LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Apel guvernera uoči Nedelje štednje
Banke sebe ugrožavaju previsokim kamatama
Blic
Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, pozvao je banke da postignu džentlmentski dogovor o visini kamatnih stopa za predstojeću Nedelju štednje. To je učinio da bi sprečio da banke koje ponude manju kamatnu stopu od konkurencije budu ugrožene naglim povlačenjem depozita. Štediše tako mogu da očekuju kamatne stope od pet odsto na godišnjem nivou.
Većina banaka poslušala guvernera i neće nuditi kamate više od pet odsto
Činjenica je da će banke imati manje mogućnosti za povlačenje izvora finansiranja iz inostranstva, i da su depoziti u vreme krize jedini izvori. Međutim, u borbi za svaki evro, prošlogodišnje kamatne stope u Nedelji štednje vinule su se i do osam odsto. Želeći da predupredi „trku bez cilja“, Šoškić je upozorio da ovog puta banke ne bi trebalo da se nadmeću što višim kamatnim stopama na depozite, kako bi privukle štediše, jer to kasnije dovodi do visokih kamata na kredite. Nedavno je održan sastanak sa bankama na tu temu, posle koga su svi bili zadovoljni - bankari, jer neće morati da se međusobno nadmeću i skupo plaćaju izvore, a centralna banka pošto je sve učinjeno na dobrovoljnoj bazi.
- Kamatne stope na depozite počele su da skaču drastično, a banke su se bukvalno utrkivale koja će da ponudi veću kamatu. Glavni razlog zašto je NBS pozvala na razum jeste to što se očekuje da u 2012. grčke, italijanske pa i austrijske banke zbog krize neće moći da povlače novac od centrala. Pojedine banke koje su prošle godine davale visoke kamatne stope za štednju ove godine da bi zadržale štediše morale bi da ponude još veće kamate. Kamatne stope na štednju su već sada previsoke, a isti slučaj je i sa cenom kredita - kaže bankar iz jedne od većih banaka u Srbiji.
Građani mogu da očekuju da će banke poslušati preporuku NBS i da će maksimalne kamatne stope iznositi pet odsto godišnje.
- Poslušaćemo preporuku NBS i ponudićemo kamatne stope od pet odsto. U Srbiji su kamatne stope na depozite više nego u regionu, što je rezultat konkurencije, ali i nedostatka izvora iz inostranstva. S druge strane, to drastično poskupljuje kredite, i u takvim uslovima kreditna aktivnost slabi, nema rasta BDP. Sve to reflektuje se i na povećanje loših kredita i sklonost da se ulazi u negativnu spiralu - kaže za „Blic“ Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adria banke.
Prethodnih godina u Srbiji je Dan štednje 31. oktobra obeležavan povećavanjem kamatnih stopa na položene dinarske i devizne depozite. NBS je oslobađala poslovne banke obavezne rezerve, što ih je podstaklo da svoje kamatne stope podignu na viši nivo.
- U svetu ne postoji ni nedelja štednje, ni mesec, već samo Svetski dan, a ta praksa da banke u tom periodu daju visoke kamatne stope zapravo predstavlja sistemski rizik po makroekonomiju - upozorava za „Blic“ Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.
U Rajfajzen banci podržavaju preporuku NBS da kamatne stope na devizne depozite tokom dana štednje ne odstupaju znatnije od prosečnog nivoa tokom preostalog dela godine. I Eurobanka EFG poštovaće preporuke NBS, kako i Komercijalna banka. Jedna od retkih koja najavljuje da će stimulisati i dinarsku i deviznu štednju je Sosijete ženeral banka, ali će, kako kaže Miroslav Rebić, uvažiti preporuke centralne banke.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Svaki građanin u proseku uštedeo 1.000 evra
Trenutno štednja iznosi 7,5 milijardi evra, odnosno u proseku svaki stanovnik Srbije štedi nešto malo više od 1.000 evra u banci. Od ukupne štednje, 98 odsto je u stranoj valuti, a dva odsto je u dinarima. Procene su da u slamaricama ima između dve i tri milijarde evra. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
NBS: Nema promene stope obavezne rezerve
Povodom napisa u pojedinim medijima da Narodna banka Srbije namerava da poveća obaveznu rezervu banaka i da će to povećati kamate na kredite, u NBS su juče saopštili „da ne pripremaju izmene odluke o obaveznoj rezervi banaka i da za sada ne razmatraju promene stopa obavezne rezerve“.
Prosečne kamate na štednju Srbija 5,5 %
Hrvatska 4,2%
BiH 3,8%
Makedonija 4%
Crna Gora 6%
Slovenija 2,2%
Evrozona 1,8%
Banke sebe ugrožavaju previsokim kamatama
Blic
Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, pozvao je banke da postignu džentlmentski dogovor o visini kamatnih stopa za predstojeću Nedelju štednje. To je učinio da bi sprečio da banke koje ponude manju kamatnu stopu od konkurencije budu ugrožene naglim povlačenjem depozita. Štediše tako mogu da očekuju kamatne stope od pet odsto na godišnjem nivou.
Većina banaka poslušala guvernera i neće nuditi kamate više od pet odsto
Činjenica je da će banke imati manje mogućnosti za povlačenje izvora finansiranja iz inostranstva, i da su depoziti u vreme krize jedini izvori. Međutim, u borbi za svaki evro, prošlogodišnje kamatne stope u Nedelji štednje vinule su se i do osam odsto. Želeći da predupredi „trku bez cilja“, Šoškić je upozorio da ovog puta banke ne bi trebalo da se nadmeću što višim kamatnim stopama na depozite, kako bi privukle štediše, jer to kasnije dovodi do visokih kamata na kredite. Nedavno je održan sastanak sa bankama na tu temu, posle koga su svi bili zadovoljni - bankari, jer neće morati da se međusobno nadmeću i skupo plaćaju izvore, a centralna banka pošto je sve učinjeno na dobrovoljnoj bazi.
- Kamatne stope na depozite počele su da skaču drastično, a banke su se bukvalno utrkivale koja će da ponudi veću kamatu. Glavni razlog zašto je NBS pozvala na razum jeste to što se očekuje da u 2012. grčke, italijanske pa i austrijske banke zbog krize neće moći da povlače novac od centrala. Pojedine banke koje su prošle godine davale visoke kamatne stope za štednju ove godine da bi zadržale štediše morale bi da ponude još veće kamate. Kamatne stope na štednju su već sada previsoke, a isti slučaj je i sa cenom kredita - kaže bankar iz jedne od većih banaka u Srbiji.
Građani mogu da očekuju da će banke poslušati preporuku NBS i da će maksimalne kamatne stope iznositi pet odsto godišnje.
- Poslušaćemo preporuku NBS i ponudićemo kamatne stope od pet odsto. U Srbiji su kamatne stope na depozite više nego u regionu, što je rezultat konkurencije, ali i nedostatka izvora iz inostranstva. S druge strane, to drastično poskupljuje kredite, i u takvim uslovima kreditna aktivnost slabi, nema rasta BDP. Sve to reflektuje se i na povećanje loših kredita i sklonost da se ulazi u negativnu spiralu - kaže za „Blic“ Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adria banke.
Prethodnih godina u Srbiji je Dan štednje 31. oktobra obeležavan povećavanjem kamatnih stopa na položene dinarske i devizne depozite. NBS je oslobađala poslovne banke obavezne rezerve, što ih je podstaklo da svoje kamatne stope podignu na viši nivo.
- U svetu ne postoji ni nedelja štednje, ni mesec, već samo Svetski dan, a ta praksa da banke u tom periodu daju visoke kamatne stope zapravo predstavlja sistemski rizik po makroekonomiju - upozorava za „Blic“ Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.
U Rajfajzen banci podržavaju preporuku NBS da kamatne stope na devizne depozite tokom dana štednje ne odstupaju znatnije od prosečnog nivoa tokom preostalog dela godine. I Eurobanka EFG poštovaće preporuke NBS, kako i Komercijalna banka. Jedna od retkih koja najavljuje da će stimulisati i dinarsku i deviznu štednju je Sosijete ženeral banka, ali će, kako kaže Miroslav Rebić, uvažiti preporuke centralne banke.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Svaki građanin u proseku uštedeo 1.000 evra
Trenutno štednja iznosi 7,5 milijardi evra, odnosno u proseku svaki stanovnik Srbije štedi nešto malo više od 1.000 evra u banci. Od ukupne štednje, 98 odsto je u stranoj valuti, a dva odsto je u dinarima. Procene su da u slamaricama ima između dve i tri milijarde evra. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
NBS: Nema promene stope obavezne rezerve
Povodom napisa u pojedinim medijima da Narodna banka Srbije namerava da poveća obaveznu rezervu banaka i da će to povećati kamate na kredite, u NBS su juče saopštili „da ne pripremaju izmene odluke o obaveznoj rezervi banaka i da za sada ne razmatraju promene stopa obavezne rezerve“.
Prosečne kamate na štednju Srbija 5,5 %
Hrvatska 4,2%
BiH 3,8%
Makedonija 4%
Crna Gora 6%
Slovenija 2,2%
Evrozona 1,8%