njemu su dati mnogi saveti iz morfologije, čak i sintakse, da se u srpskom jeziku prvo piše ime, pa prezime, osim u spiskovima itd.
U novom pravopisu napisan je gotovo nov tekst o interpunkciji, a odeljak o transkripciji dopunjen je skandinavskim jezicima, zamenjen je tekst o pisanju imena iz engleskog jezika, a proširen je deo o francuskom i neznatno o slovenskim jezicima.
Novo izdanje priredili su Mato Pižurica, Milorad Dešić, Branislav Ostojić i Živojin Stanojčić. Recenzenti su Ivan Klajn i Drago Ćupić, s tim što je, prema rečima samih autora, udeo I. Klajna u vidu sugestija i direktnih intervencija u tekstu bliži ulozi suredaktora nego recenzenta.
Izradu Pravopisa srpskog jezika - inače prvog normativnog srpskog priručnika posle srpsko-hrvatskog jezičkog raskola - finansiralo je Ministarstvo nauke Srbije, a štampanje Ministarstvo kulture Srbije.
Milan Šipka ističe da nije do kraja proučio pravopis: „Na prvi pogled ima poboljšanja, takođe rekao bih da ima više skraćivanja, prekompozicija i sličnog, nego novina. Šezdesetih smo imali praksu da se pravopisima bavi pravopisna komisija poštujući određenu proceduru, kasnije smo prešli na autorske pravopise. I ovaj pravopis je mišljenje grupe autora. Mislim da pravopis mora proći kroz javnu diskusiju pre nego što postane norma, kroz sučeljavanje mišljenja se iskristališu stvari, a onda ozvaniči norma. Ali, praksa će najbolje odrediti stvari, usvojiće ono što valja, a neće ono što nije dobro.“
Izvor: Blic T. Nježić | 10. 11. 2010. - 00:02h |
Na Sajmu knjiga u Beogradu predstavljeno je dugo očekivano izmijenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske iz 1993. godine Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mate Pižurice. U izjavi za „Blic”, prof. Milan Šipka kaže da ga nije temeljno proučio, ali da se na prvi pogled može reći da nema velikih promena, odnosno da „ima više skraćivanja nego menjanja”.
Milan Šipka: Ima više skraćivanja nego novina
Nova pravila, izložena u dopunjenom Pravopisu Matice Srpske, nalažu, recimo, da se dvojno žensko prezime piše bez crtice, a velikim početnim slovom pisaće se atribut sveti ispred imena svetitelja kao, na primer, Sveti Nikola, Sveti Sava, kao i u nazivima bogomolja - Hram Svetoga Save, Crkva Uspenja.
Podsetimo da se do sada pisalo Majka Hrabrost, Kraljica Majka, Duško Dugouško i slično, ali majka Jugovića, kir-Janja, Milić barjaktar i tako dalje. Sada je to ujednačeno u korist velikog slova.
Unutrašnju logiku su autori tražili i u rešavanju složeničkog, polusloženičkog i odvojenog pisanja pojedinih reči, pa ćemo tako od sada kao auto-guma, auto-kamp pisati i auto-mehaničar, auto-put (ali autostrada, jer strada nije samostalna reč u srpskom jeziku).
Ono što čini nesumnjivu karakteristiku svih pravopisa srpskog jezika jeste to što su oni tradicionalno koncipirani kao priručni jezički savetnici. Najnovije njegovo izdanje je sačuvalo, donekle i dalje razvilo, tu njegovu ulogu. U njemu su dati mnogi saveti iz morfologije, čak i sintakse, da se u srpskom jeziku prvo piše ime, pa prezime, osim u spiskovima itd.
U novom pravopisu napisan je gotovo nov tekst o interpunkciji, a odeljak o transkripciji dopunjen je skandinavskim jezicima, zamenjen je tekst o pisanju imena iz engleskog jezika, a proširen je deo o francuskom i neznatno o slovenskim jezicima.
Novo izdanje priredili su Mato Pižurica, Milorad Dešić, Branislav Ostojić i Živojin Stanojčić. Recenzenti su Ivan Klajn i Drago Ćupić, s tim što je, prema rečima samih autora, udeo I. Klajna u vidu sugestija i direktnih intervencija u tekstu bliži ulozi suredaktora nego recenzenta.
Izradu Pravopisa srpskog jezika - inače prvog normativnog srpskog priručnika posle srpsko-hrvatskog jezičkog raskola - finansiralo je Ministarstvo nauke Srbije, a štampanje Ministarstvo kulture Srbije.
Milan Šipka ističe da nije do kraja proučio pravopis: „Na prvi pogled ima poboljšanja, takođe rekao bih da ima više skraćivanja, prekompozicija i sličnog, nego novina. Šezdesetih smo imali praksu da se pravopisima bavi pravopisna komisija poštujući određenu proceduru, kasnije smo prešli na autorske pravopise. I ovaj pravopis je mišljenje grupe autora. Mislim da pravopis mora proći kroz javnu diskusiju pre nego što postane norma, kroz sučeljavanje mišljenja se iskristališu stvari, a onda ozvaniči norma. Ali, praksa će najbolje odrediti stvari, usvojiće ono što valja, a neće ono što nije dobro.“