Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Beogradski hipodrom: Veliki planovi, ali i problemi
Izvor: Novosti
Manje od mesec dana ostalo do starta nove sezone na Beogradskom hipodromu, glavna tribina još nerekonstruisana, hipodrom bez škole jahanja, nije organizovano ni klađenje
Beogradski hipodrom
UŠUŠKAN između gradilišta, Hipodrom se u poslednje vreme samo pominje kada se govori o petlji oko njega. Od buke i mašina sa strane, deluje kao da još nije izašao iz zimskog sna, ipak s prolećnim danima i konji se bude jer sezona počinje za manje od mesec dana. A sa tim stižu i problemi - nedostatak škole jahanja i nepostojanje kladionica, ali i počinju i radovi i planovi oko rekonstrukcije glavne tribine.
Jedino mesto u gradu posvećeno samo konjima nema svoju školu jahanja. Kako kaže Boris Ivković, direktor preduzeća, ona je u planu i predstavljaće jedan od najvažnijih projekata.
- I mene je iznenadilo, kada sam pre tri i po godine došao, da hipodrom nema svoju školu jahanja - kaže Ivković. - Ovo bi bio prvi novi izvor prihoda posle otpočinjanja naplate parkinga, ulaznica, zakupa i drugog što smo uveli u prvim mesecima dolaska novog menadžmenta.
Hipodrom se finansira i od prodatih karata, restorana, izdavanja poslovnog prostora, prodaje programa trka, sponzora iz zemlje i inostranstva, kao i iz budžeta Grada. Održavanje na godišnjem nivou košta 23,8 miliona dinara, a prošle godine je od Grada dobijeno 48 miliona za investicije, manifestacije i troškove poslovanja.
- U poslednja tri završna računa hipodrom je pokazao pozitivan rezultat - tvrdi Ivković. - Uspeli smo da minimiziramo troškove, a maksimizirali prihode. Međutim, to još nije dovoljno za ozbiljniji razvoj i proširenje sezone.
Da bi bio isplativ i mogao sam da se izdržava, hipodromu su potrebna ulaganja u infrastrukturu, širenje komercijalnih sadržaja i razvoj klađenja kao neodvojivog dela konjskih trka.
- U uslovima svetske krize, više je nego izvesno da državni kapital ne može da bude dovoljan. I ne treba da bude jedini. Osnovna strategija daljeg poslovanja treba da bude nalaženje partnera u privatnom sektoru - objašnjava Ivković.
Više od dve decenije hipodrom je bio bez ikakve kontrole. Tribina je izgorela u požaru 1990. godine, u štalskom krugu postoje veliki problemi zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nelegalnih objekata. Trkačka staza je bila uništena, kanali za odvodnjavanje zatrpani, radnici bez opreme.
- Hipodrom smo zatekli u dugovima i i bilo je najozbiljnije ugroženo održavanje stogodišnje tradicije trka - tvrdi Ivković.
Ta slika se preokrenula uz pomoć resornog Sekretarijata za omladinu i sport. Obezbeđene su stolice za glavnu tribinu, ograđen je, nabavili su mašine kako bismo sami održavali zelene površine. Uveden je video nadzor, sazidane su nove štale i napravljeni novi boksovi za gostujuća grla. Takođe, izbušena su dva bunara pa Hipodrom sad koristi tehničku, a ne pijaću vodu za održavanje 24 hektara.
Ove godine će biti objavljen tender za projekat rekonstrukcije glavne tribine.
- Ona će biti rekonstruisana prema izvornom projektu iz 1912. Dve godine smo skupljali građu, dozvole, saglasnosti, pripremili dobar projektni zadatak. Očekujem da u 2013. Grad objavi tender za radove na rekonstrukciji.
Ostaje, međutim, problem sa organizovanjem klađenja. Prošle godine posetioci nisu mogli da se klade jer je izabrana kompanija odustala usred sezone.
- Klađenje i trke idu jedno sa drugim, ali mi trenutno nemamo partnera zainteresovanog za njegovo organizovanje, a konkurs je stalno otvoren. Zvali smo sve kompanije, ali je njima 20 dana godišnje, verovatno, mala zarada.
Uprkos svim poteškoćama poseta hipodromu se povećala. Prošle sezone bilo je 30.000 gostiju, dok je 2010. na tribina sedelo 28.000 ljudi.
- U toku letnjeg i zimskog raspusta imamo besplatnu školu jahanja, tih stotinak mesta se rezervišu i planu za 20 minuta. Naša prosečna posećenost je od 800 do nekoliko hiljada ljudi kada je Derbi dan i Lediz dej.
Posebnu pažnja obraća se na najmlađe pa se nekoliko puta godišnje održava Porodični dan, kada cela familija ulazi sa jednom kartom koja košta 120 dinara.
- Tada se mališani koji su tek prohodali voze malim i velikim fijakerom, a oni malo stariji i srednjoškolci uživaju u jahanju ponija ili velikih konja.
Tu su i organizacije različitih manifestacija, performansa, revija, izložbi, promocija, koncerata. I to sve dok su gradilišta svuda okolo.
ISTORIJA DUGA 92 GODINE
NAJSTARIJI sportski objekat u Beogradu na ovom mestu nalazi se od 1920. godine. Dunavskom Kolu jahača "Knez Mihajlo" je ukazom Kralja Aleksandra od 15. novembra 1920. ustupljeno državno zemljište na period od 75 godina.
Godinu dana kasnije održan je prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Prve revijalne kasačke trke na programu su bile 1930. Dunavskom kolu jahača je upravljanje Hipodromom oduzeto 1949. i od tada su se njegov pravni status i delatnost menjali nekoliko puta. Odlukom Skupštine grada Beograda iz 2008. Hipodrom je postao javno preduzeće.
TRAMVAJI, AUTOBUSI I - RESTORANI
HIPODROM se nalazi između Senjaka i Topčidera, u podnožju Košutnjaka, u neposrednoj blizini Ade Ciganlije. Pripada opštini Čukarica. Do Hipodroma direktno vode tramvajske linije "3", "12" i "13", mada se mogu koristiti i brojne autobuske linije koje voze do Ade. Porodični restorani u sastavu Hipodroma su "Uzelac", "Saša" i "Pastuv".
ODRŽAVANjE KONjA 300 EVRA MESEČNO
ODRŽAVANjE trkačkog konja mesečno košta od 150 do 300 evra, u zavisnosti da li je on za galopske ili kasačke trke, ili je preponsko grlo. To podrazumeva i angažovanje osoba koje treniraju i jašu svakodnevno konja kao i veterinarsku negu. Održavanje konja za rekreaciju košta oko 100 evra mesečno.
TERAPEUTSKO JAHANjE
U DECEMBRU 2009. godine na Hipodromu je svečano otvoren prvi namenski građen objekat za terapeutsko jahanje u Srbiji. Utvrđeno je da jahanje ima izuzetnu terapijsku vrednost za invalide i osobe sa posebnim potrebama, a ovaj vid rekreacije i terapije veoma se koristi i u svetu.
HIPODROM U BROJKAMA
* 15 zaposlenih na hipodromu
* 35 spoljnih stalnih boksova
* 72 boksa ima nova štala
* 80 ljudi brine o konjima
* 120 dinara je dnevna ulaznica
* 250 mesta ukupnog štalskog prostora
* 250 grla privatnih vlasnika
* 2.400 dinara staje godišnja karta
* 10.000 ljudi je kapacitet hipodroma
* 30.000 ljudi je posetilo hipodrom 2011.
SINTETIČKA STAZA
STANOVNICIMA Hipodroma zima nije smetala. Jedino je problem kada se staza zaledi pa konji ne mogu da potroše svoju energiju i zadovolje prirodnu želju za trčanjem.
- Ovo se rešava sintetičkom stazom, ali naš hipodrom je još daleko od toga. To je preskupa investicija, ima mnogo prečih - jasan je Ivković.
Izvor: Novosti
Manje od mesec dana ostalo do starta nove sezone na Beogradskom hipodromu, glavna tribina još nerekonstruisana, hipodrom bez škole jahanja, nije organizovano ni klađenje
Beogradski hipodrom
UŠUŠKAN između gradilišta, Hipodrom se u poslednje vreme samo pominje kada se govori o petlji oko njega. Od buke i mašina sa strane, deluje kao da još nije izašao iz zimskog sna, ipak s prolećnim danima i konji se bude jer sezona počinje za manje od mesec dana. A sa tim stižu i problemi - nedostatak škole jahanja i nepostojanje kladionica, ali i počinju i radovi i planovi oko rekonstrukcije glavne tribine.
Jedino mesto u gradu posvećeno samo konjima nema svoju školu jahanja. Kako kaže Boris Ivković, direktor preduzeća, ona je u planu i predstavljaće jedan od najvažnijih projekata.
- I mene je iznenadilo, kada sam pre tri i po godine došao, da hipodrom nema svoju školu jahanja - kaže Ivković. - Ovo bi bio prvi novi izvor prihoda posle otpočinjanja naplate parkinga, ulaznica, zakupa i drugog što smo uveli u prvim mesecima dolaska novog menadžmenta.
Hipodrom se finansira i od prodatih karata, restorana, izdavanja poslovnog prostora, prodaje programa trka, sponzora iz zemlje i inostranstva, kao i iz budžeta Grada. Održavanje na godišnjem nivou košta 23,8 miliona dinara, a prošle godine je od Grada dobijeno 48 miliona za investicije, manifestacije i troškove poslovanja.
- U poslednja tri završna računa hipodrom je pokazao pozitivan rezultat - tvrdi Ivković. - Uspeli smo da minimiziramo troškove, a maksimizirali prihode. Međutim, to još nije dovoljno za ozbiljniji razvoj i proširenje sezone.
Da bi bio isplativ i mogao sam da se izdržava, hipodromu su potrebna ulaganja u infrastrukturu, širenje komercijalnih sadržaja i razvoj klađenja kao neodvojivog dela konjskih trka.
- U uslovima svetske krize, više je nego izvesno da državni kapital ne može da bude dovoljan. I ne treba da bude jedini. Osnovna strategija daljeg poslovanja treba da bude nalaženje partnera u privatnom sektoru - objašnjava Ivković.
Više od dve decenije hipodrom je bio bez ikakve kontrole. Tribina je izgorela u požaru 1990. godine, u štalskom krugu postoje veliki problemi zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nelegalnih objekata. Trkačka staza je bila uništena, kanali za odvodnjavanje zatrpani, radnici bez opreme.
- Hipodrom smo zatekli u dugovima i i bilo je najozbiljnije ugroženo održavanje stogodišnje tradicije trka - tvrdi Ivković.
Ta slika se preokrenula uz pomoć resornog Sekretarijata za omladinu i sport. Obezbeđene su stolice za glavnu tribinu, ograđen je, nabavili su mašine kako bismo sami održavali zelene površine. Uveden je video nadzor, sazidane su nove štale i napravljeni novi boksovi za gostujuća grla. Takođe, izbušena su dva bunara pa Hipodrom sad koristi tehničku, a ne pijaću vodu za održavanje 24 hektara.
Ove godine će biti objavljen tender za projekat rekonstrukcije glavne tribine.
- Ona će biti rekonstruisana prema izvornom projektu iz 1912. Dve godine smo skupljali građu, dozvole, saglasnosti, pripremili dobar projektni zadatak. Očekujem da u 2013. Grad objavi tender za radove na rekonstrukciji.
Ostaje, međutim, problem sa organizovanjem klađenja. Prošle godine posetioci nisu mogli da se klade jer je izabrana kompanija odustala usred sezone.
- Klađenje i trke idu jedno sa drugim, ali mi trenutno nemamo partnera zainteresovanog za njegovo organizovanje, a konkurs je stalno otvoren. Zvali smo sve kompanije, ali je njima 20 dana godišnje, verovatno, mala zarada.
Uprkos svim poteškoćama poseta hipodromu se povećala. Prošle sezone bilo je 30.000 gostiju, dok je 2010. na tribina sedelo 28.000 ljudi.
- U toku letnjeg i zimskog raspusta imamo besplatnu školu jahanja, tih stotinak mesta se rezervišu i planu za 20 minuta. Naša prosečna posećenost je od 800 do nekoliko hiljada ljudi kada je Derbi dan i Lediz dej.
Posebnu pažnja obraća se na najmlađe pa se nekoliko puta godišnje održava Porodični dan, kada cela familija ulazi sa jednom kartom koja košta 120 dinara.
- Tada se mališani koji su tek prohodali voze malim i velikim fijakerom, a oni malo stariji i srednjoškolci uživaju u jahanju ponija ili velikih konja.
Tu su i organizacije različitih manifestacija, performansa, revija, izložbi, promocija, koncerata. I to sve dok su gradilišta svuda okolo.
ISTORIJA DUGA 92 GODINE
NAJSTARIJI sportski objekat u Beogradu na ovom mestu nalazi se od 1920. godine. Dunavskom Kolu jahača "Knez Mihajlo" je ukazom Kralja Aleksandra od 15. novembra 1920. ustupljeno državno zemljište na period od 75 godina.
Godinu dana kasnije održan je prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Prve revijalne kasačke trke na programu su bile 1930. Dunavskom kolu jahača je upravljanje Hipodromom oduzeto 1949. i od tada su se njegov pravni status i delatnost menjali nekoliko puta. Odlukom Skupštine grada Beograda iz 2008. Hipodrom je postao javno preduzeće.
TRAMVAJI, AUTOBUSI I - RESTORANI
HIPODROM se nalazi između Senjaka i Topčidera, u podnožju Košutnjaka, u neposrednoj blizini Ade Ciganlije. Pripada opštini Čukarica. Do Hipodroma direktno vode tramvajske linije "3", "12" i "13", mada se mogu koristiti i brojne autobuske linije koje voze do Ade. Porodični restorani u sastavu Hipodroma su "Uzelac", "Saša" i "Pastuv".
ODRŽAVANjE KONjA 300 EVRA MESEČNO
ODRŽAVANjE trkačkog konja mesečno košta od 150 do 300 evra, u zavisnosti da li je on za galopske ili kasačke trke, ili je preponsko grlo. To podrazumeva i angažovanje osoba koje treniraju i jašu svakodnevno konja kao i veterinarsku negu. Održavanje konja za rekreaciju košta oko 100 evra mesečno.
TERAPEUTSKO JAHANjE
U DECEMBRU 2009. godine na Hipodromu je svečano otvoren prvi namenski građen objekat za terapeutsko jahanje u Srbiji. Utvrđeno je da jahanje ima izuzetnu terapijsku vrednost za invalide i osobe sa posebnim potrebama, a ovaj vid rekreacije i terapije veoma se koristi i u svetu.
HIPODROM U BROJKAMA
* 15 zaposlenih na hipodromu
* 35 spoljnih stalnih boksova
* 72 boksa ima nova štala
* 80 ljudi brine o konjima
* 120 dinara je dnevna ulaznica
* 250 mesta ukupnog štalskog prostora
* 250 grla privatnih vlasnika
* 2.400 dinara staje godišnja karta
* 10.000 ljudi je kapacitet hipodroma
* 30.000 ljudi je posetilo hipodrom 2011.
SINTETIČKA STAZA
STANOVNICIMA Hipodroma zima nije smetala. Jedino je problem kada se staza zaledi pa konji ne mogu da potroše svoju energiju i zadovolje prirodnu želju za trčanjem.
- Ovo se rešava sintetičkom stazom, ali naš hipodrom je još daleko od toga. To je preskupa investicija, ima mnogo prečih - jasan je Ivković.