LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Banke gube čak 60 odsto grčkog duga
Izvor: Beta, Tanjug
Brisel -- Ministri finansija zemalja zone evra saopštili su da su se složili da banke treba da prihvate značajno veće gubitke na grčkim obveznicama koje su kupile.
Oni procenjuju da gubitak može dostići 60 odsto nominalne vrednosti tih obveznica.
Izveštaj međunarodnih kreditnih inspektora Grčke koji je bio osnova diskusije na sastanku ministara finansija u petak, ukazuje da dug Grčke mora biti smanjen za 60 odsto da bi uspeo kredit pomoći evrozone od 109 milijardi evra, predviđen dogovorom o pomoći postignutim jula.
Čak i u tom slučaju, dug Grčke će 2020. godine iznositi 110 odsto njenog BDP.
"Složili smo se da je potrebno znatno povećanje doprinosa banaka", rekao je Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga, koji predsedava sastancima ministara finansija zone evra. To znači da više ne važi julski dogovor, po kojem bi banke otpisale 21 odsto vrednosti grčkog duga u obveznicama.
Austrijska ministarka finansija Maria Fekter je rekla da je od glavnog pregovarača zone evra Vitoria Grilija zatraženo da ponovo pregovara sa bankama, dok švedski ministar finansija Anders Borg smatra da je "prilično očigledno da je potreban znatan otpis grčkog duga".
“Banke se ne mogu oslanjati na novac poreskih obveznika kako bi se dokapitalizovale“, dodao je Borg i naveo da "sam sistem garancija ne može da reši taj problem, već je potrebno da ponovo uspostavimo kredibilitet uz pomoć kapitala".
Banke koje ne budu mogle da novac pribave na tržištima, moraće da se okrenu nacionalnim vladama i na kraju i Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF). Od evropskih banaka će se zahtevati da povećaju osnovni kapital na devet odsto kako bi mogle da prebrode gubitke po grčkim suverenim obveznicama koje imaju u svom vlasništvu.
Ministri finansija EU pokušavaju da učine bankarski sistem na Kontinentu otpornijim za slučaj bankrota Grčke i prenošenja krize širom Unije. Zvaničnici ukazuju da je za podsticanje bankarskog sistema neophodno blizu 100 milijardi evra.
Sporazum o odricanju banaka od dobiti je ključni korak za pomoć Atini da se izvuče dužničkog tereta. Kao rezultat, očekuje se da ministri finansija svih 27 zemalja EU na današnjem sastanku u Briselu takođe zatraže pomoć banaka za popunjavanje fondova za podršku evru.
Misija EU, MMF i Evropske centralne banke (ECB) je posle nedavne inspekcije u Grčkoj zaključila da restrukturisanje državnog duga Grčke, koje će se negativno odraziti na privatne kreditore. Dodatne finansijske potrebe Grčke u odnosu na letos dogovoreni drugi paket pomoći od 109 milijardi evra procenjuju se na 20 milijardi evra.
Mada je ta mera od ključnog značaja za vladu u Atini kako bi zemlja mogla da ponovo stane na noge, zahtev da banke otpišu znatan deo duga, podstiče bojazan da one ne bi mogle da podnesu tolike gubitke. Zbog toga se očekuje da ministri danas takođe primoraju banke da pribave milijarde evra dodatnog kapitala kako bi se zaštitile od preteranih gubitaka.
U julu su banke preliminarno pristale da preuzmu na sebe gubitke od 21 odsto, ali je misija "trojke" upozorila da će Atini, ako taj procenat ne bude povećan, biti potrebno čak 252 milijarde evra novih zajmova do 2020, ukazano je u saopštenju inspektora koje je u petak dostavljeno ministrima.
Prema tom izveštaju, grčki dug će dostići 186 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. i opasti na 152 odsto BDP tek do kraja 2020.
Sve te mere su od ključnog značaja za rešavanje dužničke krize u zoni evra koja preti da zahvati i veće ekonomije, kao što su Italija i Španija i koja usporava ekonomski rast širom Evrope i čak i sveta.
Evropski lideri su ranije obećali rešenje sa svog samita u nedelju, ali je potom zakazan još jedan skup lidera EU za sredu. Do toga je došlo jer se Nemačka i Francuska i dalje ne slažu oko toga kako da to postići, ali pomak je moguć već danas jer se večeras poovo sastaju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi.
EFSF raste na 940 mlrd. evra
Sarkozi i Merkel u zajedničkom saopštenju navode da se razmatra mogućnost da Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) bude povećan na 940 milijardi evra, sa 440 milijardi evra, dogovorenih u julu. Planom je takođe predviđena dokapitalizacija banaka, unapređenje zajedničkih mehanizama upravljanja u evrozoni, jačanje integracije unutar tog monetranog bloka. Merkelova i Sarkozi su takođe pozvali na "hitne" pregovore sa privatnim kreditorima kako bi se svorila stabilna situacija oko grčkog duga.
Grčka dobija spasonosni zajam
Ministri finansija evrozone saglasili su se da odobre Grčkoj spasonosni zajam koji bi trebalo da bude doznačen Atini u prvoj polovini idućeg meseca, ali tek pošto se sa tim složi i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji treba da obezbedi deo tih sredstva. Grčka će zahvaljujući toj tranši zajma, u vrednosti od osam milijardi evra, biti u stanju još neko vreme da vraća ogromne dugove i tako izbegne inače neminovni krah državne kase. Ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos je ocenio da "Grčka nije centralni problem zone evra, već su sada potrebne opšte i konstruktivnije odluke o zoni evra u celini".
Izvor: Beta, Tanjug
Brisel -- Ministri finansija zemalja zone evra saopštili su da su se složili da banke treba da prihvate značajno veće gubitke na grčkim obveznicama koje su kupile.
Oni procenjuju da gubitak može dostići 60 odsto nominalne vrednosti tih obveznica.
Izveštaj međunarodnih kreditnih inspektora Grčke koji je bio osnova diskusije na sastanku ministara finansija u petak, ukazuje da dug Grčke mora biti smanjen za 60 odsto da bi uspeo kredit pomoći evrozone od 109 milijardi evra, predviđen dogovorom o pomoći postignutim jula.
Čak i u tom slučaju, dug Grčke će 2020. godine iznositi 110 odsto njenog BDP.
"Složili smo se da je potrebno znatno povećanje doprinosa banaka", rekao je Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga, koji predsedava sastancima ministara finansija zone evra. To znači da više ne važi julski dogovor, po kojem bi banke otpisale 21 odsto vrednosti grčkog duga u obveznicama.
Austrijska ministarka finansija Maria Fekter je rekla da je od glavnog pregovarača zone evra Vitoria Grilija zatraženo da ponovo pregovara sa bankama, dok švedski ministar finansija Anders Borg smatra da je "prilično očigledno da je potreban znatan otpis grčkog duga".
“Banke se ne mogu oslanjati na novac poreskih obveznika kako bi se dokapitalizovale“, dodao je Borg i naveo da "sam sistem garancija ne može da reši taj problem, već je potrebno da ponovo uspostavimo kredibilitet uz pomoć kapitala".
Banke koje ne budu mogle da novac pribave na tržištima, moraće da se okrenu nacionalnim vladama i na kraju i Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF). Od evropskih banaka će se zahtevati da povećaju osnovni kapital na devet odsto kako bi mogle da prebrode gubitke po grčkim suverenim obveznicama koje imaju u svom vlasništvu.
Ministri finansija EU pokušavaju da učine bankarski sistem na Kontinentu otpornijim za slučaj bankrota Grčke i prenošenja krize širom Unije. Zvaničnici ukazuju da je za podsticanje bankarskog sistema neophodno blizu 100 milijardi evra.
Sporazum o odricanju banaka od dobiti je ključni korak za pomoć Atini da se izvuče dužničkog tereta. Kao rezultat, očekuje se da ministri finansija svih 27 zemalja EU na današnjem sastanku u Briselu takođe zatraže pomoć banaka za popunjavanje fondova za podršku evru.
Misija EU, MMF i Evropske centralne banke (ECB) je posle nedavne inspekcije u Grčkoj zaključila da restrukturisanje državnog duga Grčke, koje će se negativno odraziti na privatne kreditore. Dodatne finansijske potrebe Grčke u odnosu na letos dogovoreni drugi paket pomoći od 109 milijardi evra procenjuju se na 20 milijardi evra.
Mada je ta mera od ključnog značaja za vladu u Atini kako bi zemlja mogla da ponovo stane na noge, zahtev da banke otpišu znatan deo duga, podstiče bojazan da one ne bi mogle da podnesu tolike gubitke. Zbog toga se očekuje da ministri danas takođe primoraju banke da pribave milijarde evra dodatnog kapitala kako bi se zaštitile od preteranih gubitaka.
U julu su banke preliminarno pristale da preuzmu na sebe gubitke od 21 odsto, ali je misija "trojke" upozorila da će Atini, ako taj procenat ne bude povećan, biti potrebno čak 252 milijarde evra novih zajmova do 2020, ukazano je u saopštenju inspektora koje je u petak dostavljeno ministrima.
Prema tom izveštaju, grčki dug će dostići 186 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. i opasti na 152 odsto BDP tek do kraja 2020.
Sve te mere su od ključnog značaja za rešavanje dužničke krize u zoni evra koja preti da zahvati i veće ekonomije, kao što su Italija i Španija i koja usporava ekonomski rast širom Evrope i čak i sveta.
Evropski lideri su ranije obećali rešenje sa svog samita u nedelju, ali je potom zakazan još jedan skup lidera EU za sredu. Do toga je došlo jer se Nemačka i Francuska i dalje ne slažu oko toga kako da to postići, ali pomak je moguć već danas jer se večeras poovo sastaju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi.
EFSF raste na 940 mlrd. evra
Sarkozi i Merkel u zajedničkom saopštenju navode da se razmatra mogućnost da Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) bude povećan na 940 milijardi evra, sa 440 milijardi evra, dogovorenih u julu. Planom je takođe predviđena dokapitalizacija banaka, unapređenje zajedničkih mehanizama upravljanja u evrozoni, jačanje integracije unutar tog monetranog bloka. Merkelova i Sarkozi su takođe pozvali na "hitne" pregovore sa privatnim kreditorima kako bi se svorila stabilna situacija oko grčkog duga.
Grčka dobija spasonosni zajam
Ministri finansija evrozone saglasili su se da odobre Grčkoj spasonosni zajam koji bi trebalo da bude doznačen Atini u prvoj polovini idućeg meseca, ali tek pošto se sa tim složi i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji treba da obezbedi deo tih sredstva. Grčka će zahvaljujući toj tranši zajma, u vrednosti od osam milijardi evra, biti u stanju još neko vreme da vraća ogromne dugove i tako izbegne inače neminovni krah državne kase. Ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos je ocenio da "Grčka nije centralni problem zone evra, već su sada potrebne opšte i konstruktivnije odluke o zoni evra u celini".