Približno svaki peti penzioner u Srbiji ostvario je pravo na penziju zahvaljujući beneficiranom radnom stažu. Za mnoga radna mesta danas nema nikakvog osnova za ubrzan radni staž. Ubrzan radni staž ima opravdanja kod policajaca na ulici, pilota, rudara u kopovima, ali ne i kod njihovih kolega koji rade kancelarijske poslove.
Civilni osiguranici sa beneficiranim stažom, ukoliko spadaju u najpovlašćeniju grupu, mogu da se danas penzionišu sa 50 godina, dok vojni osiguranici u penziju mogu da odu već sa 45 godina.
Za mnoga radna mesta beneficije su utvrđene krajem pedesetih godina. U međuvremenu, zahvaljujući tehnološkom razvoju, povećana je bezbednost na radu u različitim granama industrije, ali to nije pratilo ukidanje privilegija. Stručna komisija PIO fonda pokušala je da se izbori s ovim problemom. Tokom 2004. i 2005. godine smanjena je lista radnih mesta sa kojih se ubrzano odlazi u penziju. To se pre svega odnosi na pojedina radna mesta u gumarskoj industriji, proizvodnji stakla, hemijskoj industriji, zaštiti bilja, proizvodnji armatura. Ni to nije rešilo problem, pa će planirana reforma penzionog sistema ozbiljnije morati da se pozabavi ovim pitanjem.
– Moraće da se preispita i restriktivnije da se definiše ko ima pravo na beneficirani radni staž. To ne znači da svi policajci treba da imaju pravo na beneficije, već samo oni koji su na ulicama. Ubrzano u penzije mogu da odu rudari koji kopaju u jamama, ali nikako i njihove kolege koji rade kancelarijske poslove. Slično je i s vojskom – kaže Zoran Popov, profesor Ekonomskog fakulteta.
Osim ubrzanog penzionisanja, beneficije u policiji podrazumevaju i poseban obračun penzija. Njima se kao prosek za penziju uzima poslednje plata, a ne kao ostalim osiguranicima ceo radni staž. Tako je u MUP-u danas postala praksa da se policajci pred penzionisanje unapređuju i dobijaju povišice po raznim osnovama, kako bi im penzije sutra bile veće.
Ono što je takođe nastavljeno kao manir u svim sistemima, počev od šezdesetih, jeste praksa političkog penzionisanja. Bogat penzioni sistem sedamdesetih mogao je to da izdrži, ali ne i ovaj danas.
– Zbog toga danas ima ljudi koji više od 40 godina primaju penziju. Političko penzionisanje treba zakonski onemogućiti. Političari ne mogu svojim odlukama da smanjuju ili povećavaju broj penzionera. Njihove odluke nikako ne bi smele ići po grbači naroda – nastavlja Popov.
Pravilnikom o ubrzanom radnom stažu jasno je definisano na kojim radnim mestima u privredi zaposleni imaju pravo na beneficije. Međutim, to se često zloupotrebljava. U javnim i društvenim preduzećima teško je utvrditi kada je neko s mesta gde je imao pravo na beneficirani radni staž prešao na poziciju gde ima pravo na delimične beneficije ili kada mu je prestalo pravo na beneficije. Kod privatnika je slika drugačija, jer ubrzan radni staž predstavlja teret za poslodavca. Na obaveznih 22 odsto od bruto zarade koja se izdvaja u penzioni fond dodaje se još 3,7 odsto za dva meseca beneficija, 5,5 odsto za tri meseca, 7,3 odsto za četiri i 11 odsto za šest meseci.
U Ministarstvu rada i socijalne politike kažu da se lista profesija koje imaju pravo na beneficirani radni staž u poslednjih nekoliko godina stalno menja. Priznaju, takođe, da još uvek ima prostora za reviziju.
– Zbog tehnološkog napretka u pojedinim oblastima došlo je do poboljšanja uslova rada. Recimo, rad u nekadašnjem „Sartidu“ i danas u „Ju-Es stilu“ definitivno nije isti. Neke privredne grane su prestale da postoje. Definitivno ima prostora za preispitivanje prava na beneficije, ali to mora biti predmet sveobuhvatne analize – kaže Rade Savićević iz Ministarstva rada i socijalne politike.
Inače, pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa ubrzano, obuhvaćeno je 36 oblasti. Pravo na beneficirani radni staž imaju zaposleni u rudnicima, geološka i rudarska istraživanja, crna i obojena metalurgija, livnice, kovačnice, proizvodnja vatrostalnog materijala, vatrostalno zidanje, proizvodnja i prerada nafte, šumarstvo, drvna industrija, rečna brodogradnja, saobraćaj, izgradnja i održavanje dalekovoda, građevinarstvo, tekstilna, gumarska industrija, farmaceutska industrija, industrije mesa, kablova, rad pod vodom, kao i umetnici (baletski i operski pevači)… Ovom spisku još treba dodati zaposlene u vojsci i policiji, BIA, lica zaposlena u upravi za zatvorske sankcije, poresku policiju.
Vojni penzioneri
Vojni fond koji je i dalje u okviru Ministarstva odbrane trenutno ima skoro 50.000 penzionera. Prosečna vojna penzija je 37.000 dinara. Beneficije u vojsci idu od dva do šest meseci, zavisno od radnog mesta. Učesnici rata imali su i godinu dana beneficija. Političko penzionisanje posebno je izraženo u ovoj oblasti. Od 2000. godine ide se na penzionisanje svih koji su učestvovali u ratu. Danas ih je u službi ostalo jako malo.
Struktura penzionera u PIO fondu
Starosna 55 odsto
Invalidska oko 23 odsto
Porodična 22 odsto
Pun radni staž oko 20 odsto
Revizije
Stručna komisija u PIO fondu je 2004. godine analizirala 62 radna mesta sa beneficiranim radnim stažom (u gumarskoj industriji, proizvodnji stakla, smole i lateksa), za 20 utvrdila da više ne nose nikakav rizik po radnike i za njih je ukinut beneficirani radni staž. Godinu kasnije preispitivano je 129 radnih mesta (uglavnom u hemijskoj industriji, zaštiti bilja i proizvodnji specijalnih armatura) i skoro polovini radnika koji na njima rade ukinut je beneficirani staž.
Autor: Slavica Tuvić
