LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Banke hoće "treća lica" za naplatu
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Sve teža otplata kredita stavlja banke u poziciju da razmišljaju o otpisu dela duga, dok one traže uvođenje naplate zajmova preko "trećih lica", piše Dnevnik.
Dugovi bankama iznose oko 20 milijardi evra. Najviše duguje privreda – oko 13,5 milijardi, zatim građani – 5,6 milijardi, dok ostatak odlazi na preduzetnike i poljoprivrednike. Ove obaveze se sve teže servisiraju.
U oblasti privrede petina kredita je u docnji, a podaci govore da je 30 odsto problematičnih – po tome smo najgori u regionu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Bankari kod nas, sem poteškoća u vraćanju, imaju problem i s plasmanima. Teško je naći klijenta za kog s izvesnošću može da se proceni da će uspeti da vrati svoje obaveze na vreme. U uslovima kada vraćanje starih zajmova kasni, i banke su izuzetno oprezne pa su procene pre odobravanja zajmova sve rigoroznije i malo je stranka koje dobiju zeleno svetlo i novac. Istovremeno, likvidnost banka kod nas je na izuzetno visokom nivou i kreće se od jedan do čak 3,5. To jasno govori ima para a nema klijenata", kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
To znatno kvari sliku u bilansima banaka. Tako iz finansijskih kuća sve češće stižu zahtevi da se izmene propisi koji regulišu upravljanje rizicima te da im se dozvoli da svoja dospela a nenaplaćena potraživanja prodaju trećim licima.
Ta mogućnost postoji ako se ti „treći” bave finansijskim poslovima, a bankari predlažu da se krug proširi na sve koji su zainteresovani za to da preuzmu tu vrstu potraživanja. Predlog se čuo nedavno na sednici Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo i finansije.
Hoće li nešto od toga biti ili ne, ostaje da se vidi. Tek, stručnjaci smatraju da za te vrste kredita ne bilo veliko interesovanje ni van finansijskih krugova.
"Mislim da to rešenje nije dobro ni za same banke jer bi klijenti koji uzimaju kredit bili nesigurni, ne bi znali kome će ga vraćati i pod kojim uslovima. Tim poslom treba da se bave banke", kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.
Stručnjak za hartije od vrednosti Siniša Krneta smatra da će za ustupanje ovakvih potraživanja najzainteresovaniji biti špekulanti. Tako je svuda u svetu pa ni kod nas neće biti izuzetka.
Šta u ovim uslovima uraditi s petinom loših zajmova koji kolaju našim bakarskim kanalima?
"Ako banka ima loše plasmane, koji su uz to i loše obezbeđeni, najbolje je da ih otpiše. Što su plasmani sigurniji i bolje obezbeđeni, to je i njihova cena pri ustupanju veća. Bojim se da na našem tržištu ima malo takvih koje bi banke prodale", kaže direktor „Jorgić brokera” Branislav Jorgić.
Da bi se u toj oblasti nešto promenilo, kako dodaje, banke bi morale da za potraživanja imaju dobro obezbeđenje.
"U tome bi im pomogao i efikasan pravosudni sistem, preko kojeg bi obezbeđenje moglo brzo da se realizuje. To je još jedan put da se broj i suma problematičnih zajmova smanje. Bankari obično dopuste tri meseca kašnjenja dok ne pokrenu prinudnu naplatu. Ukoliko ne mogu sami to da urade, sledi sudski spor, a tu ako je sve jasno: treba bar dve godine da bi se proces priveo kraju. Po Jorgićevim rečima, bilo bi dobro kada bi to bilo bar upola kraće, a optimalno – do šest meseci", kaže Jorgić.
Izgleda da dolazi vreme velikog otpisa. Bankari bi se na to lakše odlučili da imaju redovan priliv novih i zdravih klijenata.
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Sve teža otplata kredita stavlja banke u poziciju da razmišljaju o otpisu dela duga, dok one traže uvođenje naplate zajmova preko "trećih lica", piše Dnevnik.
U oblasti privrede petina kredita je u docnji, a podaci govore da je 30 odsto problematičnih – po tome smo najgori u regionu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Bankari kod nas, sem poteškoća u vraćanju, imaju problem i s plasmanima. Teško je naći klijenta za kog s izvesnošću može da se proceni da će uspeti da vrati svoje obaveze na vreme. U uslovima kada vraćanje starih zajmova kasni, i banke su izuzetno oprezne pa su procene pre odobravanja zajmova sve rigoroznije i malo je stranka koje dobiju zeleno svetlo i novac. Istovremeno, likvidnost banka kod nas je na izuzetno visokom nivou i kreće se od jedan do čak 3,5. To jasno govori ima para a nema klijenata", kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
To znatno kvari sliku u bilansima banaka. Tako iz finansijskih kuća sve češće stižu zahtevi da se izmene propisi koji regulišu upravljanje rizicima te da im se dozvoli da svoja dospela a nenaplaćena potraživanja prodaju trećim licima.
Ta mogućnost postoji ako se ti „treći” bave finansijskim poslovima, a bankari predlažu da se krug proširi na sve koji su zainteresovani za to da preuzmu tu vrstu potraživanja. Predlog se čuo nedavno na sednici Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo i finansije.
Hoće li nešto od toga biti ili ne, ostaje da se vidi. Tek, stručnjaci smatraju da za te vrste kredita ne bilo veliko interesovanje ni van finansijskih krugova.
"Mislim da to rešenje nije dobro ni za same banke jer bi klijenti koji uzimaju kredit bili nesigurni, ne bi znali kome će ga vraćati i pod kojim uslovima. Tim poslom treba da se bave banke", kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.
Stručnjak za hartije od vrednosti Siniša Krneta smatra da će za ustupanje ovakvih potraživanja najzainteresovaniji biti špekulanti. Tako je svuda u svetu pa ni kod nas neće biti izuzetka.
Šta u ovim uslovima uraditi s petinom loših zajmova koji kolaju našim bakarskim kanalima?
"Ako banka ima loše plasmane, koji su uz to i loše obezbeđeni, najbolje je da ih otpiše. Što su plasmani sigurniji i bolje obezbeđeni, to je i njihova cena pri ustupanju veća. Bojim se da na našem tržištu ima malo takvih koje bi banke prodale", kaže direktor „Jorgić brokera” Branislav Jorgić.
Da bi se u toj oblasti nešto promenilo, kako dodaje, banke bi morale da za potraživanja imaju dobro obezbeđenje.
"U tome bi im pomogao i efikasan pravosudni sistem, preko kojeg bi obezbeđenje moglo brzo da se realizuje. To je još jedan put da se broj i suma problematičnih zajmova smanje. Bankari obično dopuste tri meseca kašnjenja dok ne pokrenu prinudnu naplatu. Ukoliko ne mogu sami to da urade, sledi sudski spor, a tu ako je sve jasno: treba bar dve godine da bi se proces priveo kraju. Po Jorgićevim rečima, bilo bi dobro kada bi to bilo bar upola kraće, a optimalno – do šest meseci", kaže Jorgić.
Izgleda da dolazi vreme velikog otpisa. Bankari bi se na to lakše odlučili da imaju redovan priliv novih i zdravih klijenata.