LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Grčka nije bila spremna za evrozonu
Barozo traži da Unija dobije komesara za evro
Blic
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, najavio je uvođenje funkcije superkomesara, koji bi se bavio isključivo evrom i aktuelnim problemima evrozone, čije su pojedine članice poput Grčke i Italije u ozbiljnim dužničkim problemima. Prema rečima Baroza, Evropa je, nakon postizanja dogovora o spasavanju evrozone u Briselu u četvrtak, još bliža rešenju finansijske i ekonomske krize i vraćanju na put razvoja.
Jorgos Papandreu, Žoze Manuel Barozo i Nikolas Sarkozi
- Pokazujemo da smo u stanju da se ujedinimo u najtežim vremenima - kazao je Barozo, koji nije otkrio ko bi zauzeo funkciju superkomesara za evro.
Za uvođenje ovog novog člana Evropske komisije, kao i za mere oštrije fiskalne discipline i produbljivanje ekonomske unije, biće potrebne određene izmene Lisabonskog sporazuma o kojima bi lideri EU trebalo da odlučuju na samitu u decembru. Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta, tvrdi da cilj tih korekcija nije promena najvišeg dokumenta EU, već jače ekonomsko zbližavanje i dodaje da se ne radi o bilo kakvom tabuu.
Najave Baroza o uvođenju superkomesara usledile su dan nakon što je Olija Rena, evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja, imenovao za potpredsednika Evropske komisije i naveo da je odlučio da ojača Renovu poziciju i da mu da proširena ovlašćenja. Ren će u novom svojstvu pomagati Barozu u poslovima vezanim za Evropski savet, samite evrozone i privrednu regulativu, pa bi bilo logično da upravo on i bude taj superkomesar, osim ako Barozo već nema drugu osobu u planu za novu funkciju.
I dok je Barozo dan nakon samita evrozone hvalio njegove rezultate, francuski predsednik Nikola Sarkozi je u intervjuu Bi-Bi-Siju rekao da je prijem Grčke u evrozonu 2011. bila greška, što je izazvalo negodovanje grčkih vlasti. Po Sarkoziju, Grčka tada još nije bila spremna za uvođenje evra, ali bi sada mogla da bude spasena zahvaljujući dogovoru postignutom na samitu evrozone.
- Prijem Grčke u evrozonu bila je greška, jer je ta zemlja dostavila lažne ekonomske podatke. Nije bila spremna - naveo je Sarkozi.
On je kazao da je uveren da će aktuelna vlada u Atini izvući državu iz krize i da je dogovorom lidera evrozone izbegnuta katastrofa.
- Da je Grčka bankrotirala, to bi pokrenulo domino efekat, koji bi povukao i sve ostale - ocenio je Sarkozi.
Odgovor Sarkoziju odmah je uputio Stavros Lambrinidis, ministar spoljnih poslova Grčke, koji je takođe putem britanskog javnog medijskog servisa naglasio da njegova zemlja nije bila izvor krize i da je Grčkoj u ovom slučaju dodeljena uloga žrtvenog jarca.
- Grčka je u srcu oluje, ali nije izvor problema oko evropskog duga i deficita. Takve stvari vidimo u Portugalu, Irskoj, Španiji i Italiji. Dakle, nije baš od pomoći učiniti od određene države žrtvenog jarca kada ste suočeni sa evropskim problemom - tvrdi Lambrinidis.
Dogovor postignut u Briselu imao je pozitivnog odjeka na finansijskim tržištima širom sveta, pošto nije porasla samo vrednost evropskih akcija već i američkih, jer je indeks „Dau Džons“ na Njujorškoj berzi u četvrtak porastao za 2,86 odsto.
Kina ima 3,2 biliona dolara u rezervi
Klaus Regling, šef Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), izjavio je juče uoči sastanka u Pekingu sa Žu Guangjaom, zamenikom kineskog ministra finansija, da je uveren da će Kina nastaviti da podržava ovaj fond za spasavanje ugroženih članica evrozone. On je posle susreta sa Guangjaom naveo da je Kina bila „dobar i lojalan“ kupac obveznica EFSF u prošloj godini i da očekuje da će nastaviti da ulaganje u ovaj fond vidi kao dobru investiciju. Li Daokui, član Monetarnog komiteta Centralne banke Kine, i Ju Jongding, bivši član tog komiteta, tvrde za „Fajnenšel tajms“ da će Kina dati novac za EFSF, ali da iznos sume zavisi od toga u kojoj će meri lideri EU zadovoljiti kineske uslove. Kina raspolaže sa više od 3,2 biliona (3.200 milijardi) dolara deviznih rezervi koje rastu svakog meseca.
Barozo traži da Unija dobije komesara za evro
Blic
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, najavio je uvođenje funkcije superkomesara, koji bi se bavio isključivo evrom i aktuelnim problemima evrozone, čije su pojedine članice poput Grčke i Italije u ozbiljnim dužničkim problemima. Prema rečima Baroza, Evropa je, nakon postizanja dogovora o spasavanju evrozone u Briselu u četvrtak, još bliža rešenju finansijske i ekonomske krize i vraćanju na put razvoja.
Jorgos Papandreu, Žoze Manuel Barozo i Nikolas Sarkozi
- Pokazujemo da smo u stanju da se ujedinimo u najtežim vremenima - kazao je Barozo, koji nije otkrio ko bi zauzeo funkciju superkomesara za evro.
Za uvođenje ovog novog člana Evropske komisije, kao i za mere oštrije fiskalne discipline i produbljivanje ekonomske unije, biće potrebne određene izmene Lisabonskog sporazuma o kojima bi lideri EU trebalo da odlučuju na samitu u decembru. Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta, tvrdi da cilj tih korekcija nije promena najvišeg dokumenta EU, već jače ekonomsko zbližavanje i dodaje da se ne radi o bilo kakvom tabuu.
Najave Baroza o uvođenju superkomesara usledile su dan nakon što je Olija Rena, evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja, imenovao za potpredsednika Evropske komisije i naveo da je odlučio da ojača Renovu poziciju i da mu da proširena ovlašćenja. Ren će u novom svojstvu pomagati Barozu u poslovima vezanim za Evropski savet, samite evrozone i privrednu regulativu, pa bi bilo logično da upravo on i bude taj superkomesar, osim ako Barozo već nema drugu osobu u planu za novu funkciju.
I dok je Barozo dan nakon samita evrozone hvalio njegove rezultate, francuski predsednik Nikola Sarkozi je u intervjuu Bi-Bi-Siju rekao da je prijem Grčke u evrozonu 2011. bila greška, što je izazvalo negodovanje grčkih vlasti. Po Sarkoziju, Grčka tada još nije bila spremna za uvođenje evra, ali bi sada mogla da bude spasena zahvaljujući dogovoru postignutom na samitu evrozone.
- Prijem Grčke u evrozonu bila je greška, jer je ta zemlja dostavila lažne ekonomske podatke. Nije bila spremna - naveo je Sarkozi.
On je kazao da je uveren da će aktuelna vlada u Atini izvući državu iz krize i da je dogovorom lidera evrozone izbegnuta katastrofa.
- Da je Grčka bankrotirala, to bi pokrenulo domino efekat, koji bi povukao i sve ostale - ocenio je Sarkozi.
Odgovor Sarkoziju odmah je uputio Stavros Lambrinidis, ministar spoljnih poslova Grčke, koji je takođe putem britanskog javnog medijskog servisa naglasio da njegova zemlja nije bila izvor krize i da je Grčkoj u ovom slučaju dodeljena uloga žrtvenog jarca.
- Grčka je u srcu oluje, ali nije izvor problema oko evropskog duga i deficita. Takve stvari vidimo u Portugalu, Irskoj, Španiji i Italiji. Dakle, nije baš od pomoći učiniti od određene države žrtvenog jarca kada ste suočeni sa evropskim problemom - tvrdi Lambrinidis.
Dogovor postignut u Briselu imao je pozitivnog odjeka na finansijskim tržištima širom sveta, pošto nije porasla samo vrednost evropskih akcija već i američkih, jer je indeks „Dau Džons“ na Njujorškoj berzi u četvrtak porastao za 2,86 odsto.
Kina ima 3,2 biliona dolara u rezervi
Klaus Regling, šef Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), izjavio je juče uoči sastanka u Pekingu sa Žu Guangjaom, zamenikom kineskog ministra finansija, da je uveren da će Kina nastaviti da podržava ovaj fond za spasavanje ugroženih članica evrozone. On je posle susreta sa Guangjaom naveo da je Kina bila „dobar i lojalan“ kupac obveznica EFSF u prošloj godini i da očekuje da će nastaviti da ulaganje u ovaj fond vidi kao dobru investiciju. Li Daokui, član Monetarnog komiteta Centralne banke Kine, i Ju Jongding, bivši član tog komiteta, tvrde za „Fajnenšel tajms“ da će Kina dati novac za EFSF, ali da iznos sume zavisi od toga u kojoj će meri lideri EU zadovoljiti kineske uslove. Kina raspolaže sa više od 3,2 biliona (3.200 milijardi) dolara deviznih rezervi koje rastu svakog meseca.