- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Beograd: Voda ispravna na tri javne česme
Izvor:
Novosti.rs
U dane tropskih vrućina rashlađivanje na nekim izvorima opasno po zdravlje. Pijte sa Hajdučke česme, Miljakovačkog izvora i česme u crkvi Svete Petke.
NAJBOLjE rashlađivanje je uz čašu vode sa izvora. Ali, Beograđani treba da budu oprezni jer je samo na tri mesta voda za piće higijenski potpuno čista za upotrebu kada su javne česme i izvori u pitanju. Voda je, pak, sa javnih česama koje su priključene na gradski vodovod pod kontrolom i slobodno može da se koristi.
- Prema najnovijim rezultatima ispitivanja, higijenski je ispravna voda za piće sa Hajdučke česme, Miljakovačkog izvora i javne česme u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu - rekla je dr Ivana Ristanović Ponjavić iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. - Gradski zavod, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda, koji finansira Program kontrole kvaliteta izvorske vode sa javnih česama, sprovodi redovno ispitivanje higijenske ispravnosti vode za piće sa javnih česama.
Sve javne česme su priključene na neki od izvora vode, ali je većina neispravna za piće. Sve česme, njih 30, uglavnom se nalaze na periferiji grada ili u okviru većih zelenih površina i zona za rekreaciju, kao što su Avala, Košutnjak... Ove godine kontrola kvaliteta vode sa ovih javnih česama se na 15 objekata sprovodi tokom cele godine, dok se sa 15 česama radi u periodu mart - oktobar.
Voda za piće sa pet najposećenijih javnih česama, uz one tri sa vodom za piće, kao i u manastiru Rakovica i Sakinac na Avali, proveravaju se dva puta mesečno, a sa ostalih jednom u mesec dana.
- S obzirom na to da se radi o izvorskoj vodi koja ne prolazi tretman prečišćavanja i završne dezinfekcije, najčešći problem koji se registruje je mikrobiološka neispravnost i ona je prisutna u najvećem broju ispitivanih uzoraka - kaže Ristanović Ponjavić. - U vodi sa pojedinih javnih česama evidentiraju se i fizičko-hemijska odstupanja, što je najčešće uslovljeno geološkim uslovima, zapravo sastavom zemljišta i, ponekad, antropogenim uticajem.
Kada se ustanovi da neka javna česma ne propušta vodu koja je za piće, Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja donosi rešenja o zabrani korišćenja te česme ili izvora. Na tom mestu postavlja se i tabla sa obaveštenjem. I pored toga što su građani redovno informisani sa kojih se izvora i česama voda može slobodno piti, mnogi ne obraćaju pažnju na to. Registrovano je i skidanje tabli, pa se i na taj način ugrožavaju i drugi sugrađani, koji vodu piju.
BEZ VLASNIKA NEMA ODRžAVANjA
- RAZLOZI za loše stanje u pogledu ispravnosti vode sa javnih česama leže u činjenici da za većinu objekata ne postoje vlasnici koji bi brinuli o uređenju, odnosno održavanju ovih objekata - kažu u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja. - Zbog toga imamo trenutno stanje da veći broj javnih česama godinama nije održavan u građevinsko-tehničkom pogledu, što bi podrazumevalo redovno čišćenje i dezinfekciju kaptaža, infrastrukture i okolnog prostora, a sve to može da ugrozi kvalitet izvorske vode.
Izvor:
Novosti.rs
U dane tropskih vrućina rashlađivanje na nekim izvorima opasno po zdravlje. Pijte sa Hajdučke česme, Miljakovačkog izvora i česme u crkvi Svete Petke.
NAJBOLjE rashlađivanje je uz čašu vode sa izvora. Ali, Beograđani treba da budu oprezni jer je samo na tri mesta voda za piće higijenski potpuno čista za upotrebu kada su javne česme i izvori u pitanju. Voda je, pak, sa javnih česama koje su priključene na gradski vodovod pod kontrolom i slobodno može da se koristi.
- Prema najnovijim rezultatima ispitivanja, higijenski je ispravna voda za piće sa Hajdučke česme, Miljakovačkog izvora i javne česme u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu - rekla je dr Ivana Ristanović Ponjavić iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. - Gradski zavod, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda, koji finansira Program kontrole kvaliteta izvorske vode sa javnih česama, sprovodi redovno ispitivanje higijenske ispravnosti vode za piće sa javnih česama.
Sve javne česme su priključene na neki od izvora vode, ali je većina neispravna za piće. Sve česme, njih 30, uglavnom se nalaze na periferiji grada ili u okviru većih zelenih površina i zona za rekreaciju, kao što su Avala, Košutnjak... Ove godine kontrola kvaliteta vode sa ovih javnih česama se na 15 objekata sprovodi tokom cele godine, dok se sa 15 česama radi u periodu mart - oktobar.
Voda za piće sa pet najposećenijih javnih česama, uz one tri sa vodom za piće, kao i u manastiru Rakovica i Sakinac na Avali, proveravaju se dva puta mesečno, a sa ostalih jednom u mesec dana.
- S obzirom na to da se radi o izvorskoj vodi koja ne prolazi tretman prečišćavanja i završne dezinfekcije, najčešći problem koji se registruje je mikrobiološka neispravnost i ona je prisutna u najvećem broju ispitivanih uzoraka - kaže Ristanović Ponjavić. - U vodi sa pojedinih javnih česama evidentiraju se i fizičko-hemijska odstupanja, što je najčešće uslovljeno geološkim uslovima, zapravo sastavom zemljišta i, ponekad, antropogenim uticajem.
Kada se ustanovi da neka javna česma ne propušta vodu koja je za piće, Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja donosi rešenja o zabrani korišćenja te česme ili izvora. Na tom mestu postavlja se i tabla sa obaveštenjem. I pored toga što su građani redovno informisani sa kojih se izvora i česama voda može slobodno piti, mnogi ne obraćaju pažnju na to. Registrovano je i skidanje tabli, pa se i na taj način ugrožavaju i drugi sugrađani, koji vodu piju.
BEZ VLASNIKA NEMA ODRžAVANjA
- RAZLOZI za loše stanje u pogledu ispravnosti vode sa javnih česama leže u činjenici da za većinu objekata ne postoje vlasnici koji bi brinuli o uređenju, odnosno održavanju ovih objekata - kažu u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja. - Zbog toga imamo trenutno stanje da veći broj javnih česama godinama nije održavan u građevinsko-tehničkom pogledu, što bi podrazumevalo redovno čišćenje i dezinfekciju kaptaža, infrastrukture i okolnog prostora, a sve to može da ugrozi kvalitet izvorske vode.