- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Beskućnike niko ne popisuje
PODGORICA - Muškarac koji je pre tri noći preminuo od opekotina nastalih usled samozapaljivanja zove se Rade Bogoslavljev (60), iz Vojvodine, potvrdio je jedan od njegovih poznanika. Prema njegovim rečima, on je bio smešten u jednoj od baraka u Bokeškoj ulici, a poslednjih 30 godina živeo je u Podgorici.
[SIZE=+0]Prema mišljenju policije, Bogoslavljev je zapalio vatru kako bi se ugrejao. Nakon nekoliko trenutaka vatra je zahvatila nesrećnog čoveka, koji je i pored napora očevidaca da je ugase protivpožarnim aparatom i radnika Urgentnog centra da ga spasu, podlegao ranama.
Ista sudbina mogla bi zadesiti nekog od mnogobrojnih beskućnika koji se svakog dana mogu videti na podgoričkim ulicama. A jedan od razloga zbog kojeg je bilo teško utvrditi identitet Bogoslavljeva je i činjenica da ne postoji registar beskućnika pa se ne zna njihov tačan broj.
Štaviše, ova kategorija nije obuhvaćena nijednim zakonskim aktom u Crnoj Gori. Nadležnost se prebacuje sa jedne institucije na drugu, ali problem nikako da se reši na državnom nivou.
Ako je verovati Suadu Numanoviću, ministru rada i socijalnog staranja, ovo bi se moglo promeniti od nove godine. On je kazao da je problem beskućnika konačno evidentiran te su novim zakonom predviđeni termin i kategorija „beskućnik“ koji će biti uključeni u sistem socijalne zaštite.
Da bi se problem rešio, smatra Numanović, treba da se uključi celo društvo, prvenstveno porodica.
- O ovom problemu ne može da brine samo jedno ministarstvo ili segment društva. Mora se uključiti i zdravstvena i socijalna zaštita, policija i lokalne uprave i sve relevantne institucije i nevladin sektor - kazao je Numanović.
Za razliku od nas, Makedonija je u dobrom delu rešila problem beskućnika. Ovakve osobe u Skoplju mogu da na adekvatan način zadovolje sve potrebe iako nemaju svoj krov nad glavom, a postoji i jedan broj samousluga koji za beskućnike donira hranu.
Prema zvaničnim podacima, veliki broj beskućnika čine raseljeni i samo deset odsto su pripadnici domicilnog stanovništva.
Nedim Pepić, iz Centra za socijalni rad, kazao je da se sada evidencija beskućnika vodi u različitim nadležnim službama, počev od MUP, pravosudnih organa do zdravstvenih i socijalnih ustanova.
[SIZE=+0]- U ovoj godini evidentirano je 15 beskućnika. Ovu populaciju karakteriše loš socioekonomski status, loše zdravstveno stanje, nizak obrazovni nivo, a mali je procenat starijih prosjaka - kaže za „Novosti“ Pepić.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
PODGORICA - Muškarac koji je pre tri noći preminuo od opekotina nastalih usled samozapaljivanja zove se Rade Bogoslavljev (60), iz Vojvodine, potvrdio je jedan od njegovih poznanika. Prema njegovim rečima, on je bio smešten u jednoj od baraka u Bokeškoj ulici, a poslednjih 30 godina živeo je u Podgorici.
[SIZE=+0]Prema mišljenju policije, Bogoslavljev je zapalio vatru kako bi se ugrejao. Nakon nekoliko trenutaka vatra je zahvatila nesrećnog čoveka, koji je i pored napora očevidaca da je ugase protivpožarnim aparatom i radnika Urgentnog centra da ga spasu, podlegao ranama.
Ista sudbina mogla bi zadesiti nekog od mnogobrojnih beskućnika koji se svakog dana mogu videti na podgoričkim ulicama. A jedan od razloga zbog kojeg je bilo teško utvrditi identitet Bogoslavljeva je i činjenica da ne postoji registar beskućnika pa se ne zna njihov tačan broj.
Štaviše, ova kategorija nije obuhvaćena nijednim zakonskim aktom u Crnoj Gori. Nadležnost se prebacuje sa jedne institucije na drugu, ali problem nikako da se reši na državnom nivou.
Ako je verovati Suadu Numanoviću, ministru rada i socijalnog staranja, ovo bi se moglo promeniti od nove godine. On je kazao da je problem beskućnika konačno evidentiran te su novim zakonom predviđeni termin i kategorija „beskućnik“ koji će biti uključeni u sistem socijalne zaštite.
Da bi se problem rešio, smatra Numanović, treba da se uključi celo društvo, prvenstveno porodica.
- O ovom problemu ne može da brine samo jedno ministarstvo ili segment društva. Mora se uključiti i zdravstvena i socijalna zaštita, policija i lokalne uprave i sve relevantne institucije i nevladin sektor - kazao je Numanović.
Za razliku od nas, Makedonija je u dobrom delu rešila problem beskućnika. Ovakve osobe u Skoplju mogu da na adekvatan način zadovolje sve potrebe iako nemaju svoj krov nad glavom, a postoji i jedan broj samousluga koji za beskućnike donira hranu.
Prema zvaničnim podacima, veliki broj beskućnika čine raseljeni i samo deset odsto su pripadnici domicilnog stanovništva.
Nedim Pepić, iz Centra za socijalni rad, kazao je da se sada evidencija beskućnika vodi u različitim nadležnim službama, počev od MUP, pravosudnih organa do zdravstvenih i socijalnih ustanova.
[SIZE=+0]- U ovoj godini evidentirano je 15 beskućnika. Ovu populaciju karakteriše loš socioekonomski status, loše zdravstveno stanje, nizak obrazovni nivo, a mali je procenat starijih prosjaka - kaže za „Novosti“ Pepić.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]