- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Beograd:
Vlasnici tvrde da se i čipovani psi odvode s ulica
Izvor:
Novosti.rs
BEOGRAD - Gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je, povodom sve veće zabrinutosti vlasnika pasa zbog, kako tvrde, odvođenja sa beogradskih ulica i čipovanih pasa, da je njihova obaveza da u prihvatilišta smeštaju sve one pse koje zateknu bez gazda na ulici.
Grad, kao i svaka lokalna samouprava, dužan je da u prihvatilišta smesti sve napuštene pse, odnosno sve one "ljubimce" čiji vlasnici nisu u roku od 72 sata prijavili njihov nestanak, objašnjava gradski sekretar za komunalno stambene poslove Predrag Petrović u pisanoj izjavi Tanjugu.
Čipovanje se, pojasnio je, vrši radi kontrole pasa, vođenja registra... kao i da bi vlasnici, posebno neodgovorni, mogli da budu identifikovani i sankcionisani zbog neodgovornog ponašanja.
Prema zakonu, vlasnik koji izgubi životinju dužan je da taj gubitak prijavi nadležnom organu najkasnije u roku od tri dana od dana gubitka životinje.
Ukoliko to ne uradi, upozorava Petrović, smatra se da je napustio životinju i tretira se kao neodgovorni vlasnik.
Dušan Todorović sa Karaburme čija su dva mešanca, Belka i Mališa, koja je udomio, sterilisao i čipovao, pre nekoliko nedelja uhvatili "šinteri" tvrdi da se sa ulica odvode i sterilisani, čipovani, vlasnički psi sa ogrlicom, "dok ulicama haraju oni opasni koji ujedaju".
Tvrdeći da nije protiv odvođenja pasa u prihvatilišta, insistira da bi trebalo sklanjati samo opasne i bolesne pse, a Komunalnoj policiji sugeriše da u slučaju nailaska na opasnog psa bez korpe, vlasnika kazni sa 30.000dinara.
Zabrinjavajuće je, smatra Todorović, što se i posle dve godine ne zna ko je odsekao šape keruši Mili u beogradskom naselju Medaković.
"I u slučajevima trovanja pasa počinioci najčešće ostaju nekažnjeni. Sa druge strane, kada pas ujede čoveka, odmah bude uhvaćen", rekao je Todorović Tanjugu.
Gradski sekretar za komunalne i stambene poslove, u čijoj su nadležnosti zoohigijenske službe, objašnjava da je pitanje istrage u slučaju postupanja prema keruši Mili "pitanje za tužilaštvo i policiju".
"Učinili smo sve, Mila je prvi pas kome su ugrađene proteze, našli smo joj dom i divne vlasnike", naveo je Petrović.
Petrović takođe upozorava na zabrinjavajući podatak da su "neki od 'pasa sa ulice', koji su izazivali incidente, registrovani na 'zaštitare', odnosno ljude koji svoju navodnu brigu za pse iskazuju tako što ih vade iz azila, registruju na sebe, ali odmah puštaju na ulicu".
On smatra da su takvi ljudi izvor povećanja broja napuštenih pasa na ulicama Beograda.
Njegovo mišljenje je da je to "lažni humanizam", a ponašanje te vrste kažnjivo, suprotno zakonu i ugovoru koji se potpisuje pri usvajanju.
"Beograd ispunjava zakonske obaveze i trudi se da aktivnim merama reši problem uličnih pasa. Ekipe Veterine Beograd sa ulica najpre sklanjaju i u prihvatilišta smeštaju pse sa tzv. 'crnih tačaka' - mesta koje su građani prijavili kao lokacije sa najviše napada i ujeda pasa", zaključio je
Petrović, uz napomenu da su izgradnjom azila stvoreni uslovi da prihvatilišta prime veći broj pasa.
Vlasnici tvrde da se i čipovani psi odvode s ulica
Izvor:
Novosti.rs
BEOGRAD - Gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je, povodom sve veće zabrinutosti vlasnika pasa zbog, kako tvrde, odvođenja sa beogradskih ulica i čipovanih pasa, da je njihova obaveza da u prihvatilišta smeštaju sve one pse koje zateknu bez gazda na ulici.
Grad, kao i svaka lokalna samouprava, dužan je da u prihvatilišta smesti sve napuštene pse, odnosno sve one "ljubimce" čiji vlasnici nisu u roku od 72 sata prijavili njihov nestanak, objašnjava gradski sekretar za komunalno stambene poslove Predrag Petrović u pisanoj izjavi Tanjugu.
Čipovanje se, pojasnio je, vrši radi kontrole pasa, vođenja registra... kao i da bi vlasnici, posebno neodgovorni, mogli da budu identifikovani i sankcionisani zbog neodgovornog ponašanja.
Prema zakonu, vlasnik koji izgubi životinju dužan je da taj gubitak prijavi nadležnom organu najkasnije u roku od tri dana od dana gubitka životinje.
Ukoliko to ne uradi, upozorava Petrović, smatra se da je napustio životinju i tretira se kao neodgovorni vlasnik.
Dušan Todorović sa Karaburme čija su dva mešanca, Belka i Mališa, koja je udomio, sterilisao i čipovao, pre nekoliko nedelja uhvatili "šinteri" tvrdi da se sa ulica odvode i sterilisani, čipovani, vlasnički psi sa ogrlicom, "dok ulicama haraju oni opasni koji ujedaju".
Tvrdeći da nije protiv odvođenja pasa u prihvatilišta, insistira da bi trebalo sklanjati samo opasne i bolesne pse, a Komunalnoj policiji sugeriše da u slučaju nailaska na opasnog psa bez korpe, vlasnika kazni sa 30.000dinara.
Zabrinjavajuće je, smatra Todorović, što se i posle dve godine ne zna ko je odsekao šape keruši Mili u beogradskom naselju Medaković.
"I u slučajevima trovanja pasa počinioci najčešće ostaju nekažnjeni. Sa druge strane, kada pas ujede čoveka, odmah bude uhvaćen", rekao je Todorović Tanjugu.
Gradski sekretar za komunalne i stambene poslove, u čijoj su nadležnosti zoohigijenske službe, objašnjava da je pitanje istrage u slučaju postupanja prema keruši Mili "pitanje za tužilaštvo i policiju".
"Učinili smo sve, Mila je prvi pas kome su ugrađene proteze, našli smo joj dom i divne vlasnike", naveo je Petrović.
Petrović takođe upozorava na zabrinjavajući podatak da su "neki od 'pasa sa ulice', koji su izazivali incidente, registrovani na 'zaštitare', odnosno ljude koji svoju navodnu brigu za pse iskazuju tako što ih vade iz azila, registruju na sebe, ali odmah puštaju na ulicu".
On smatra da su takvi ljudi izvor povećanja broja napuštenih pasa na ulicama Beograda.
Njegovo mišljenje je da je to "lažni humanizam", a ponašanje te vrste kažnjivo, suprotno zakonu i ugovoru koji se potpisuje pri usvajanju.
"Beograd ispunjava zakonske obaveze i trudi se da aktivnim merama reši problem uličnih pasa. Ekipe Veterine Beograd sa ulica najpre sklanjaju i u prihvatilišta smeštaju pse sa tzv. 'crnih tačaka' - mesta koje su građani prijavili kao lokacije sa najviše napada i ujeda pasa", zaključio je
Petrović, uz napomenu da su izgradnjom azila stvoreni uslovi da prihvatilišta prime veći broj pasa.