Beograd jedini višemilionski evropski grad bez veletržnice
Autor/izvor: SEEbiz/B92
BEOGRAD - U Italiji postoji oko 400 veletržnica, a u Srbiji nijedna. To je jedan od razloga što je tamo sva hrana, voće i povrće, od 30 do 50 odsto jeftinije nego kod nas.
Veletržnice u razvijenim zemljama su bitna karika u lancu "od njive do trpeze". Malo ko se slaže sa statističkim podacima da u Srbiji hrana nije skupa. Istraživanja kažu da je povrće poskupelo za oko 70 odsto, slično je i sa sezonskim voćem.
"Proizvodi su ovde dosta ]jeftiniji, jer smo mi prvi sledeći korak posle proizvođača. Kod nas dolaze direktno sa njiva i plastenika i onda ih mi ovde pakujemo. Cene su generalno jeftinije za 50 odsto nego u hipermarketima, za velike kupce, a oko 35 odsto za građane koji kupuju na kutije“, objašnjava direktor Pijace Bolonja Dućo Kaćoni.
Proizvode koje ne prodaju daju humanitarnim organizacijama, beskućnicima i Crvenom krstu. "Ta hrana je dobra za jelo, ali ne i za prodaju, jer se kod nas prodaje samo voće i povrće vrhunskog kvaliteta“, kaže direktor veletržnice Ćezena Antonio Biazoli.
Iskustvo evropskih zemalja u prodaji hrane, bez obzira na sve specifičnosti, na primer Mađarske, Italije ili Francuske, pomoći će Srbiji da bolje koncipira ulogu veletržnice koju Beograd treba da dobije narednog proleća. Tamo će proizvođači imati interes da prodaju, a kupci dođu zbog nižih cena.
"Radiće se kooperativnost, logistički centar koji će omogućiti da se na jednom mestu prodavci direktno i brzo svoju robu isporuče trgovcima, a trgovci u uslovima kontrolisanih marži na koje plaćaju PDV omoguće u finalu nižu cenu od one koji imamo danas, za oko 20 do 30 procenata“, navodi direktor JKP "Gradske pijace" Dragan Pušara.
Na veletržnici se bukvalno može naći voće i povrće iz svih delova sveta, a Srbija ovde izvozi samo jagode i višnje.
Autor/izvor: SEEbiz/B92
BEOGRAD - U Italiji postoji oko 400 veletržnica, a u Srbiji nijedna. To je jedan od razloga što je tamo sva hrana, voće i povrće, od 30 do 50 odsto jeftinije nego kod nas.
Veletržnice u razvijenim zemljama su bitna karika u lancu "od njive do trpeze". Malo ko se slaže sa statističkim podacima da u Srbiji hrana nije skupa. Istraživanja kažu da je povrće poskupelo za oko 70 odsto, slično je i sa sezonskim voćem.
"Proizvodi su ovde dosta ]jeftiniji, jer smo mi prvi sledeći korak posle proizvođača. Kod nas dolaze direktno sa njiva i plastenika i onda ih mi ovde pakujemo. Cene su generalno jeftinije za 50 odsto nego u hipermarketima, za velike kupce, a oko 35 odsto za građane koji kupuju na kutije“, objašnjava direktor Pijace Bolonja Dućo Kaćoni.
Proizvode koje ne prodaju daju humanitarnim organizacijama, beskućnicima i Crvenom krstu. "Ta hrana je dobra za jelo, ali ne i za prodaju, jer se kod nas prodaje samo voće i povrće vrhunskog kvaliteta“, kaže direktor veletržnice Ćezena Antonio Biazoli.
Iskustvo evropskih zemalja u prodaji hrane, bez obzira na sve specifičnosti, na primer Mađarske, Italije ili Francuske, pomoći će Srbiji da bolje koncipira ulogu veletržnice koju Beograd treba da dobije narednog proleća. Tamo će proizvođači imati interes da prodaju, a kupci dođu zbog nižih cena.
"Radiće se kooperativnost, logistički centar koji će omogućiti da se na jednom mestu prodavci direktno i brzo svoju robu isporuče trgovcima, a trgovci u uslovima kontrolisanih marži na koje plaćaju PDV omoguće u finalu nižu cenu od one koji imamo danas, za oko 20 do 30 procenata“, navodi direktor JKP "Gradske pijace" Dragan Pušara.
Na veletržnici se bukvalno može naći voće i povrće iz svih delova sveta, a Srbija ovde izvozi samo jagode i višnje.