Banke provizijama deru gradjane

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
BANKE PROVIZIJAMA DERU GRADJANE


U nekim bankama naknade za uslugu su toliko velike da za sve mesečne račune na ime provizije plaća se više od hiljadu dinara

BEOGRAD - Lezi lebu da te jedem!
Deviza kao izmišljena za ovdašnje banke koje pokušavaju da, ako nikako drugačije, a ono raznim provizijama ogule kožu s leđa građana. U pojedinim bankama naknade za uslugu toliko su velike da za sve mesečne račune na ime provizije mora da se plati više od hiljadu dinara.

To je ovih dana osetila i naša čitateljka, čije je ime poznato redakciji, koja je, pokušavajući da u Alfa banci uplati 15 dinara na račun, ostala zabezeknuta kad je službenik rekao da je provizija za tu uslugu čak 150 dinara.

- Htela sam da uplatim taksu za novi obrazac zdravstvene knjižice za dete. Kada sam uplatnicu predala šalterskom radniku, on me obavestio da ću umesto 15 dinara platiti 165, jer je njihova provizija na uplate fizičkih lica 150 dinara - kaže naša sagovornica. Ona dodaje da ju je službenik grčke banke ljubazno uputio na drugu banku, odmah iza ćoška, u kojoj je provizija čak četiri puta niža.

- Potpuno je neverovatno da bukvalno bez ikakvog valjanog razloga poklonim 150 dinara. Pa neko provede ceo sat radeći za taj novac - rezignirana je naša čitateljka, koja zaključuje da danas uplatiti 15 dinara bilo u banci ili u pošti predstavlja nemoguću misiju, jer svi naplaćuju provizije. Ona kaže da je u poštama najpovoljnije, ali da su redovi ogromni.

Pored domaće Komercijalne banke, gde je usluga uplate fizičkih lica ista kao u pošti i iznosi 25 dinara, većina ostalih banaka na uplate do 5.000 dinara zaračunavaju proviziju od 40 dinara.

A ima i onih, poput Findomestik banke, u kojima se za sve uplate fizičkih lica do 500.000 dinara plaća iznos provizije 0,4 odsto.

I ostale banke računaju proviziju na procenat, ali kad je uplata veća od 5.000 dinara. Ali i tu se procenti razlikuju, a koliko će građani ostaviti para zavisi i od toga da li su klijenti banke, kao i od toga da li je račun na koji se pare uplaćuju u istoj banci.

- Za naše klijente koji uplaćuju iznose do 50.000 dinara nema provizije, a za ostale uplate ona iznosi jedan odsto od iznosa - kažu u Banci Inteza.

ALEKSANDRA MEDAKOVIĆ

Izvor: Kurir
 
Član
Učlanjen(a)
25.10.2009
Poruka
3.279
Daću primer iz mog grada. U centru se nalaze (naravno) butici, kafići i gomila banaka i advokata (što je opet za drugu priču)! Šta rade banke? Zelenaše pod okriljem države, legalno! Ko još ne proizvodi ništa, a "raste", razvija se i bogati? Ne kažem da može bez njih, ali da su bezobrazni preko svake mere-svima je jasno...
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Nekad muka natera, kad ljudi ne vide izlaz... Čovek nije preduzeće, pa da može da proglasi bankrot! Gladna duša traži izlaz, i ako zna da to vodi u propast...;)

Shvatam,ali isto tako nekad naprave jos vecu muku...Mozda sam naivna,ali zar nije pametnije pozajmiti od prijatelja?Znam,sad ces reci da malo njih cuva u slamarici povece iznose...Ali,da se ogradim,kad je u pitanju muka,gladna dusa,onda ne treba mnogo...Govorim o onima koji nepromisljeno ulecu u sve te kredite.
 
Član
Učlanjen(a)
25.10.2009
Poruka
3.279
Shvatam,ali isto tako nekad naprave jos vecu muku...Mozda sam naivna,ali zar nije pametnije pozajmiti od prijatelja?Znam,sad ces reci da malo njih cuva u slamarici povece iznose...Ali,da se ogradim,kad je u pitanju muka,gladna dusa,onda ne treba mnogo...Govorim o onima koji nepromisljeno ulecu u sve te kredite.
"Uleti" država nepromišljeno u kredite, šta je jedan pojedinac? Ima li znanja i odgovore kao ovi prvi??? ;)
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
"Uleti" država nepromišljeno u kredite, šta je jedan pojedinac? Ima li znanja i odgovore kao ovi prvi??? ;)

Pa,majku mu,Re,ako nesto ne znas valjda mozes da pitas nekoga ko se razume u to?;)

A da je drzava "uletela" ne bi toliko brinulo,vise brine to sto ona konstantno "ulece"...
 
Član
Učlanjen(a)
25.10.2009
Poruka
3.279
Pa,majku mu,Re,ako nesto ne znas valjda mozes da pitas nekoga ko se razume u to?;)

A da je drzava "uletela" ne bi toliko brinulo,vise brine to sto ona konstantno "ulece"...
"Brinulo"? Ova reč je pogrešno napisana, i za razumevanje konteksta traži dodatno objašnjenje! ;) Ako si mislila na mene (brinuo)-ja više ne brinem, letećemo dok ima goriva...
Zar država nema savetnike, foteljaše, lelemude koji primaju platu za to, što ih onda ona "ne pita"?
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
"Brinulo"? Ova reč je pogrešno napisana, i za razumevanje konteksta traži dodatno objašnjenje! ;) Ako si mislila na mene (brinuo)-ja više ne brinem, letećemo dok ima goriva...
Zar država nema savetnike, foteljaše, lelemude koji primaju platu za to, što ih onda ona "ne pita"?

Ooooo!!!!!!!Ja bih ipak brinula,bar sto se ateriranja tice ;)

Ama,govorim o pojedincima koji ulecu u kredite nepromisljeno...
Naravno da ima,sto bi rek'o Djole:"Svi to vide,svima jasno...",i verujem da ih pita ili "pita",kako god,zato smo valjda i ovde gde jesmo,pored toliko "eksperata" za sve i svasta...
 
Član
Učlanjen(a)
03.07.2010
Poruka
255
Banke ukidaju žirante

Možda nema direktne veze sa temom oko provizija u bankama, ali ima veze sa bankama, pa ću da postavim tekst iz Novosti, koji se odnosi na banke, a nekom je verovatno korisno da ga zna, ko se odlučuje za nove kredite


Banke ukidaju žirante

S. MORAVČEVIĆ | 11. jul 2010. 20:52
Izvor: Novosti


Bankari, iako su rigorozni prilikom odobravanja kredita, uglavnom više ne traže jemce. Garanti ostali jedino za velike gotovinske zajmove ili kao dodatno obezbeđenje

eko-krediti_620x0.jpg


PRI odobravanju kredita banke su sve rigoroznije, ali zato gotovo da više i ne traže žirante za obezbeđenje zajmova. A i da od toga nisu odustale, u Srbiji je vrlo teško naći garante za bilo koji zajam. Više ni prijatelji niti najbliža rodbina nisu spremni da budu jemci svojim najbližima, jer su se mnogi “opekli”, ili su i sami prezaduženi.

Bankari sada zahtevaju žirante samo u dva slučaja: kod većih iznosa kredita ili kada procene da klijent nije dovoljno kreditno sposoban.

- Žiranti su ostali sredstvo obezbeđenja samo kod pojedinih kredita - kažu u Rajfajzen banci. - To su, na primer, keš zajmovi veći od 400.000 dinara, ili u slučaju kada smatramo da je klijentu potrebno dodatno obezbeđenje za neku pozajmicu.

Za kredite iznad 8.000 evra, kod većine banaka, a naročito za stambene, potrebna je hipoteka. Ima slučajeva kada građani ne mogu da ponude ovu vrstu obezbeđenja, ali mogu da pronađu dva žiranta koja će svojim primanjima i imovinom garantovati otplatu nekog dugoročnog zajma. Kod preostale većine zajmova kao garancija uzima se menica.

Do sada se pokazalo da su žiranti veoma loše prošli kao garanti kredita. U nekim slučajevima morali su čak da rasprodaju kuće, stanove i lokale kako bi namirili dugove koje nisu učinili, ali za čije su vraćanje jemčili. Banke su do sada zahtevale žirante ako klijent već ima kredit koji ratom opterećuje zaradu više od 19,98 odsto. To je značilo da je klijent morao da obezbedi jemce ako želi da kupi veš-mašinu ili nešto drugo, a već ima, na primer, gotovinski kredit na čiju otplatu izdvaja petinu plate.

KADA TRAŽE
PONEKA banka i dalje traži jednog jemca prilikom odobravanja gotovinskih i potrošačkih zajmova iznad 8.000 evra. Takođe, kada penzioneri uzimaju subvencionisane pozajmice za iznose iznad 100.000 dinara potreban je i jedan garant kod nekih banaka.

U Srbiji, gde zaduženost po zaposlenom prelazi 2.000 evra, jemca je gotovo nemoguće naći. Osim toga, žiranti su “staromodno” obezbeđenje kredita, i retko da se u bilo kojoj zemlji još traže. I sama Narodna banka Srbije nedavno je preporučila bankama da žirante razreše obaveze, odnosno zaduženja sa polovinom rate kredita onome kome su garanti. Tako sada jemci mogu i sami da se zadužuju.

PRIMER IZ PRIJEDORA
U REPUBLICI Srpskoj, odnosno u Prijedoru, osnovano je Udruženje za zaštitu žiranata. Blizu 1.300 jemaca u ovom kraju našlo se u velikom problemu, odnosno banke su na njih prebacile teret otplate zajmova za koje su potpisali da garantuju njihovo vraćanje. Tako su neki od njih, koji nisu imali dovoljno novca da podmire nastale dugove prijatelja ili rođaka, morali da se pozajmljuju ili da prodaju svoju imovinu da bi namirili tuđe dugove.
 
Natrag
Top