- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Bez lekara 100.000 radnika
Izvor:
Novosti.rs
Zdravstvu Srbije poslodavci duguju 85 milijardi za doprinose, a ono dobavljačima 33,4 milijarde. Oprost dugovanja traži 750 preduzeća. Kasa osiguranja u velikoj dubiozi.
ZDRAVSTVO Srbije kliza po tankom ledu i sva je prilika da bez pomoći države, koju mnogi krive što toleriše nedisciplinu u naplati doprinosa za zdravstvo, koja je ovaj sistem dobrim delom i dovela do same ivice ambisa, samo neće moći da izađe na sigurnu obalu.
U kasu osiguranja ne pristiže dovoljno novca da se održava sistem. Ukupan dug zdravstva trenutno iznosi 33,4 milijarde dinara, a istovremeno, poslodavci za doprinose duguju gotovo tri puta više - oko 85 milijardi!
Od onoga što pristigne u kasu osiguranja, a ove godine se računa na 205 milijardi dinara, gotovo polovina - oko 90 milijardi otići će na plate 104.000 zvanično zaposlenih u ovom sistemu, a ako bude podizanja zarada i više. Sa ostatkom novca, zdravstvo Srbije definitivno ne može da ispuni očekivanja građana da se leče kao stanovnici razvijenih zemalja.
Iako to mnogi u zdravstvu interno priznaju, malo ko hoće javno da kaže da u sistemu koji ima 28.000 dinara po glavi stanovnika godišnje, ne mogu u praksi da se ostvare sva prava proklamovana na papiru. Na preglede skenerom ili magnetnom rezonancom, ili kod nekih specijalista, recimo, endokrinologa, čeka se mesecima. Zbog toga mnogi pacijenti idu kod privatnika i direktno iz džepa plaćaju zdravstvenu zaštitu koju su već jednom platili kroz 12,3 odsto doprinosa na platu ili penziju.
- Definitivno bi morao da se definiše paket zdravstvenih usluga i jasno propiše šta za ovoliko novca koliko izdvajamo za zdravstvo može da se pruži na teret osiguranja - kaže za „Novosti“ profesor dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije. - Taj paket mora da definiše struka, jer je ona najprozvanija da kaže šta su prioriteti i koji obim zdravstvene zaštite treba obezbediti za svaku kategoriju stanovništva.
Teško je, međutim, poverovati da je bilo ko spreman da zbog ovakvih rezova u zdravstvu gubi političke poene. I sama prof. Radosavljević ne veruje da bi se, bez obzira na „požar“ u zdravstvu, to moglo dogoditi u predizbornoj kampanji.
S druge strane, smatra prof. Tatjana Radosavljević, država mora da obezbedi redovnu naplatu doprinosa za zdravstvo i da dodatnim oporezivanjem štetnih supstanci - alkohola, duvana, ali i nezdrave hrane, obezbedi dopunski novac za zdravstvo.
- Uključivanjem privatne prakse može da se podigne kvalitet zdravstvene usluge i pojačaju kapaciteti - smatra prof. Radosavljević. - Propustili smo 2001-2002. godine generalno uključivanje privatnika u sistem, ali bi sada trebalo integrisati bar jedan deo njih i to iz oblasti u kojima državno zdravstvo nema dovoljno kapaciteta. Tako bi se koristila već postojeća oprema i ne bi se usred krize izdvajao novac za kupovinu aparata.
Samo kroz participaciju za lekove građani su zdravstveni sistem Srbije za godinu dana „dotirali“ sa 4,5 milijardi, i još sa milijardu dinara koje su za participaciju platili u zdravstvenim ustanovama. I, pored toga, zdravstvo je u dubiozi, a dug od 33,4 milijardi će, po svemu sudeći, morati da se „prevede“ u javni dug države. O tome se pregovara već dva-tri meseca, a dužnicima se nudi da odustanu od 40 odsto svojih potraživanja?! Tako bi se, recimo, gotovo prepolovio dug od 28 milijardi dinara samo za isporučene lekove, ali nije jasno zašto bi proizvođači lekova na to pristali.
S druge strane, stalnim amnestiranjem dužnika za doprinose, među kojima su najveći upravo državna preduzeća, redovnim platišama se šalje poruka da doprinosi, izgleda, ne moraju baš da se plaćaju, iako je to zakonska obaveza. U Srbiji se, ionako, od onog što jedan plaća, leči bar dvoje.
Trenutno, za oko 100.000 radnika nisu uplaćeni doprinosi, a 750 preduzeća traže da im se oproste dugovanja. Iako je ovih dana Ministarstvo slalo poruke da zakon mora da se poštuje, ipak je popustilo pred zahtevima oružara. Njima je ministar Stanković u petak obećao da će im u ponedeljak biti overene zdravstvene knjižice.
KO ĆE TO DA PLATI
Iz fonda koji uplati 1,66 miliona penzionera i 1,67 miliona zaposlenih (pod uslovom da svi plaćaju doprinose) finansira se i lečenje članova njihovih porodica - ukupno 5,5 miliona ljudi, ali i zdravstvena zaštita 1,25 miliona stanovnika Srbije bez prihoda.
- Za lečenje 1.250.000 ljudi bez ikakvog prihoda država je odvojila 655 miliona dinara, a samo u 2011. godini za zadravstvenu zaštitu ovih korisnika potrošeno je 22 milijarde dinara. Ko će to da plati? Da li ćemo ići iz dugova u dugove i tolerisati nepoštovanje zakona? Zdravstveno osiguranje mora da se plaća - upozorio je Zoran Stanković, ministar zdravlja Srbije.
Izvor:
Novosti.rs
Zdravstvu Srbije poslodavci duguju 85 milijardi za doprinose, a ono dobavljačima 33,4 milijarde. Oprost dugovanja traži 750 preduzeća. Kasa osiguranja u velikoj dubiozi.
ZDRAVSTVO Srbije kliza po tankom ledu i sva je prilika da bez pomoći države, koju mnogi krive što toleriše nedisciplinu u naplati doprinosa za zdravstvo, koja je ovaj sistem dobrim delom i dovela do same ivice ambisa, samo neće moći da izađe na sigurnu obalu.
U kasu osiguranja ne pristiže dovoljno novca da se održava sistem. Ukupan dug zdravstva trenutno iznosi 33,4 milijarde dinara, a istovremeno, poslodavci za doprinose duguju gotovo tri puta više - oko 85 milijardi!
Od onoga što pristigne u kasu osiguranja, a ove godine se računa na 205 milijardi dinara, gotovo polovina - oko 90 milijardi otići će na plate 104.000 zvanično zaposlenih u ovom sistemu, a ako bude podizanja zarada i više. Sa ostatkom novca, zdravstvo Srbije definitivno ne može da ispuni očekivanja građana da se leče kao stanovnici razvijenih zemalja.
Iako to mnogi u zdravstvu interno priznaju, malo ko hoće javno da kaže da u sistemu koji ima 28.000 dinara po glavi stanovnika godišnje, ne mogu u praksi da se ostvare sva prava proklamovana na papiru. Na preglede skenerom ili magnetnom rezonancom, ili kod nekih specijalista, recimo, endokrinologa, čeka se mesecima. Zbog toga mnogi pacijenti idu kod privatnika i direktno iz džepa plaćaju zdravstvenu zaštitu koju su već jednom platili kroz 12,3 odsto doprinosa na platu ili penziju.
- Definitivno bi morao da se definiše paket zdravstvenih usluga i jasno propiše šta za ovoliko novca koliko izdvajamo za zdravstvo može da se pruži na teret osiguranja - kaže za „Novosti“ profesor dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije. - Taj paket mora da definiše struka, jer je ona najprozvanija da kaže šta su prioriteti i koji obim zdravstvene zaštite treba obezbediti za svaku kategoriju stanovništva.
Teško je, međutim, poverovati da je bilo ko spreman da zbog ovakvih rezova u zdravstvu gubi političke poene. I sama prof. Radosavljević ne veruje da bi se, bez obzira na „požar“ u zdravstvu, to moglo dogoditi u predizbornoj kampanji.
S druge strane, smatra prof. Tatjana Radosavljević, država mora da obezbedi redovnu naplatu doprinosa za zdravstvo i da dodatnim oporezivanjem štetnih supstanci - alkohola, duvana, ali i nezdrave hrane, obezbedi dopunski novac za zdravstvo.
- Uključivanjem privatne prakse može da se podigne kvalitet zdravstvene usluge i pojačaju kapaciteti - smatra prof. Radosavljević. - Propustili smo 2001-2002. godine generalno uključivanje privatnika u sistem, ali bi sada trebalo integrisati bar jedan deo njih i to iz oblasti u kojima državno zdravstvo nema dovoljno kapaciteta. Tako bi se koristila već postojeća oprema i ne bi se usred krize izdvajao novac za kupovinu aparata.
Samo kroz participaciju za lekove građani su zdravstveni sistem Srbije za godinu dana „dotirali“ sa 4,5 milijardi, i još sa milijardu dinara koje su za participaciju platili u zdravstvenim ustanovama. I, pored toga, zdravstvo je u dubiozi, a dug od 33,4 milijardi će, po svemu sudeći, morati da se „prevede“ u javni dug države. O tome se pregovara već dva-tri meseca, a dužnicima se nudi da odustanu od 40 odsto svojih potraživanja?! Tako bi se, recimo, gotovo prepolovio dug od 28 milijardi dinara samo za isporučene lekove, ali nije jasno zašto bi proizvođači lekova na to pristali.
S druge strane, stalnim amnestiranjem dužnika za doprinose, među kojima su najveći upravo državna preduzeća, redovnim platišama se šalje poruka da doprinosi, izgleda, ne moraju baš da se plaćaju, iako je to zakonska obaveza. U Srbiji se, ionako, od onog što jedan plaća, leči bar dvoje.
Trenutno, za oko 100.000 radnika nisu uplaćeni doprinosi, a 750 preduzeća traže da im se oproste dugovanja. Iako je ovih dana Ministarstvo slalo poruke da zakon mora da se poštuje, ipak je popustilo pred zahtevima oružara. Njima je ministar Stanković u petak obećao da će im u ponedeljak biti overene zdravstvene knjižice.
KO ĆE TO DA PLATI
Iz fonda koji uplati 1,66 miliona penzionera i 1,67 miliona zaposlenih (pod uslovom da svi plaćaju doprinose) finansira se i lečenje članova njihovih porodica - ukupno 5,5 miliona ljudi, ali i zdravstvena zaštita 1,25 miliona stanovnika Srbije bez prihoda.
- Za lečenje 1.250.000 ljudi bez ikakvog prihoda država je odvojila 655 miliona dinara, a samo u 2011. godini za zadravstvenu zaštitu ovih korisnika potrošeno je 22 milijarde dinara. Ko će to da plati? Da li ćemo ići iz dugova u dugove i tolerisati nepoštovanje zakona? Zdravstveno osiguranje mora da se plaća - upozorio je Zoran Stanković, ministar zdravlja Srbije.