LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Bez promena kamata za subvencionisane kredite
05.09.2009. 05:00
U ovom trenutku uopšte ne razmatramo bilo kakve promene kamata za subvencionisane kredite za likvidnost privredi. Za sledeću godinu, kada budemo pravili program subvencionisanih kredita, videćemo kako će on izgledati, ali ni u kom slučaju promene neće biti primenjivane retroaktivno za kredite u otplati. Kako se uslovi na tržištu budu poboljšavali, prestaće potreba da država subvencioniše kamatne stope, kaže za „Blic“ Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
U memorandumu Međunarodnog monetarnog fonda bila je objavljena preporuka da se izmeni državni program podrške putem subvencija. Prema njihovoj sugestiji, potrebno je da se postepeno ukine gornja granica kamatne stope za subvencionisane kredite, a da bi se obezbedilo pokriće troškova banaka.
- Bićemo u poziciji da postepeno smanjujemo iznos subvencije, a kada se situacija potpuno sredi, onda ćemo ih i ukinuti. Smatram da su ovi krediti bili najjači argument Vlade u borbi protiv krize. To nije ni prva ni poslednja stvar koju je MMF predlagao, a mi nismo prihvatili. Nisu dobre ni one vlade koje ne prihvataju sve preporuke, ali ni one koje ne prihvataju nijednu preporuku MMF. Inače je u razgovorima sa MMF ovo bila minorna stvar. Čak i kada bi od sledeće godine bilo promena kamatnih stopa, to se ne bi primenjivalo retroaktivno - naglašava Mlađan Dinkić.
On ističe da je sve veća tražnja za dinarskim kreditima za likvidnost, gde je kamatna stopa svega 8,5 odsto.
- Imajući u vidu da je inflacija oko osam odsto, to znači da je realna kamata svega 0,5 odsto, što su ubedljivo najjeftiniji zajmovi u privredi. Smatram da su ove pozajmice velika pomoć domaćoj privredi, što je bio glavni argument u pregovorima sa MMF zašto ne treba ništa menjati - naglašava ministar ekonomije.
Da će ova odluka, bez obzira na preporuku MMF biti isključivo na Vladi, juče je potvrdio i Radovan Jelašić, guverner NBS. On je preneo da MMF nije na tome insistirao, već da smatra da će privilegije, a što su sigurno ti povoljni krediti, polako biti ukidani.
U pripremi programa subvencionisanih kamatnih stopa aktivno je učestvovala „Erste banka“.
- Tada je utvrđeno da je prosečna kamatna stopa za sektor malih i srednjih preduzeća na nivou Srbije oko 10,5 odsto. Shodno tome, predstavnici Vlade Srbije su odlučili da prepolove tu kamatnu stopu putem subvencija i ona je iznosila za korisnika kredita pet odsto. Ali ono što nije uzeto u obzir je to da u segmentu malih i srednjih preduzeća ima firmi sa različitim rejtinzima (kako po standardu NBS tako i po standardima samih banaka) - ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.
Kako dalje objašnjava naš sagovornik, različiti rejtinzi vuku i različite cene. Zato su kod ovakvog ograničavanja cenovne politike banke zapravo bile uslovljene da finansiraju samo najbolje klijente.
U „Folks banci“, kako kaže Klaus Miler, član Izvršnog odbora, podržavaju ovaj program jer smanjuje finansijske troškove za klijente, što direktno podržava i poboljšava nivo njihove profitabilnosti.
- Ali takođe treba reći i da su subvencije u stvari plaćene od strane poreskih obveznika, tako da se država mora upitati da li su oni opravdani. Što je pre moguće, one se moraju smanjiti, jer se kompanije navikavaju na subvencije. U skladu sa tim, MMF je u pravu kada vrši pritisak na Vladu da smanji, odnosno zaustavi subvencionisane kredite što je pre moguće. Mere kao što su subvencionisani krediti su kao lekovi protiv bolova: one čine bolesti i bolove podnošljivim, ali ne utiču na izlečenje. Mi smo potrošili previše i takođe smo uvezli previše. To se mora promeniti, što pre, to bolje - zaključuje Miler.
Izvor: Blic
05.09.2009. 05:00
U ovom trenutku uopšte ne razmatramo bilo kakve promene kamata za subvencionisane kredite za likvidnost privredi. Za sledeću godinu, kada budemo pravili program subvencionisanih kredita, videćemo kako će on izgledati, ali ni u kom slučaju promene neće biti primenjivane retroaktivno za kredite u otplati. Kako se uslovi na tržištu budu poboljšavali, prestaće potreba da država subvencioniše kamatne stope, kaže za „Blic“ Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
U memorandumu Međunarodnog monetarnog fonda bila je objavljena preporuka da se izmeni državni program podrške putem subvencija. Prema njihovoj sugestiji, potrebno je da se postepeno ukine gornja granica kamatne stope za subvencionisane kredite, a da bi se obezbedilo pokriće troškova banaka.
- Bićemo u poziciji da postepeno smanjujemo iznos subvencije, a kada se situacija potpuno sredi, onda ćemo ih i ukinuti. Smatram da su ovi krediti bili najjači argument Vlade u borbi protiv krize. To nije ni prva ni poslednja stvar koju je MMF predlagao, a mi nismo prihvatili. Nisu dobre ni one vlade koje ne prihvataju sve preporuke, ali ni one koje ne prihvataju nijednu preporuku MMF. Inače je u razgovorima sa MMF ovo bila minorna stvar. Čak i kada bi od sledeće godine bilo promena kamatnih stopa, to se ne bi primenjivalo retroaktivno - naglašava Mlađan Dinkić.
On ističe da je sve veća tražnja za dinarskim kreditima za likvidnost, gde je kamatna stopa svega 8,5 odsto.
- Imajući u vidu da je inflacija oko osam odsto, to znači da je realna kamata svega 0,5 odsto, što su ubedljivo najjeftiniji zajmovi u privredi. Smatram da su ove pozajmice velika pomoć domaćoj privredi, što je bio glavni argument u pregovorima sa MMF zašto ne treba ništa menjati - naglašava ministar ekonomije.
Da će ova odluka, bez obzira na preporuku MMF biti isključivo na Vladi, juče je potvrdio i Radovan Jelašić, guverner NBS. On je preneo da MMF nije na tome insistirao, već da smatra da će privilegije, a što su sigurno ti povoljni krediti, polako biti ukidani.
U pripremi programa subvencionisanih kamatnih stopa aktivno je učestvovala „Erste banka“.
- Tada je utvrđeno da je prosečna kamatna stopa za sektor malih i srednjih preduzeća na nivou Srbije oko 10,5 odsto. Shodno tome, predstavnici Vlade Srbije su odlučili da prepolove tu kamatnu stopu putem subvencija i ona je iznosila za korisnika kredita pet odsto. Ali ono što nije uzeto u obzir je to da u segmentu malih i srednjih preduzeća ima firmi sa različitim rejtinzima (kako po standardu NBS tako i po standardima samih banaka) - ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.
Kako dalje objašnjava naš sagovornik, različiti rejtinzi vuku i različite cene. Zato su kod ovakvog ograničavanja cenovne politike banke zapravo bile uslovljene da finansiraju samo najbolje klijente.
U „Folks banci“, kako kaže Klaus Miler, član Izvršnog odbora, podržavaju ovaj program jer smanjuje finansijske troškove za klijente, što direktno podržava i poboljšava nivo njihove profitabilnosti.
- Ali takođe treba reći i da su subvencije u stvari plaćene od strane poreskih obveznika, tako da se država mora upitati da li su oni opravdani. Što je pre moguće, one se moraju smanjiti, jer se kompanije navikavaju na subvencije. U skladu sa tim, MMF je u pravu kada vrši pritisak na Vladu da smanji, odnosno zaustavi subvencionisane kredite što je pre moguće. Mere kao što su subvencionisani krediti su kao lekovi protiv bolova: one čine bolesti i bolove podnošljivim, ali ne utiču na izlečenje. Mi smo potrošili previše i takođe smo uvezli previše. To se mora promeniti, što pre, to bolje - zaključuje Miler.
Izvor: Blic