Bertold Breht

Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
Bertold_Breht.jpg

Бертолт Брехт (такође Бертолд Брехт, нем. Bertolt Brecht, рођен као Eugen Berthold Friedrich Brecht 10. фебруар 1898. - 14. август 1956.) је најзначајнији немачки писац драма, позоришни теоретичар и лиричар 20. века. Његова дела се данас изводе широм Немачке и света. Брехт важи за оснивача епског театра.

Биографија

Poдјен у Аугсбургу (Баварска) 1898. у буржоаској породици. Прве своје текстове је објавио 1914. године за време студија филозофије и медицине. Године 1918, на крају Првог светског рата, написао је своју прву драму Баал. Следиле су драме Бубњеви у ноћи 1919. и У џунгли градова 1921. Све три су изражавале његове анархистичке ставове.

Године 1924. придружио се Немачком театру у Берлину (Deutsches Theater) (тада под управом Макса Рајнхарта) и упознао глумицу Хелену Вајгл. Писао је политичке драме. Велики успех је постигао 1928. када је написао Оперу за три гроша (музику је компоновао Курт Вајл), један од највећих музичких успеха у доба Вајмарске републике.

Оженио се са Хеленом Вајгл и постао марксиста. Јачање нацизма у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерала су га да оде у егзил 1933. Прошао је Европу (Данска, Финска, Русија), пре него што је стигао у САД, у Калифорнију. Због марксистичких идеја, напустио је САД 1947. Током овог периода, написао је доста драма, укључујући Галилејев живот, Мајка храброст и њена деца, Задрживи успон Артура Уија, Кавкаски круг кредом и Мали органон за театар где је теоријски образложио своје схватање театра.
Дефинитивно се настанио у Берлину 1949, где је био управник Берлинер ансамбла. Представе су илустровале његове социјалистичке идеје. Основао је марксистички покрет Епски театар. Подржавао је диктаторски режим Валтера Улбрихта и цинично поручио критичарима: Ако народ лоше мисли, промените народ!. Постао је омиљена личност режима у НДР и додељена му је Лењинова награда за мир 1955. Умро је од инфаркта у Берлину 14. августа 1956.

Дjела:

Позоришни комади

Бал (1922)
Бубњеви у ноћи (1922)
У џунгли градова (1924)
Живот Едварда II Енглеског
Човек је човек (1926
Опера за три гроша (1928)
Успон и пад града Махагонија (1928)
Линдбергов лет
Лекција о разумевању
Онај који каже да. Онај који каже не.
Предузете мере
Света Јоана
Изузетак од правила
Мајка (1932)
„Округле главе“ и „шиљате главе“ (1936)
Ужас и јад Трећег Рајха
Галилејев живот (1943)
Мајка храброст и њена деца(1941)
Суђење Лукулу
Добри човек из Сечуана (1943)
Господар Пунтила и његов слуга Мати (1948)
Задрживи успон Артура Уија (1956)
Визије Симоне Машар
Швејк у Другом светском рату
Кавкаски круг кредом (1954)
Дани комуне
Антигона (1947)
Кориолан (по Вилијаму Шекспиру) (1952/53)

Лирика

Псалми (1920),
Аугзбуршки сонети (1925–1927),
Сонгови за Оперу за три гроша (1928),
Из књиге грађанина (1926–1927),
Ноћни логор (1931),
Поеме из револуције (1932),
Сонети (1932–1934),
Енглески сонети (1934),
Кинеске песме (1938–1949),
Студије (1934–1938),
Свендборшке поеме (1926–1937),
Штефинска збирка (1939–1942),
Холивудске елегије (1942),
Песме из егзила (1944),
Немачке сатире(1945),
Дечије песме (1950),
Буковске елегије (1953)

Проза

Аугзбуршки круг кредом
Разговори избеглица
Послови господина Јулија Цезара (1949)
Рањени Сократ (1949)
Просјачки роман (1934)
Календарске приче (1949)
 
Natrag
Top