Bankrot može da spase Grčku, ali da uništi Evrozonu

[Maja78]

Bankrot može da spase Grčku, ali da uništi Evrozonu
​

Izvor: Glas Rusije 07. 08. 2012 13:00

(Foto: Glas Rusije)

Brisel / Atina – Predviđanja predstojećeg sloma evrozone direktno su povezana sa mogućim difoltom Grčke. Ako se dogodi bankrot – dogodiće se i slom. Ali svet je preživeo suverene bankrote ne jednom i ne dva puta. Ekonomisti smatraju da je bankrot bitan faktor tržišne ekonomije, bolno, ali efikasno sredstvo za rešavanje disbalansa. Zašto hipotetički bankrot Grčke toliko plaši evropske funkcionere.

Većina evropskih zemalja je u novije vreme bar jednom proglašavala bankrot. Rekorderima se mogu smatrati Španija i Francuska – prva je preživela 14 bankrotstava, druga 8. Povremeno su kontinent zapljuskivale «epidemije bankrota», na primer u vreme Napoleonovih ratova i u sredinom 19. veka. Najjača epidemija bankrotstava nadvila se nad Evropom posle Prvog svetskog rata i trajala je do pedesetih godina.

Dobar deo privreda Starog Sveta dugovao je tada Americi, ali zbog krize i rata nisu imali čime da plate.

SSSR je takođe svojevremeno odbio da namiri dugove: 1918 godine Sovjetska Rusija nije priznala dug Ruske imperije i Privremene vlade. Ali to je pre politički slučaj. A iz ugla tržišne ekonomije, povremena bankrotstva su pravilo: za Grčku to bi moglo biti gorka, ali korisna pilula, siguran je direktor fonda Centar za razvoj tržišta kapitala Jurij Danilov:
„To je normalna situacija za tržišnu ekonomiju, ona se događa stalno. Bankrotstvo, kao i bilo koja kriza, ima pozitivan uticaj na kapitalističke ekonomije, odstranjujući nekakvu strukturnu disproporciju. Mi samo imamo slučaj sa čitavim nizom strukturnih neravnoteža, koje će na bolan način biti eleminisane bankrotstvom Grčke.“

Inače, za samu Grčku bankrot nije novina. Po procenama američkih ekonomista, tokom skoro polovine svog nezavisnog postojanja – od 1830. godine – zemlja se nalazila u stanju bankrota. I danas odbijanje da se plate dugovi bilo bi za Helene najbolje rešenje. Mnogi stručnjaci su ubeđeni, da delimični otpisi dugova, odlaganja plaćanja, zajedno sa novim kreditima samo konzerviraju dužničku krizu. Ali, kako naglašava direktor Instituta za globalizaciju i socijalna kretanja Boris Kagarlickij, ono što je dobro za Grčku, loše je za njene kreditore:
Bankrot znači, da štetu neće pretrpeti zemlja, nego njeni kreditori. Problem je u tome što treba sprečiti Grčku da preduzme akcije koje će joj omogućiti da pobegne od poverilaca. Ne dozvoliti bankrot, kao jedini način spasavanja u određenom slučaju.

Nemačka, kao glavni grčki poverilac, želi da zadrži zemlju u evrozoni i sačuva je od bankrota, minimizirajući prateće troškove. Ali mogućnost grčkog bankrota plaši ne samo Nemce. Tenziju osećaju i oni, kojima Grci ništa ne duguju. Zašto? Odgovor je jednostavan. Bankrot Grčke će biti prvi slučaj u istoriji, da zemlja koja je bankrotirala ne koristi svoju monetu, nego zajedničku valutu celog regiona, objašnjava Jurij Danilov:
„U tome su sve odlike, sve mane situacije. Zbog toga je za potencijalni bankrot prikovana pažnja investitora. To će biti gubitak za sve članove valutnog saveza, za celu regionalnu ekonomiju. Sistemski to je teži bankrot, nego sve što smo videli. To nije jednostavno dužnička kriza, to je monetarno dužnička kriza s svim svojim posledicama."

Jedna od neizbežnih posledica bankrotstva Atine biće izlazak zemlje iz zone evra. U cilju prevladavanja krize Grčka će morati povremeno da devalvira valutu. Sa evrom taj trik neće proći – znači treba uvesti vlastitu novčanu jedinicu. I zbogom evrozono! Evroskeptici se boje, da bi primer Grčke mogao biti samo prvi potok koji će dovesti do proboja brane. A dužnika u evrozoni ima sasvim dovoljno.