LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Bela tehnika nije skupa, ali ne radi
Većina aparata za domaćinstvo gotovo po pravilu kvari se već po isteku garancije. Bela tehnika nikada nije bila pristupačnija, međutim, sve kraće traje
GOSPOĐO, otišli su vam lageri na veš mašini, a da dođem do njih i zamenim ih košta 100 evra - kazao je bez mnogo oklevanja majstor. Sredovečna Beograđanka nije se dugo premišljala. Odmah je odustala od popravke, jer novi model može da kupi i za manje od petnaestak hiljada dinara.
Ipak, „pregled“ aparata i sam dolazak servisera platila je 500 dinara. Cena u pojedinim slučajevima „ide“ i duplo više. Odustajanje od popravke je poslednjih godina, nažalost, sve češća scena. Istina je da aparati koje koristimo u domaćinstvima nikada nisu bili pristupačniji kupcima, ali imaju sve kraći rok trajanja. Posle samo nekoliko godina korišćenja potrebna im je popravka ili - zamena.
- Po pravilu, komadi bele tehnike i kućni aparati traju koliko i garantni rok, potom se kvare, što je znak da je kvalitet tih proizvoda ozbiljno doveden u pitanje - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - S druge strane, potrošači su opet na udaru jer dolazak majstora košta bezmalo koliko i sam uređaj.
Priča sa serviserima i majstorima svima je dobro poznata. Na prstima jedne ruke mogu se prebrojati oni koji su dobro prošli u takvim situacijama.
Mnogi građani misle da stare, proverene aparate valja popravljati i što je moguće duže „držati u životu“.
- Svakako da su ranije stvari bile daleko kvalitetnije, sada se odmah po isteku roka kvare - potvrđuje i Stojan Milenković, serviser. - Svakodnevno stižu prijave za popravku ne samo bele tehnike, sitnih kućnih aparata, nego i za klime i nove modele televizora.
Sociolozi kažu da je reč o takozvanom „planiranju trajnosti robe“ u industrijskoj proizvodnji, koja je šezdesetih godina prošlog veka lansirana na američkom tržištu. Moralo je nešto da se učini, jer je tržište bilo zasićenom robom, pa su počeli, recimo u auto-industriji, da izbacuju nove modele posle minimalnih izmena, čisto dizajnerskih „zahvata“.
- Dugo je bila industrijska tajna da se namerno u kućne aparate, razne uređaje, automobile, dakle u trajnu robu, ugrađuju lošiji materijali i delovi, da bi se nakon određenog broja godina ti proizvodi kvarili - kaže Milan Nikolić, sociolog. - Naterali su nas tako da stalno kupujemo nove mašine, nove zamrzivače, usisivače...
NEMA PREVARE
NikoliĆ ukazuje da je, recimo, prosečan „životni vek“ frižidera sedam, mašine za veš deset, a automobila u vrh glave 12 godina. Danas se u svu robu ugrađuje veoma mnogo plastike, koja se brzo razgrađuje, postaje krta i lako puca i propada.
- To je i politika proizvođača, na koju vi možete da pristanete, ako kupujete jeftine mašine one kraće traju, i obrnuto ako pazarite skuplje modele - kaže Nikolić. - Mušterije svesno na to pristaju i tu nema prevare.
Novosti
Većina aparata za domaćinstvo gotovo po pravilu kvari se već po isteku garancije. Bela tehnika nikada nije bila pristupačnija, međutim, sve kraće traje
GOSPOĐO, otišli su vam lageri na veš mašini, a da dođem do njih i zamenim ih košta 100 evra - kazao je bez mnogo oklevanja majstor. Sredovečna Beograđanka nije se dugo premišljala. Odmah je odustala od popravke, jer novi model može da kupi i za manje od petnaestak hiljada dinara.
Ipak, „pregled“ aparata i sam dolazak servisera platila je 500 dinara. Cena u pojedinim slučajevima „ide“ i duplo više. Odustajanje od popravke je poslednjih godina, nažalost, sve češća scena. Istina je da aparati koje koristimo u domaćinstvima nikada nisu bili pristupačniji kupcima, ali imaju sve kraći rok trajanja. Posle samo nekoliko godina korišćenja potrebna im je popravka ili - zamena.
- Po pravilu, komadi bele tehnike i kućni aparati traju koliko i garantni rok, potom se kvare, što je znak da je kvalitet tih proizvoda ozbiljno doveden u pitanje - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - S druge strane, potrošači su opet na udaru jer dolazak majstora košta bezmalo koliko i sam uređaj.
Priča sa serviserima i majstorima svima je dobro poznata. Na prstima jedne ruke mogu se prebrojati oni koji su dobro prošli u takvim situacijama.
Mnogi građani misle da stare, proverene aparate valja popravljati i što je moguće duže „držati u životu“.
- Svakako da su ranije stvari bile daleko kvalitetnije, sada se odmah po isteku roka kvare - potvrđuje i Stojan Milenković, serviser. - Svakodnevno stižu prijave za popravku ne samo bele tehnike, sitnih kućnih aparata, nego i za klime i nove modele televizora.
Sociolozi kažu da je reč o takozvanom „planiranju trajnosti robe“ u industrijskoj proizvodnji, koja je šezdesetih godina prošlog veka lansirana na američkom tržištu. Moralo je nešto da se učini, jer je tržište bilo zasićenom robom, pa su počeli, recimo u auto-industriji, da izbacuju nove modele posle minimalnih izmena, čisto dizajnerskih „zahvata“.
- Dugo je bila industrijska tajna da se namerno u kućne aparate, razne uređaje, automobile, dakle u trajnu robu, ugrađuju lošiji materijali i delovi, da bi se nakon određenog broja godina ti proizvodi kvarili - kaže Milan Nikolić, sociolog. - Naterali su nas tako da stalno kupujemo nove mašine, nove zamrzivače, usisivače...
NEMA PREVARE
NikoliĆ ukazuje da je, recimo, prosečan „životni vek“ frižidera sedam, mašine za veš deset, a automobila u vrh glave 12 godina. Danas se u svu robu ugrađuje veoma mnogo plastike, koja se brzo razgrađuje, postaje krta i lako puca i propada.
- To je i politika proizvođača, na koju vi možete da pristanete, ako kupujete jeftine mašine one kraće traju, i obrnuto ako pazarite skuplje modele - kaže Nikolić. - Mušterije svesno na to pristaju i tu nema prevare.
Novosti