Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Banke nisu odgovorne za zloupotrebe [/h] Izvor: Beta
Beograd -- Kod banaka u Srbiji nije bilo propusta u sistemu zaštite podataka o platnim karticama, rečeno je u Forum za prevenciju zloupotreba platnih kartica.
U tom telu pri Privrednoj komori Srbije (PKS) naveli su da u slučajevima kompromitovanja podataka o kojima je bilo reči u domaćim medjima odgovornost ne snose banke u Srbiji i ističu da će istraga pokazati gde se taj problem dogodio. Ističe se da banke kod bilo kog eventualnog neovlašćenog otkrivanja podataka preventivno zabranjuju elektronsko korišćenje platnih kartica radi sprečavanja mogućih zloupotreba i zaštite svojih klijenata - korisnika platnih kartica.
Neke od najvećih domaćih banaka, Unikredit, Rajfajzen i Hipo Alpe Adrija potvrdile su da su preventivno blokirale jedan broj platnih kartica da bi sprečili eventualne zloupotrebe.
Blokada kartica sa kojom je bilo suočeno više hiljada građana u Srbiji, osim neprijatnosti sa kojom su bili suočeni kada su shvatili da ne mogu da plate račun, nije napravila finansijske gubitke. Iako iz banaka poručuju da zloupotreba na sreću nije bilo i da će njihovi klijenti nove kartice dobiti već tokom ove nedelje, za mnoge je ovo iskustvo ostavilo gorak ukus.
Bankomati gutali blokirane kartice
- Hitno mi je trebao novac za put. Umesto da mi da keš, bankomat mi je “viza” karticu koju sam ubacila progutao. Bila sam u šoku, jer me moja banka nije obavestila da mi je kartica blokirana. Informaciju o tome dobila sam tek kada sam pozvala svoju banku da pitam o čemu se radi. Strašno - priča Novosađanka Ivana A.
Dušan Uzelac, urednik sajta kamatica.rs, kaže za “Blic” da posle velike panike i straha koji su nastupili u prvom momentu kod banaka, važno je da ništa nije zloupotrebljeno.
- Problem u reakciji banaka je bio taj što nisu na vreme obavestili klijente šta se dešava, pa je zato veliki broj njih doživeo neprijatne scene u prodavnicama. Desilo se da su banke morale brzo da reaguju, a negde je zavladala i panika zbog novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji kaže da vlasnik kartice snosi gubitak najviše do 15.000 dinara u slučaju zloupotrebe platne kartice. To bi za njih bio veliki gubitak - smatra Uzelac. U AIK banci su se odlučili na praćenje, a ne na blokadu kartica.
- Mi problem nismo imali, ali pratimo šta se dešava. Osim nas, i sami klijenti mogu da kontrolišu promene na svojoj kartici. Jer ako vam putem SMS-a stigne poruka da ste potrošili novac, a znate da niste, to je crvena lampica za uzbunu, signal da je ona zloupotrebljena - objašnjava Ljubiša Jovanović iz AIK banke.
Direktor kompanije „Netvork sekjuriti“ koja se bavi IT bezbednošću, Dejan Levaja za “Blic” kaže da je na osnovu iskustva koje je do sada imao jasno da banke mnogo vode računa o bezbednosti.
- U ovom slučaju, odgovornost banke ne postoji nego kard procesora, firmi koje procesuiraju kreditne ili debitne kartice. Do problema je kako znamo došlo u Rumuniji, a ne kod nas, tako da mislim da naši građani nisu bili meta ove zloupotrebe - smatra Levaja.
U Srbiji, iz preventivnih razloga kartice su blokirale Rajfajzen banka, Hipo Alpe-Adrija, Unikredit banka, Inteza i Komercijalna banka. Ovu odluku donele su na osnovu upozorenja kartičarskih asocijacija. Banke su klijentima u čitavom regionu, zbog upada hakera u sistem, blokirale „viza“ debitne i kreditne kartice kojima su plaćali gorivo na OMV pumpama. Klijenti koji iz ovih razloga ne mogu da koriste kartice, novac podižu na šalterima banaka.
U tom telu pri Privrednoj komori Srbije (PKS) naveli su da u slučajevima kompromitovanja podataka o kojima je bilo reči u domaćim medjima odgovornost ne snose banke u Srbiji i ističu da će istraga pokazati gde se taj problem dogodio. 