LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Bankarski krediti potpora privredi[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Subvencionisanim kreditima za likvidnost i investicije preduzeća, podstakle bi se banke da kreditiraju privredu, ocenjuje ekonomista Goran Nikolić.
Država bi trebalo da se angažuje na davanju te vrste kredita što bi bila direktna potpora privredi, a u perspektivi takvu ulogu imala bi i Razvojna banka, smatra ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić.
"Država mora da pokrene ono što je imala ranije, a to su subvencionisani krediti za likvidnost i investicije preduzeća, koji su 2009. i 2010. godine bili noseći za spasavanje privrede, iako je na to bilo zamerki MMF-a", precizirao je on.
Država je, prodajom svojih hartija od vrednosti u značajnoj meri "istisnula" privredu sa finansijskog tržišta jer se banke zbog manjeg rizika pre odlučuju da ulažu u državne zapise i obveznice nego da kreditiraju privredu, a i kamate na te hartije od vrednosti su relativno visoke, ocenjuju ekonomisti.
Prema oceni Nikolića, trebalo bi razmisliti i o tome da država poveća udeo izdavanja hartija od vrednosti denominovanih u evrima u odnosu na hartije u dinarima jer imaju duplo niže kamate - dinarske hartije imaju kamatu od 12 - 13 odsto i više, a u evrima kamata je oko šest odsto.
"To je jedna mera koja bi smanjila 'istiskivanje' privrede sa finansijskog tržišta jer bi banke kada imaju kamatu šest odsto kod države, a deset odsto na pozajmljivanje privredi dobro razmislile gde da ulože", dodao je on.
Država je u prvih šest meseci ove godine, prodajući svoje obveznice, "istisnula" privredu sa finansijskog tržišta za bezmalo dve milijarde evra, tvrdi saradnik ekonomskog portala Makroekonomija.org Dragovan Milićević.
U cilju pokrića "eksplozivnog" budžetskog deficita država je krenula u akciju ofanzivne prodaje državnih obveznica na finansijskom tržištu i ukupno je od 1. januara ove godine, prema podacima Uprave za trezor, prodato više od 157 milijardi dinara, odnosno preko 1,5 milijardi evra. Istovremeno je prodato i evro-obveznica za više od 350 miliona evra, navodi se u Milićevićevom autorskom tekstu objavljenoj na pomenutom portalu.
[h=2]Duplo veća kamatna stopa za dinare[/h] "Medjutim, ono što je aspolutno problematično je nivo kamatnih stopa koji se za dinarske obveznice kreće od 13 do 14,7 odsto na godišnjem nivou, dok se za evroobveznice ova stopa oko 5,75 odsto godišnje", naglašava Milićević u svojoj analizi.
"Suvišno je pominjati da su glavni kupci ovih obveznica banke koje sada izbegavaju da kreditiraju privredu jer je stopa rizika državnih obveznica daleko manja od stope rizika na plasmane preduzećima", kaže Milićević.
On navodi i da se slična politika vodi i kada je reč o prodaji blagajničkih zapisa NBS.
Sve do kraja maja NBS je nedeljno prodavala u proseku više od 50 milijardi dinara blagajničkih zapisa, koje je reotkupljivala posle dve nedelje, uz diskotnu stopu od 10 odsto na godišnjem nivou (bazna kamata), rekao je Milićević.
Milićević smatra i da su lančane reakcije ovakve prakse već usledile - banke izbegavaju pod plaštom nesigurnih plasmana da dalje kreditiraju privredu, zarađuju ogromne sume novca od repo operacija, zatim zarađuju i prodajći evre privredi i stanovništvu po višem kursu.
Beograd -- Subvencionisanim kreditima za likvidnost i investicije preduzeća, podstakle bi se banke da kreditiraju privredu, ocenjuje ekonomista Goran Nikolić.
"Država mora da pokrene ono što je imala ranije, a to su subvencionisani krediti za likvidnost i investicije preduzeća, koji su 2009. i 2010. godine bili noseći za spasavanje privrede, iako je na to bilo zamerki MMF-a", precizirao je on.
Država je, prodajom svojih hartija od vrednosti u značajnoj meri "istisnula" privredu sa finansijskog tržišta jer se banke zbog manjeg rizika pre odlučuju da ulažu u državne zapise i obveznice nego da kreditiraju privredu, a i kamate na te hartije od vrednosti su relativno visoke, ocenjuju ekonomisti.
Prema oceni Nikolića, trebalo bi razmisliti i o tome da država poveća udeo izdavanja hartija od vrednosti denominovanih u evrima u odnosu na hartije u dinarima jer imaju duplo niže kamate - dinarske hartije imaju kamatu od 12 - 13 odsto i više, a u evrima kamata je oko šest odsto.
"To je jedna mera koja bi smanjila 'istiskivanje' privrede sa finansijskog tržišta jer bi banke kada imaju kamatu šest odsto kod države, a deset odsto na pozajmljivanje privredi dobro razmislile gde da ulože", dodao je on.
Država je u prvih šest meseci ove godine, prodajući svoje obveznice, "istisnula" privredu sa finansijskog tržišta za bezmalo dve milijarde evra, tvrdi saradnik ekonomskog portala Makroekonomija.org Dragovan Milićević.
U cilju pokrića "eksplozivnog" budžetskog deficita država je krenula u akciju ofanzivne prodaje državnih obveznica na finansijskom tržištu i ukupno je od 1. januara ove godine, prema podacima Uprave za trezor, prodato više od 157 milijardi dinara, odnosno preko 1,5 milijardi evra. Istovremeno je prodato i evro-obveznica za više od 350 miliona evra, navodi se u Milićevićevom autorskom tekstu objavljenoj na pomenutom portalu.
[h=2]Duplo veća kamatna stopa za dinare[/h] "Medjutim, ono što je aspolutno problematično je nivo kamatnih stopa koji se za dinarske obveznice kreće od 13 do 14,7 odsto na godišnjem nivou, dok se za evroobveznice ova stopa oko 5,75 odsto godišnje", naglašava Milićević u svojoj analizi.
"Suvišno je pominjati da su glavni kupci ovih obveznica banke koje sada izbegavaju da kreditiraju privredu jer je stopa rizika državnih obveznica daleko manja od stope rizika na plasmane preduzećima", kaže Milićević.
On navodi i da se slična politika vodi i kada je reč o prodaji blagajničkih zapisa NBS.
Sve do kraja maja NBS je nedeljno prodavala u proseku više od 50 milijardi dinara blagajničkih zapisa, koje je reotkupljivala posle dve nedelje, uz diskotnu stopu od 10 odsto na godišnjem nivou (bazna kamata), rekao je Milićević.
Milićević smatra i da su lančane reakcije ovakve prakse već usledile - banke izbegavaju pod plaštom nesigurnih plasmana da dalje kreditiraju privredu, zarađuju ogromne sume novca od repo operacija, zatim zarađuju i prodajći evre privredi i stanovništvu po višem kursu.