Beogradski maraton

[todos77]

O Beogradskom maratonu

KRATKA ISTORIJA

1988.
„Beogradski maraton” je održan na inicijativu Đoke Vještice, novinara radio stanice „Studio B” i atletskog radnika Brane Radovića, u organizaciji grada Beograda. Staza je bila - ni maratonska i polumaratonska. Bila je duga 23 km, a učestvovali su samo domaći takmičari.
1989.
Isti tim organizuje i drugu trku ovog puta dvostruko dužu, tako da je staza iznosila 46,7 km, a prvi put učestvovalo je i nekoliko takmičara iz inostranstva.

1990.
Organizaciju maratona preuzima JSD Partizan i poverava je poslovnoj jedinici u okviru Agencije Partizan. U januaru u Beograd dolazi Fred Libou, predsednik AIMS, direktor „Njujorškog maratona” i predsednik Njujorškog trkačkog kluba (NYRRC) i daje značajan doprinos prvoj svetskoj verziji beogradske maratonske trke. Trasirana je i izmerena nova (današnja) staza za koju je dobijen sertifikat. „Beogradski maraton” je postao član AIMS, a u Beograd dolaze takmičari iz petnaestak zemalja. Prvi oficijelni rekorderi staze postali su Kenijac Džozef Nzau sa 2:19,32 i Jugoslovenka Suzana Ćirić sa 2:45,09. Uz maratonsku trku u program su uvršteni polumaraton i „Trka zadovoljstva” na 5.000 m.

1991.
Zbog početka sukoba na području bivše SFRJ od više od 500 takmičara iz inostranstva u Beograd je došlo samo oko 200. Novi rekord staze postavio je Tanzanijac Agapijus Masong sa 2:16,23, a iz SAD kao promoter trke došao je svetski rekorer u skoku udalj Bob Bimon. Koncept razvoja, organizacije i komunikacije sa svetom „Beogradskog maratona” potvrđeni su na Kongresu AIMS u Bangkoku. „Beogradski maraton” je Partizanu i atletici u Beogradu te godine poklonio novu plastičnu stazu na Stadionu JNA.

1992.
Trka je održana u sve težim uslovima zbog ratnog okruženja, a novi rekord staze doneo je sa 2:16,07 Nikolas Niengerai (Zimbabve). Ostvarena je odlična saradnja sa Skupštinom Grada Beograda kao pokroviteljem manifestacije. Skupština grada Beograda prihvatila je i obavezu uz maksimalnu kooperativnost u tehničkoj organizaciji i finansijsku podršku u skladu sa mogućnostima. Uspostavljena je saradnja sa Patom Bučerom i GLOBE RUNNERS PRODUCTION i jednočasovnom reportažom na SCREEN TV počela je medijska prezentacija u svetu. Uspeh maratona doveo je do formiranja preduzeća Beogradski maraton d.o.o. a ono počinje i pionirski posao razvoja trijatlona u Beogradu i Jugoslaviji.

1993.
Prvi put održan je Dečiji maraton na Terazijama u centru grada, a veliko interesovanje uverilo je organizatore da se na ovom uvodu u veliki maraton treba maksimalno angažovati. Učesnici maratonske trke, zbog sankcija i blokade zemlje, koja je pogodila i Beogradski aerodrom, dočekivani su na aerodromima u susednim zemljama i dovoženi u Beograd. Podršku „Beogradskom maratonu” pružio je ceo maratonski pokret a njegov osnivač Fred Libou i lično – došao je u Beograd i pretrčao polumaraton iako je nekoliko meseci ranije imao tešku operaciju. Suzana Ćirić je popravila sopstveni rekord staze na 2:40,27.

1994.
Potpisan je desetogodišnji ugovor o naslovnom sponzorstvu sa „Soko Štarkom”, poznatim proizvođačem konditorskih proizvoda i sedmi maraton je trčan kao „Beogradski Soko Štark maraton”. Rekorde staze postavili su Ukrajinac Vladimir Buhanov sa 2:12,17 i Rumunka Kristina Pomaku sa 2:33,07, a rezultat ukrajinskog maratonca još nije nadmašen. Drugu godinu uzastopno učesnici trke prevoženi su sa aerodroma u Budimpešti, Temišvaru, Bukureštu i Sofiji putničkim kolima i kombijima u Beograd. Krajem godine na Kongresu AIMS u Makau Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona izabran je u Bord direktora AIMS.

1995.
Prvi put pobednicima maratona u muškoj i ženskoj konkurenciji dodeljeni su trofeji „Fred Libou”, ustanovljeni u znak sećanja na velikog prijatelja „Beogradskog maratona”. Osvojili su ih Belorus Vladimir Kotov i Poljakinja Izabela Zatorska. Uprkos medijskoj i ekonomskoj blokadi „Beogradski maraton” zaključuje prvi međunarodni sponzorski ugovor sa japanskom kompanijom ASICS. Dečiji maraton seli se u Beogradski zoološki vrt, a u kvalifikacijama trči više od 20.000 najmlađih Beograđana. Uspeh maratona potvrđen je osvajanjem „Turističkog cveta” Turističke organizacije Srbije. Novi kvalitet vizualnom identitetu „Beogradskog maratona” donosi kreativni direktor Petar Palfi. Sa RTS-om i Vojskom Jugoslavije realizovan je prvi i jedini direktan TV prenos jedne maratonske trke u SRJ.


1996.
Sklopljen je višegodišnji ugovor sa Kompanijom „NIKE”, u maratonu pobeđuje Ahmed Salah iz Džibutija jedan od najboljih svetskih maratonaca svog doba, a humanitarnim akcijama prikupljeno je robe i sredstava vrednih oko 50.000 dolara za UNICEF Jugoslavija. Na jesen organizovana je prva „Beogradska trka kroz istoriju”, a osvojena je povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za pablik rilejšns.

1997.
Budući i da je naslovni sponzor promenio naziv, ime trke je prvi put „Beogradski Štark maraton”, a njeni pobednici su Irina Bogačeva i Džosfat Ndeti. Prvi put sredinom godine Beogradu je predstavljen novi proizvod – „Ženska NIKE trka” namenjena pripadnicama lepšeg pola.

1998.
Rekord staze u ženskoj konkurenciji sa 2:32,07 postavila je Irina Bogačeva iz Kirgizije, a u muškoj konkurenciji trijumfovao je Kenijac Ruben Čebotič, dok je učesnike kao promoter bodrio Italijan Đelindo Bordin.
Drugi put osvojena je povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za pablik rilejšns. U saradnji sa Skupštinom grada Beograda organizovan je veliki koncert ser Boba Geldofa.

1999.
Pod sloganom „Zaustavite rat – trčite svetom” održan je prvi maraton na svetu u uslovima ratnog stanja, iako se zbog bombardovanja odustalo svih programa. Bez poziva u Beograd su došli trkači iz sedam zemalja, kao i mnogobrojni prijatelji ove priredbe iz inostranstva pa je održana manifestaciona maratonska trka u kojoj je 39 maratonaca složno pretrčalo celu stazu za 3:17,00 ušavši zajedno u cilj visoko podignutih ruku. Bio je to prvi i jedini maraton u kom su svi učesnici bili pobednici. U „Trci zadovoljstva” učestvovalo je oko 15.000 trkača, a polumaraton nije održan. Istog dana u 21 ruskom gradu – od Moskve do Vladivostoka – održani su lokalni „Beogradski Štark maratoni” u znak solidarnosti sa beogradskim maratoncima.

2000.
Maraton je ponovo takmičarski, a novi pobednici su Tabiso Mokali iz Lesotoa i Rumunka Kristina Pomaku, međutim u teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji kao posledici dugogodišnje izolacije i ratnog stanja organizacioni uslovi su se znatno pogoršali i maraton je održan uz velike napore.

2001.
Rumunka Kristina Pomaku postavila je novi rekord staze spustivši ga ispod granice od dva i po časa – 2:29,44. Veliki uspeh zabeležen je humanitarnom akcijom „Trčim za decu” koja je donela 450.000 DEM, koje su uplaćene Ministarstvu za socijalna pitanja Republike Srbije, a žute majice sa pomenutim sloganom postale su zaštitni znak „Trke zadovoljstva” i celog maratona. Potpisan je protokol o saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.

2002.
Organizaciju priredbe koja je dobila naziv „Maraton nad Beogradom” (ugovor sa „Štarkom” je suspendovan) preuzela je Skupština Grada Beograda, a Beogradski maraton d.o.o. bio je samo tehnički organizator (oko 80 odsto celokupne organizacije). Staza maratonske trke je delimično promenjena i postignuti rezultati se zbog toga ne mogu se porediti sa onima postignutoj na izvornoj stazi.

2003.
Maraton je prvi put pomeren iz aprila za oktobar i održan je zajedno sa uličnom trkom „Velika nagrada Beograda ” u organizaciji Skupštine grada Beograda, bez učešća preduzeća Beogradski maraton d.o.o. Polumaraton je dobio novu stazu.

2004.
Maraton je vraćen u stari termin (april) a Kristofer Njungunda (Tanzanija) je sa 2:12,53 postigao treći rezultat po vrednosti računajući sve beogradske maratonske trke. To je bio i rekord privremene staze.

2005.
Preduzeće Beogradski maraton d.o.o. je, na osnovu ugovora sa Skupštinom grada Beograda, preuzelo organizaciju 18. maratona, a po sklapanju ugovora o naslovnom sponzorstvu sa „Delta sportom” on je dobio naziv 18. „Beogradski Delta sport maraton”. Obnovljena je saradnja sa „Štarkom”, ovog puta u organizaciji dečijeg maratona koji će se ubuduće zvati „Dečiji Smoki maraton”, po poznatom proizvodu ove kompanije. Započet je proces povratka u AIMS, a maraton i polumaraton su vraćeni na stare staze.

2006.
Karl Luis najzad stiže u Beograd, na Terazije, kako je obećao još 1994. godine. Maraton ima novog naslovnog sponzora i otud novo ime: „Beogradski Banca Intesa maraton”. Prvi put koristiće se čipovi za merenje rezultata, nagrade i bonusi su povećani, a Beogradski maraton je punopravni član AIMS. „Dečiji Smoki Maraton” dobio je logičnu nadgradnju – trajnu akciju „Počnimo sa sportom”, čiju je vrednost prepoznala i EAA i uključila se u nju.

 

[todos77]

24. Beogradski maraton - 17. april 2011.


U nedelju, 17. aprila 2011. godine, održaće se 24. Beogradski maraton, najveća i najmasovnija sportska manifestacija u našoj zemlji koja je, odlukom Skupštine grada Beograda, proglašena za događaj od posebnog značaja za grad Beograd.

Beogradski maraton u sebi sadrži Trku zadovoljstva na 5 km, polumaraton i maraton. Po mnogim ocenama to je najveći sportski i promotivni događaj koji se tradicionalno održava u našoj zemlji. Kao jedinstvena celina, Dečiji maraton i Beogradski maraton, početkom svakog proleća, privlače veliki deo domaće medijske pažnje.

 

[todos77]

21. aprila 2012. godine, održaće se 25. Beogradski maraton.

 

[todos77]

Konferencija za medije - 19.04.2012.

Beograd očekuje najmasovniju trku

U Skupštini grada Beograda, pred velikim brojem predstavnika medija, svi učesnici, u organizaciji 25. jubilarnog Beogradskog maratona, kao i partneri i sponzori, složili su se da je ova manifestacija najlepšu razglednica koja iz glavnog grada ide u svet.

– Želim da vam prenesem zadovoljstvo svih koji su uključeni u organizaciju najveće sportske manifestacije grada Beograda. Pripreme su i ovog puta obavljene na pravi način i očekujemo najmasovniju trku dosad – rekao je Aca Kovačević, gradski sekretar za sport u ime Skupštine grada, pokrovitelja Beogradskog maratona.
Već 10 godina uz maraton je Delta Generali osiguranje.
– Čestitam svima na ovako važnom jubileju jer svi dobro znamo koliko Beogradski maraton doprinosi imidžu Beograda i naše zemlje. Mi smo pre šest godina formirali nagradni fond za obaranje rekorda, od svetskog rekorda do rekorda staze za domaće polumaratonce i maratonce, čime pružamo podršku našim atletičarima. Uz to osiguravamo sve učesnike, a među njima biće i naši zaposleni koji će trčati u humanitarne svrhe sa nabavku opreme Košarkaškom klubu Ikar iz Gornjeg Milanovca koji okuplja i decu sa fizičkim i psihičkim nedostacima – rekla je Nataša Đorđević, direktor sektora za odnose s javnošću Delta Generali osiguranja.
Najduži sponzorski staž ima nacionalni prevoznik „Jat”, koji je od prvogmaratona 1988. uz beogradske maratonce, a među najnovijim sponzorima je „Samsung” koji je baš te 1988. počeo saradnju sa Međunarodnim olimpijskim komitetom kao sponzor Olimpijskih igara u Seulu.
– Mi podržavamo „Srbija open” i Svetski kup u veslanju, a kao kompaniji važno nam je što saradnjom sa Beogradskim maratonom možemo da razvijemo posebnu aplikaciju za mobilne telefone i televizore i omogućimo trkačima da se bolje pripreme za buduće trke – rekao je Saša Marjanović, regionalni direktor „Samsunga”.

Beogradskom maratonu za jubilej pridružio se „Imlek”, jedina gradska mlekara, koja se. kako je istakla Nevena Veselinović, kao i Beogradski maraton zalaže za zdrav život. Kopču s maratonom NIS Srbija, rekla je Sanja Lubardić, našla je u svom programu „Energija sporta” i u ovogodišnjem sloganu maratona „Možemo svi”. To će dokazati i pripadnici komunalne policije, najavila je načelnik Gorjana Obrenović, jer će svoje predstavnike imati i u polumaratonu i u Trci zadovoljstva na 5 km.
Na maratonu redovno učestvuju zaposleni u Opštini Vračar i trče u humanitarsne svrhe:
– Beogradski maraton je praznik zdravlja i sporta i mi smo pre tri godine trčali za prvu banku humanog mleka na ovim prostorima. I ovog puta prikupljena sredstva ustupićemo Institutu za neonatologiju za nabavku 30 pulsnih oksimetara da se nivo kiseonika u krvi naših najmlađih sugrađana više ne meri na traumatičan način. Ovog puta tim Opštine Vračar biće pojačan jer će nam se pridružiti Aleksandar Šapić i Božidar Đelić – rekao je predsednik Opštine Vračar Branimir Kuzmanović:
Beogradski maraton i ovog puta biće uključen u kandidaturu Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. rekao je Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu, dodajući da je Atina, bivša prestonica i 11. glavni grad koji je podržao kandidaturu Beograda, poslala svog trkača na 25. beogradski maraton. Značaj Beogradskog maratona za turizam istakao je Dejan Veselinov, predsednik Turističke organizacije Beograda navodeći da svaka prezentacija turističke ponude našeg glavnog grada u inostranstvu obavezno sadrži fotografije i snimke maratona.

Izvor: bgdmarathon

 

[todos77]

[h=1]Kiplagatu i Oliveri 26. Bgd maraton[/h] Izvor. B92 | JT Kenijski atletičar Edvin Kiplagat Kiptum i srpska atletičarka trijumfovali su na 26. Beogradskom maratonu,

Starsportphoto​

Kiplagat je do pobede došao pošto je stazu od 42.195 metara pretrčao u vremenu 2:19.33 sata.
Drugi kroz cilj prošao je još jedan Kenijac Eliud Kibet Kirui, sa pet minuta zaostatka, dok je treći bio njegov zemljak Bojaš Majaka.
Jevtićeva je trijumfovala u vremenu od 2:36.09 sata i tako ujedno ispunila normu za Svetsko prvenstvo u Moskvi u avgustu.

U polumaratonu, viđene su pobede srpskih atletičara Ane Subotić i Darka Živanovića.

Subotićeva je pobedila u vremenu od 1:19.34 sata, druga je bila Poljakinja Ana Celinska, sa 15 stotinki zaostatka, dok je treće mesto zauzela još jedna srpska atletičarka Ksenija Bubnjević.

U muškoj konkurenciji, Živanović je ostvario vreme od 1:08.35 sata, posle pređenih 21,1 kilometra. Drugi je kroz cilj prošao Mirko Petrović, sa skoro četiri minuta zaostatka, dok je treći bio Srđan Samardžić.

Ovogodišnje izdanje postavilo je nove rekorde, pošto je za maraton i polumaraton prijavljeno 2.800 takmičara iz više od 40 zemalja. Znak za start dali su legendarni američki atletičar Karl Luis, premijer Srbije Ivica Dačić, šef delegacije Evropske unije Vensan Dežer i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić.

„U ime svih vaših prijatelja u AIMS želim vam uspešan i siguran maraton pun uživanja i prijateljstva. Cela svetska maratonska zajednica s ponosom prenosi poruku mira i solidarnosti kroz Beogradski maraton“, navodi se u pismu podrške predsednika Svetskog udruženja maratona i uličnih trka Paka Boraa.

Pre početka trke iz okupljene mase čulo se skandiranje „Ne damo Kosovo“ i „Izdaja, izdaja“, a Trku zadovljstva završila je i grupa od oko 50k mladića koja je nosila transparente i skandirala „Kosovo je srce Srbije“.