- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Bez povišenog tona, molim!
Vreme praznika svi zamišljamo kao idiličan period kada se cela porodica okupi i kada se razmenjuju pokloni i lepe želje. Ali budimo iskreni, tako idilična slika kakvu možemo da vidimo na filmskom ekranu je zaista retka u stvarnom životu. U realnosti, porodica na okupu podrazumeva da na površinu isplivaju i manje prijatna osećanja i neispunjena očekivanja. I pored toga što su namere u startu možda dobre, situacija često može da eskalira do vikanja, plača i povređenih osećanja.
Vikanjem možemo da izbacimo višak negativne energije iz sebe i ponekad se čini kao jedino rešenje, ali budite svesni da povišen ton ne umanjuje nivo stresa, naprotiv! Naša narav i ponašanje utiču i na razvoj dece, samim tim vikanje i tolerisanje vikanja u kući deci šalje jasnu poruku da mogu da dobiju šta god žele samo ako pojačaju ton. Ovo lako postaje začarani krug jer što se više viče, to morate da budete još glasniji da biste postigli cilj. U ekstremnim slučajevima, porodice se navikavaju na viku, postaju glasnije i sve učestalija neslaganja rešavaju na taj način jer inače niko neće obratiti pažnju na to o čemu pričaju. Vika je, kao i zevanje, zarazna navika, i velike su šanse da čim jedan član porodice stekne ovu naviku ostali će joj teško odoleti.
Ako primetite da vaša porodica konfilkte ne rešava već eskalira kroz viku i iskreno želite da pomognete da svi zajedno smanje ton, stvari moraju da se menjaju odmah, bez ikakvih odlaganja. Promene ponašanja zahtevaju posvećenost i vreme, ali dobra vest je da ih je moguće ostvariti, a nagrada je smirena atmosfera i normalan razgovor.
Sedam koraka ka smanjenju vike i stišavanju svađalačkog temperamenta
1. korak: Donesite odluku da postanete smirena porodica.
Počnite tako što ćete okupiti zaraćene strane i objasnite svima šta se očekuje od njih kako bi kao porodica usvojili smirenije navike i pristup. Važno je da svi članovi porodice ovo shvate kao ozbiljnu odluku i da se dalje vikanje ne toleriše. Objasnite takođe da je u redu biti ljut, ali ne i koristiti povišen ton da se izraze ta osećanja.
2. korak: Naučite koji su znaci upozorenja za stres.
Stres uvek prethodi ljutnji pa je najbolji način da čovek spreči viku da nauči kako da prepozna znakove psihološkog stresa kao predznak da će se naljutiti. Objasnite i deci da treba da prepoznaju te znakove stresa jer oni pomažu da ne dođe do problema. Mališanima ukažite na konkretne pokazatelje stresa, na primer recite im „Vidiš, sada si napet, stegao si pesnice. Osećaš li sada da počinješ da se ljutiš?”. Ljutnja eskalira veoma brzo, pa i njene predznake treba prepoznati na vreme pre nego što vika počne. Najčešći znakovi su: zarumenjeni obrazi, ubrzan rad srca, blago povišen glas, stisnute pesnice, stegnuti zubi, ubrzano disanje i suva usta.
3. Korak: Uočite šta je okidač za svađu u vašoj porodici.
Vika i rasprava u porodici obično počinju u nekim tipičnim trenucima kao što su povratak kući sa posla, vreme za domaći, jutarnje spremanje ili odlazak na spavanje. Kada identifikujete u koje vreme se verbalni okršaji najčešće dešavaju, saznaćete kada su u članovi porodice najranjiviji i najskloniji svađi. Svako ima svoje slabe tačke, pa su tako deca obično najosetljivija ujutro kad se nisu naspavala ili popodne kada im je potreban popodnevni odmor, za mame je najkritičnije vreme večere i kućnih poslova, a za tate povratak sa posla. Ostali članovi porodice u to vreme mogu da budu pažljiviji i tolerantniji kada identifikuju slabe tačke.
4. Korak: Naučite zdravije alternative za izražavanje svojih osećanja.
Neke porodice viču samo zato što ne znaju drugačije da ispolje ljutnju i druga loša osećanja. Zato naučite neki drugi način da podelite sa ostalima šta osećate. Jedan od načina je da rečenice počinjete sa „ja“. Na ovaj način, posebno deca, lakše mogu da iskažu ono što ih muči jer mogu da kažu šta im smeta umesto da pričaju o osobi koja im smeta. Na primer umesto „Marija stalno uzima moje igračke, nikada me ne pita.“ dete može da kaže „Ja se naljutim kad mi Marija uzima igračke. Hoću da me prvo pita pre nego što uzme nešto.“ Predložite porodici da jasno ukaže drugima kada se loše emocije jave, kao recimo „Pazi se, stvarno preteruješ i već se nerviram.“ Kada jasno kažete šta osećate, obe strane u sukobu imaju jasniju perspektivu dešavanja. Možete da ustanovite praksu tajm-auta kad je neko ljut i treba mu malo vremena da se smiri. Čak je legitimno poslati nekoga da se smiri pre nego što uđete u razgovor sa njim kada primetite da je uznemiren i svadljiv.
5. Korak: Odbijte da razgovarate sa osobom koja viče.
Znate već kako to ide, ako vaše dete viče i vi se uključite u sukob i počnete da vičete, uskoro svi viču. Uspostavite pravilo da nećete ulaziti u razgovor sa detetom ili odraslom osobom koja je van kontrole. Dobar trik može da bude signal upozorenja kojim možete da upozorite sagovornika da koristi neprikladan ton (recimo blago povlačenje uveta ili crveni karton kao u fudbalu) i jasno mu stavite do znanja da ga nećete slušati ako ne snizi ton. Ako sagovornik nastavi sa vikom potpuno odbijte da slušate. Smireno i odlučno mu recite „Ti sada vičeš. Neću te slušati dok ne smanjiš ton.“ Ako osobi koja viče odgovorite vičući ona je pobedila jer se ciklus vikanja nastavlja. Zato se okrenite i bavite se nečim drugim dok god se sagovornik ne smiri.
6. Korak: Smanjite nivo stresa u porodici.
Pronađite uzročnike dodatnog stresa u porodici koji izazivaju sukobe i viku. Možda ne možete da vratite tati posao koji je izgubio ili povratite novac koji je potrošen, ali možete da smanjite nivo stresa između ukućana. Pokušajte da se pridržavate ustanovljene rutine jer na taj način imate predvidivo ponašanje i obaveze i time pojačavate osećaj sigurnosti. Čak i kada se sve drugo menja i ne može se predvideti, mali porodični rituali i navike su nešto što znate da možete da očekujete. Ako primetite da se suviše toga dešava i rasporedi su vam potpuno pretrpani, smanjite obaveze i umanjićete stres. Vesti i sumorne TV emisije umeju da budu dodatni stres faktor pa, ako primetite da to utiče na vašu porodicu, isključite televizor i izbegnite taj dodatni pritisak. Nađite načine da se opustite koji ne koštaju mnogo. Možete da idete da vozite bicikl sa decom, vežbate jogu sa ćerkom, slušate muziku zajedno ili odete na piknik. Potrudite se da pronađete vreme za svakog člana porodice – možda svađe potiču od toga što se potrebe nekog od članova porodice ne ispunjavaju, možda nekoga ne čujete i on zato mora da podigne glas.
7. Korak: Budite spremni da se pridržavate strategije za smanjenje tona u porodici.
Uvođenje promena nije lak zadatak, ali budite uporni. Važno je da imate osećaj uspeha što se pridržavate plana, pa možete da na jednom kalendaru obeležite svaki dan kada ste se pridržavali toga. Trebalo bi da primetite postepeno smanjivanje vike u porodici, a ako se ona nastavi i pored iskrenog nastojanja svih, to već ukazuje na neki dublji problem.
U situaciji koja preti da eskalira u vikanje, važno je da vi kao roditelj ostanete smireni. Deca će pratiti vaše ponašanje i kopirati ga, ako vi podignete glas i oni će, kada ste vi napeti i deca će biti. Najbrži način da pomognete deci da smanje stres i smire se je da vi na prvom mestu ne izgubite strpljenje i smirenost. Dakle, naoružajte se strpljenjem i dobrom voljom da u duhu praznika koji predstoje uneste pozitivne pormene u porodične navike.
Izvor: najboljamamnasvetu
Kakva je komunikacija u vašoj porodici? Umete li da iskontrolišete ponašanje i ton u situacijama kada ste uznemireni?
Vreme praznika svi zamišljamo kao idiličan period kada se cela porodica okupi i kada se razmenjuju pokloni i lepe želje. Ali budimo iskreni, tako idilična slika kakvu možemo da vidimo na filmskom ekranu je zaista retka u stvarnom životu. U realnosti, porodica na okupu podrazumeva da na površinu isplivaju i manje prijatna osećanja i neispunjena očekivanja. I pored toga što su namere u startu možda dobre, situacija često može da eskalira do vikanja, plača i povređenih osećanja.
Vikanjem možemo da izbacimo višak negativne energije iz sebe i ponekad se čini kao jedino rešenje, ali budite svesni da povišen ton ne umanjuje nivo stresa, naprotiv! Naša narav i ponašanje utiču i na razvoj dece, samim tim vikanje i tolerisanje vikanja u kući deci šalje jasnu poruku da mogu da dobiju šta god žele samo ako pojačaju ton. Ovo lako postaje začarani krug jer što se više viče, to morate da budete još glasniji da biste postigli cilj. U ekstremnim slučajevima, porodice se navikavaju na viku, postaju glasnije i sve učestalija neslaganja rešavaju na taj način jer inače niko neće obratiti pažnju na to o čemu pričaju. Vika je, kao i zevanje, zarazna navika, i velike su šanse da čim jedan član porodice stekne ovu naviku ostali će joj teško odoleti.
Ako primetite da vaša porodica konfilkte ne rešava već eskalira kroz viku i iskreno želite da pomognete da svi zajedno smanje ton, stvari moraju da se menjaju odmah, bez ikakvih odlaganja. Promene ponašanja zahtevaju posvećenost i vreme, ali dobra vest je da ih je moguće ostvariti, a nagrada je smirena atmosfera i normalan razgovor.
Sedam koraka ka smanjenju vike i stišavanju svađalačkog temperamenta
1. korak: Donesite odluku da postanete smirena porodica.
Počnite tako što ćete okupiti zaraćene strane i objasnite svima šta se očekuje od njih kako bi kao porodica usvojili smirenije navike i pristup. Važno je da svi članovi porodice ovo shvate kao ozbiljnu odluku i da se dalje vikanje ne toleriše. Objasnite takođe da je u redu biti ljut, ali ne i koristiti povišen ton da se izraze ta osećanja.
2. korak: Naučite koji su znaci upozorenja za stres.
Stres uvek prethodi ljutnji pa je najbolji način da čovek spreči viku da nauči kako da prepozna znakove psihološkog stresa kao predznak da će se naljutiti. Objasnite i deci da treba da prepoznaju te znakove stresa jer oni pomažu da ne dođe do problema. Mališanima ukažite na konkretne pokazatelje stresa, na primer recite im „Vidiš, sada si napet, stegao si pesnice. Osećaš li sada da počinješ da se ljutiš?”. Ljutnja eskalira veoma brzo, pa i njene predznake treba prepoznati na vreme pre nego što vika počne. Najčešći znakovi su: zarumenjeni obrazi, ubrzan rad srca, blago povišen glas, stisnute pesnice, stegnuti zubi, ubrzano disanje i suva usta.
3. Korak: Uočite šta je okidač za svađu u vašoj porodici.
Vika i rasprava u porodici obično počinju u nekim tipičnim trenucima kao što su povratak kući sa posla, vreme za domaći, jutarnje spremanje ili odlazak na spavanje. Kada identifikujete u koje vreme se verbalni okršaji najčešće dešavaju, saznaćete kada su u članovi porodice najranjiviji i najskloniji svađi. Svako ima svoje slabe tačke, pa su tako deca obično najosetljivija ujutro kad se nisu naspavala ili popodne kada im je potreban popodnevni odmor, za mame je najkritičnije vreme večere i kućnih poslova, a za tate povratak sa posla. Ostali članovi porodice u to vreme mogu da budu pažljiviji i tolerantniji kada identifikuju slabe tačke.
4. Korak: Naučite zdravije alternative za izražavanje svojih osećanja.
Neke porodice viču samo zato što ne znaju drugačije da ispolje ljutnju i druga loša osećanja. Zato naučite neki drugi način da podelite sa ostalima šta osećate. Jedan od načina je da rečenice počinjete sa „ja“. Na ovaj način, posebno deca, lakše mogu da iskažu ono što ih muči jer mogu da kažu šta im smeta umesto da pričaju o osobi koja im smeta. Na primer umesto „Marija stalno uzima moje igračke, nikada me ne pita.“ dete može da kaže „Ja se naljutim kad mi Marija uzima igračke. Hoću da me prvo pita pre nego što uzme nešto.“ Predložite porodici da jasno ukaže drugima kada se loše emocije jave, kao recimo „Pazi se, stvarno preteruješ i već se nerviram.“ Kada jasno kažete šta osećate, obe strane u sukobu imaju jasniju perspektivu dešavanja. Možete da ustanovite praksu tajm-auta kad je neko ljut i treba mu malo vremena da se smiri. Čak je legitimno poslati nekoga da se smiri pre nego što uđete u razgovor sa njim kada primetite da je uznemiren i svadljiv.
5. Korak: Odbijte da razgovarate sa osobom koja viče.
Znate već kako to ide, ako vaše dete viče i vi se uključite u sukob i počnete da vičete, uskoro svi viču. Uspostavite pravilo da nećete ulaziti u razgovor sa detetom ili odraslom osobom koja je van kontrole. Dobar trik može da bude signal upozorenja kojim možete da upozorite sagovornika da koristi neprikladan ton (recimo blago povlačenje uveta ili crveni karton kao u fudbalu) i jasno mu stavite do znanja da ga nećete slušati ako ne snizi ton. Ako sagovornik nastavi sa vikom potpuno odbijte da slušate. Smireno i odlučno mu recite „Ti sada vičeš. Neću te slušati dok ne smanjiš ton.“ Ako osobi koja viče odgovorite vičući ona je pobedila jer se ciklus vikanja nastavlja. Zato se okrenite i bavite se nečim drugim dok god se sagovornik ne smiri.
6. Korak: Smanjite nivo stresa u porodici.
Pronađite uzročnike dodatnog stresa u porodici koji izazivaju sukobe i viku. Možda ne možete da vratite tati posao koji je izgubio ili povratite novac koji je potrošen, ali možete da smanjite nivo stresa između ukućana. Pokušajte da se pridržavate ustanovljene rutine jer na taj način imate predvidivo ponašanje i obaveze i time pojačavate osećaj sigurnosti. Čak i kada se sve drugo menja i ne može se predvideti, mali porodični rituali i navike su nešto što znate da možete da očekujete. Ako primetite da se suviše toga dešava i rasporedi su vam potpuno pretrpani, smanjite obaveze i umanjićete stres. Vesti i sumorne TV emisije umeju da budu dodatni stres faktor pa, ako primetite da to utiče na vašu porodicu, isključite televizor i izbegnite taj dodatni pritisak. Nađite načine da se opustite koji ne koštaju mnogo. Možete da idete da vozite bicikl sa decom, vežbate jogu sa ćerkom, slušate muziku zajedno ili odete na piknik. Potrudite se da pronađete vreme za svakog člana porodice – možda svađe potiču od toga što se potrebe nekog od članova porodice ne ispunjavaju, možda nekoga ne čujete i on zato mora da podigne glas.
7. Korak: Budite spremni da se pridržavate strategije za smanjenje tona u porodici.
Uvođenje promena nije lak zadatak, ali budite uporni. Važno je da imate osećaj uspeha što se pridržavate plana, pa možete da na jednom kalendaru obeležite svaki dan kada ste se pridržavali toga. Trebalo bi da primetite postepeno smanjivanje vike u porodici, a ako se ona nastavi i pored iskrenog nastojanja svih, to već ukazuje na neki dublji problem.
U situaciji koja preti da eskalira u vikanje, važno je da vi kao roditelj ostanete smireni. Deca će pratiti vaše ponašanje i kopirati ga, ako vi podignete glas i oni će, kada ste vi napeti i deca će biti. Najbrži način da pomognete deci da smanje stres i smire se je da vi na prvom mestu ne izgubite strpljenje i smirenost. Dakle, naoružajte se strpljenjem i dobrom voljom da u duhu praznika koji predstoje uneste pozitivne pormene u porodične navike.
Izvor: najboljamamnasvetu
Kakva je komunikacija u vašoj porodici? Umete li da iskontrolišete ponašanje i ton u situacijama kada ste uznemireni?