Danak loših privatizacija u Novom Sadu
Izvor: Blic MILAN LAKETIĆ | 03. 05. 2011. - 00:02h
NOVI SAD - Govoreći o posledicama privatizacija velikih novosadskih preduzeća u Sindikatu „Solidarnost“ napominju da nije samo strašno što je u njima bez posla ostalo više od 14.000 ljudi, već i zato što su više od polovine, postali socijalni slučajevi. Posledice olakog prepuštanja dobrih firmi privatnom kaputalu najbolje su vidljive na slučajevima „Jugoalata“ i „Jugodenta“, iz kojih je 4.700 radnika otišlo na ulicu.
- Industrija stomatološke opreme „Jugodent“ je pre prepuštanja privatnom biznisu zapošljavala 2.100 radnika. Zbog nagomilanih dugova fabrika je u stečaju i njena imovina se postepeno prodaje - objašnjava Gordana Kojić predsednica Gradskog odbora „Solidarnosti“.
Istu sudbinu, nakon privatizacije, doživelo je 2.600 metalaca „Jugoalata“, koje je na tenderu od Agencije za privatizaciju kupio slovenački biznismen Spasoje Jakovljević.
- Obećao je da će pokrenuti proizvodnju, ali od toga nije bilo ništa. Jakovljević je otpustio radfnike, a „Jugoalat“ zadužio, pa je na isistiranje njihovog navećeg poverioca „Erste banke“, Trgovački sud pokrenuo stečaj - dodaje Kojićeva.
U stečaj je nakon privatizacije otišla i Hemijska industrija „Hins“, u kojoj je pre nego što ju je kupio Miroslav Jovanović, radilo 320 radnika. Bez posla je ostalo i 600 radnika u Industriji za preradu kudelje i tekstila „Dunav“ iz Čelareva.
Potom sledi spisak ugašenih firmi od kojih se, kažu sindikalni lideri, diže kosa na glavi, posebno kada se postavi pitanje - da li je ko pratio šta „dobronamerni kupci“ rade i kako se odvijao postupak gašanja tih preduzeća.
Tako je nestala Novosadska indiustrija tekstla „Nit“ kojoj je na preradi pamuka, lana i u tkačnici radilo 1.000 radnika. Slično je prošla i Industrija metalne ambalaže „Novopak“, koju je privatizovala „Galeb grupa“ iz Šabca.
Bez posla je ostalo 400 zaposlenih u novosadskoj Industriji za predadu kože „Standard“, propao je „Agrohem“, koji se bavio preradom mineralnih đubriva.
- Podaci koji su bili daleko od očiju javnosti, nisu smeli da bude skriveni od organa zaduženih za kontrolu. Međutim, bez nadzora je likvidirano novosadsko „Brodogradilište“, a u Tekstilnoj industriji „Novitet“, od 1.700 krojača i kreatora „Zekstra grupa“ je zadržala samo 160 radnika - kaže Milan Starović, predsednik „Solidarnosti“.
Milan Starović, predsednik sindikata „Solidarnost“
Zaposleni u Metalskoj industriji „Petar Drapšin“ pokušali su da spasu fabriku koja je privatizovana 2004. godine za 105 miliona dinara. Gordana Kojić je u vreme privatizacije u „Drašinu“ bila finansijski radnik. Sa grupom zaposlenih sudski je osporavala privatizaciju i Vrhovni sud je poništio prodaju fabrike.
- Ali, tadašnji ministar trgovine Predrag Bubalo i direktor Agencija za privatizaciju Vladimir Galić, zaustavili su izvršenje presude. Dugovi su se gomilali i kad su dostigli 500.000 evra javno smo se pobunili pa su novi vlasnici 2007. godine otpustili 21 radnika. U međuvremenu, dugovi su rapidno rasli pa je Agencija za privatizaciju, nakon što su obaveze ove fabrike premašile 12 miliona evra poništili privatizaciju - objašnjava Goradana Kojić.
Interesantno je, nastavlja ona, da je najveći poverilac u „Drapšinu „, ali i u ostalim metalskim firmama bila „Metals banka,“ čija je uprava sa Ananijem Pavićevićem i njegovim sinovima Aleksdandrom i Dejanom, nedavno uhapšena pod sumnjom za finansijske malverzacije. Porodica Pavićević je za menje od dve godine postala gotovo stoodstotni vlasnik „Petra Drapšina“.
- Pošto se u računicu bivšeg vlasnika „Metals banke“ posumnjalo veliki deo tih akcija je poništen pa je sada glavni poverilac Vlada Vojvodine, jer je banka podržavljena - kaže Kojićeva.
Na sreću, bilo je i dobrih privatizacija i u „Solidarnosti“ kao takvu navode Industriju sokova „Minakvu“, koju je kupila firma „Bogićević“. „Minakva“ posle privatizacije dobro posluje, a proširila je program i punjenjem mineralne vode. Dobar primer je iz Industrije za preradu žitarica „Danubjus“. U njoj je „Delta agrar“ nastavila proizvodnju, a novi vlasnik je malim akcionarima, uključujući bivše radnike i penzionere, isplatio zadovoljavajuće akcije.
Privatizaciju je preživela i Industrija kablova „Novokabel“, mada je kupac „Istpoint“ smanjio broj zaposlenih.
Od novih pogona u Novom Sadu, među najznačajnijima je pogon za sklapanje traktora, koji je otvorila „JTO grupa“ sa partnerima iz Kine, a od nedavno konkuriše im Beloruska industrija traktora „Belarus“ iz Minska koja je zakupila pogon u Metalskoj industriji „Petar Drapšin“. Na sklapanju traktora u „Belarusu“ radi sedamdesetak radnika, a njihove mašine konkurišu domaćim i kineskim traktorima.
Hrvatski „Dijamant agrar“ otvorio je u Begeču pored Novog Sada pogon za pakovanje poljoprivrednih proizvoda i hladnjaču u kojoj je zaposleno dvadesetak, a povremeno radi i 50 sezonskih radnika.
Pivara nije izdržala konkurenciju
U proteklih 10 godina podignuta je samo jedna fabrika, pivara MB “Rodić”. Posle godinu dana postrojenja pivare su konzervirana, a vlasnik je izjavio da nije izdržao nelojalnu konkurenciju koja vlada na našem tržištu piva.
Bez posla 14.000 radnika
Izvor: Blic MILAN LAKETIĆ | 03. 05. 2011. - 00:02h
NOVI SAD - Govoreći o posledicama privatizacija velikih novosadskih preduzeća u Sindikatu „Solidarnost“ napominju da nije samo strašno što je u njima bez posla ostalo više od 14.000 ljudi, već i zato što su više od polovine, postali socijalni slučajevi. Posledice olakog prepuštanja dobrih firmi privatnom kaputalu najbolje su vidljive na slučajevima „Jugoalata“ i „Jugodenta“, iz kojih je 4.700 radnika otišlo na ulicu.
Protest članova Sindikata „Solidarnost“ protiv sumnjivih privatizacija
- Industrija stomatološke opreme „Jugodent“ je pre prepuštanja privatnom biznisu zapošljavala 2.100 radnika. Zbog nagomilanih dugova fabrika je u stečaju i njena imovina se postepeno prodaje - objašnjava Gordana Kojić predsednica Gradskog odbora „Solidarnosti“.
Istu sudbinu, nakon privatizacije, doživelo je 2.600 metalaca „Jugoalata“, koje je na tenderu od Agencije za privatizaciju kupio slovenački biznismen Spasoje Jakovljević.
- Obećao je da će pokrenuti proizvodnju, ali od toga nije bilo ništa. Jakovljević je otpustio radfnike, a „Jugoalat“ zadužio, pa je na isistiranje njihovog navećeg poverioca „Erste banke“, Trgovački sud pokrenuo stečaj - dodaje Kojićeva.
U stečaj je nakon privatizacije otišla i Hemijska industrija „Hins“, u kojoj je pre nego što ju je kupio Miroslav Jovanović, radilo 320 radnika. Bez posla je ostalo i 600 radnika u Industriji za preradu kudelje i tekstila „Dunav“ iz Čelareva.
Potom sledi spisak ugašenih firmi od kojih se, kažu sindikalni lideri, diže kosa na glavi, posebno kada se postavi pitanje - da li je ko pratio šta „dobronamerni kupci“ rade i kako se odvijao postupak gašanja tih preduzeća.
Tako je nestala Novosadska indiustrija tekstla „Nit“ kojoj je na preradi pamuka, lana i u tkačnici radilo 1.000 radnika. Slično je prošla i Industrija metalne ambalaže „Novopak“, koju je privatizovala „Galeb grupa“ iz Šabca.
Bez posla je ostalo 400 zaposlenih u novosadskoj Industriji za predadu kože „Standard“, propao je „Agrohem“, koji se bavio preradom mineralnih đubriva.
- Podaci koji su bili daleko od očiju javnosti, nisu smeli da bude skriveni od organa zaduženih za kontrolu. Međutim, bez nadzora je likvidirano novosadsko „Brodogradilište“, a u Tekstilnoj industriji „Novitet“, od 1.700 krojača i kreatora „Zekstra grupa“ je zadržala samo 160 radnika - kaže Milan Starović, predsednik „Solidarnosti“.
Milan Starović, predsednik sindikata „Solidarnost“
Zaposleni u Metalskoj industriji „Petar Drapšin“ pokušali su da spasu fabriku koja je privatizovana 2004. godine za 105 miliona dinara. Gordana Kojić je u vreme privatizacije u „Drašinu“ bila finansijski radnik. Sa grupom zaposlenih sudski je osporavala privatizaciju i Vrhovni sud je poništio prodaju fabrike.
- Ali, tadašnji ministar trgovine Predrag Bubalo i direktor Agencija za privatizaciju Vladimir Galić, zaustavili su izvršenje presude. Dugovi su se gomilali i kad su dostigli 500.000 evra javno smo se pobunili pa su novi vlasnici 2007. godine otpustili 21 radnika. U međuvremenu, dugovi su rapidno rasli pa je Agencija za privatizaciju, nakon što su obaveze ove fabrike premašile 12 miliona evra poništili privatizaciju - objašnjava Goradana Kojić.
Interesantno je, nastavlja ona, da je najveći poverilac u „Drapšinu „, ali i u ostalim metalskim firmama bila „Metals banka,“ čija je uprava sa Ananijem Pavićevićem i njegovim sinovima Aleksdandrom i Dejanom, nedavno uhapšena pod sumnjom za finansijske malverzacije. Porodica Pavićević je za menje od dve godine postala gotovo stoodstotni vlasnik „Petra Drapšina“.
- Pošto se u računicu bivšeg vlasnika „Metals banke“ posumnjalo veliki deo tih akcija je poništen pa je sada glavni poverilac Vlada Vojvodine, jer je banka podržavljena - kaže Kojićeva.
Na sreću, bilo je i dobrih privatizacija i u „Solidarnosti“ kao takvu navode Industriju sokova „Minakvu“, koju je kupila firma „Bogićević“. „Minakva“ posle privatizacije dobro posluje, a proširila je program i punjenjem mineralne vode. Dobar primer je iz Industrije za preradu žitarica „Danubjus“. U njoj je „Delta agrar“ nastavila proizvodnju, a novi vlasnik je malim akcionarima, uključujući bivše radnike i penzionere, isplatio zadovoljavajuće akcije.
Privatizaciju je preživela i Industrija kablova „Novokabel“, mada je kupac „Istpoint“ smanjio broj zaposlenih.
Od novih pogona u Novom Sadu, među najznačajnijima je pogon za sklapanje traktora, koji je otvorila „JTO grupa“ sa partnerima iz Kine, a od nedavno konkuriše im Beloruska industrija traktora „Belarus“ iz Minska koja je zakupila pogon u Metalskoj industriji „Petar Drapšin“. Na sklapanju traktora u „Belarusu“ radi sedamdesetak radnika, a njihove mašine konkurišu domaćim i kineskim traktorima.
Hrvatski „Dijamant agrar“ otvorio je u Begeču pored Novog Sada pogon za pakovanje poljoprivrednih proizvoda i hladnjaču u kojoj je zaposleno dvadesetak, a povremeno radi i 50 sezonskih radnika.
Pivara nije izdržala konkurenciju
U proteklih 10 godina podignuta je samo jedna fabrika, pivara MB “Rodić”. Posle godinu dana postrojenja pivare su konzervirana, a vlasnik je izjavio da nije izdržao nelojalnu konkurenciju koja vlada na našem tržištu piva.