LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Bez dinara radi 55.000 radnika
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji je tokom prošle godine čak 55.031 zaposleni redovno odlazio na posao ali nije dobija nadoknadu. A 38.829 radnika zaradi mesečno manje od 15.000 dinara.
U Zavodu za statistiku kažu da među onima koji nisu primali nikakvu zaradu najviše je bilo Vojvođana, gde čak 15.579 radnika nije primilo platu.
Na drugom neslavnom mestu je region južne i istočne Srbije, gde je bez zarade ostalo 14.244. U Šumadiji platu nije dobijalo 13.129, a u Beogradu 12.079 zaposlenih.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Najmanja propisana zarada u Republici u poslednjih osam meseci iznosi 17.748 dinara. Ipak, i dalje 17.556 radnika u severnoj i 21.273 u južnoj Srbiji zarađuje manje od 15.000. U Beogradu, sa ovako skromnim platama živi čak 8.240 radnika, u Vojvodini 9.316, Šumadiji i zapadnoj Srbiji 10.061, a u južnoj i istočnoj Srbiji 11.212.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U sindikatima kažu da je najteže radnicima u proizvodnji, i to u drvno-prerađivačkoj i tekstiloj industriji, kao i onima u metalskom kompleksu.
„Nije retko da radnici ostaju duže od godinu dana na svom mestu uprkos tome što nisu plaćeni” , kaže Zoran Ristić iz UGS ”Nezavisnost”.
Ristić objašnjava da to čine zato što se plaše da bi odlaskom iz firme mogli izgubiti sve zaostale zarade. Zato ostaju mesecima u preduzeću i veruju da će im sve te zarade i doprinosi biti nekada nadoknađeni.
Ristić dodaje da je broj onih koji ne primaju platu još mnogo veći, jer se ovi statistički podaci odnose samo na one koji su legalno zaposleni.
„U sivoj zoni je oko 600.000 radnika, a polovini se krše neka prava iz radnih odnosa. Najčešće je baš reč o neisplaćenim i neredovnim zaradama, i to najviše osećaju oni koji se bave trgovinom, turizmom, ugostiteljstvom i građevinom” , kaže Ristić.
I u Inspektoratu rada kažu da se najveći broj prigovora odnosi upravo na neisplaćene zarade, pa je tako u prošloj godini obavljeno ukupno 33.861 nadzor iz oblasti radnih odnosa, a čak 8.301 je bio na zahtev zaposlenih.
„Doneli smo 1.526 rešenja kojima je poslodavcima naređeno da isplate zarade i još 532 rešenja da im se, osim plata nadoknade i druga primanja” , kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji je tokom prošle godine čak 55.031 zaposleni redovno odlazio na posao ali nije dobija nadoknadu. A 38.829 radnika zaradi mesečno manje od 15.000 dinara.
Na drugom neslavnom mestu je region južne i istočne Srbije, gde je bez zarade ostalo 14.244. U Šumadiji platu nije dobijalo 13.129, a u Beogradu 12.079 zaposlenih.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Najmanja propisana zarada u Republici u poslednjih osam meseci iznosi 17.748 dinara. Ipak, i dalje 17.556 radnika u severnoj i 21.273 u južnoj Srbiji zarađuje manje od 15.000. U Beogradu, sa ovako skromnim platama živi čak 8.240 radnika, u Vojvodini 9.316, Šumadiji i zapadnoj Srbiji 10.061, a u južnoj i istočnoj Srbiji 11.212.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U sindikatima kažu da je najteže radnicima u proizvodnji, i to u drvno-prerađivačkoj i tekstiloj industriji, kao i onima u metalskom kompleksu.
„Nije retko da radnici ostaju duže od godinu dana na svom mestu uprkos tome što nisu plaćeni” , kaže Zoran Ristić iz UGS ”Nezavisnost”.
Ristić objašnjava da to čine zato što se plaše da bi odlaskom iz firme mogli izgubiti sve zaostale zarade. Zato ostaju mesecima u preduzeću i veruju da će im sve te zarade i doprinosi biti nekada nadoknađeni.
Ristić dodaje da je broj onih koji ne primaju platu još mnogo veći, jer se ovi statistički podaci odnose samo na one koji su legalno zaposleni.
„U sivoj zoni je oko 600.000 radnika, a polovini se krše neka prava iz radnih odnosa. Najčešće je baš reč o neisplaćenim i neredovnim zaradama, i to najviše osećaju oni koji se bave trgovinom, turizmom, ugostiteljstvom i građevinom” , kaže Ristić.
I u Inspektoratu rada kažu da se najveći broj prigovora odnosi upravo na neisplaćene zarade, pa je tako u prošloj godini obavljeno ukupno 33.861 nadzor iz oblasti radnih odnosa, a čak 8.301 je bio na zahtev zaposlenih.
„Doneli smo 1.526 rešenja kojima je poslodavcima naređeno da isplate zarade i još 532 rešenja da im se, osim plata nadoknade i druga primanja” , kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.